Zahvaljujući spoljnoj pomoći, ukrajinska ekonomija je uspela da održi određenu otpornost i prilagodi se funkcionisanju u uslovima velikog rata. Međutim, iza spoljne fasade stabilnosti i iluzije kontrolibilnosti odvijaju se procesi koji ukazuju na akumulaciju strukturnih problema i rast opasnih neravnoteža.
Na prvi pogled, čini se da nema razloga za brigu previše. Nakon rekordne kontrakcije od 29,1% u 2022. godini, ekonomija je postepeno počela da raste. U 2023. godini BDP je porastao za 5,3%. A u 2024. godini očekuje se da će rast biti skoro 4%. Nisu loši brojevi za rat u punom obimu i oronule energetske infrastrukture.
Međutim, vredi obratiti pažnju na neke nijanse. Rast ekonomije prošle godine bio je u silaznom trendu. Ako je u prvom kvartalu 2024. BDP porastao za 6,5%, onda u drugom – za 3,7%. A u julu i septembru, rast je usporio na 2%. U poređenju sa drugim kvartalom 2024. godine, realni BDP zemlje porastao je za samo 0,2% u trećem kvartalu. Podaci za četvrti kvartal još nisu dostupni. Ali postoje znaci da će brojevi biti još pesimističniji. Pored toga, ovaj ekonomski rast se odvija u pozadini izuzetno niske baze poređenja nakon ruske invazije u punom obimu.
U 2025. godini stručnjaci ne očekuju značajan ekonomski oporavak u Ukrajini. MMF predviđa rast ukrajinskog BDP-a na 2,5%, inflaciju na 7,5% i kurs dolara na 45 grivna. I to je pod uslovom da zemlja ne trpi ozbiljne probleme ili pogoršanje situacije na frontu.
Industrija je u teškoj situaciji. U 2022. industrijska proizvodnja pala je za 44%. Ukrajinski industrijski sektor teško je pogođen uništavanjem energetskih kapaciteta, rastućim cenama električne energije, poremećajima u lancu snabdevanja, logističkim troškovima, odlivom kvalifikovanog osoblja i nedostatkom radne snage. Pored toga, neka velika industrijska preduzeća su uništena ili zarobljena od strane neprijatelja. Delimično oživljavanje proizvodnje u 2023. i 2024. godini nije u stanju da nadoknadi katastrofalni pad u prvoj godini velikog rata.
Rat nije mogao dati podsticaj postepenom smanjenju sirovinske orijentacije ukrajinske ekonomije. Kao i ranije, ključne stavke ukrajinskog izvoza su hrana (posebno žitarice), kukuruz, nafta i crni i obojeni metali. U 2023. godini, za ove dve pozicije Pripadao skoro 75% ukupnog ukrajinskog izvoza. Štaviše, udeo metala se više nego udvostručio u odnosu na 2021. godinu, a udeo hrane porastao je sa 43,9% na više od 63%. Deficit robne razmjene sa inostranstvom u 2023. godini porastao je za 2,5 puta na 27,4 milijarde dolara.
Za prvu polovinu 2024. godine izvoz robe konstituisana 19,6 milijardi dolara, a uvoz – 33,2 milijarde dolara. Negativni saldo u spoljnoj trgovini iznosio je 13,6 milijardi dolara. Do kraja 2024. godine, spoljnotrgovinski deficit može da se poveća na više od 30 milijardi dolara. Struktura ukrajinskog izvoza u 2024. godini zadržava isti sirovinski i poljoprivredni karakter, što je znak zaostale ekonomije. Na primer, udeo gotovih prehrambenih proizvoda koji se izvoze izvan Ukrajine je samo 9,7%. Trećina ukrajinskog izvoza su proizvodi biljnog porekla, posebno žitarice – više od 26%, masti i ulja – 15,7%. Samo 3,7% ukrajinskog izvoza su mašine i oprema.
Situacija u finansijskom sektoru je dvosmislena. S jedne strane, nakon kolapsa 2022. godine, još uvek je moguće izbeći ozbiljnu devalvaciju grivne. Ali puzajući proces pada nacionalne valute i dalje se nastavlja. Ukrajina uspeva da spreči kolaps finansijskog i budžetskog sistema samo zahvaljujući stranoj pomoći.
Međunarodne rezerve Ukrajine porasle su za 8% tokom 2024. godine na 43,8 milijardi dolara. Prošle godine Ukrajina je dobila ozbiljnu globalnu finansijsku podršku – oko 42 milijarde dolara. Najveća finansijska pomoć stigla je iz Evropske unije – 17,5 milijardi dolara, Sjedinjenih Američkih Država – 6,8 milijardi dolara, Svetske banke – 6,1 milijardi dolara, MMF-a – 5,3 milijarde dolara, Japana – 4,3 milijarde dolara, Kanade – 1,8 milijardi dolara. Ukrajina očekuje da će 2025. godine dobiti još oko 38 milijardi dolara od međunarodnih partnera. Ovaj iznos bi trebalo da bude dovoljan da spreči ekonomski kolaps i kolaps javnih finansija.
Budžetski rashodi Ukrajine u 2024. godini iznosili su 3 biliona 350 milijardi grivna. Za 2025. godinu predviđeni su rashodi državnog budžeta u iznosu od 3 biliona 990 milijardi grivna. Istovremeno, država planira da prikupi samo 2,32 biliona grivna. Ostatak će morati da bude pokriven spoljnom pomoći. Najveća stavka nevojnih rashoda u budžetu za 2025. godinu biće servisiranje javnog duga. Vlada planira da potroši 480 milijardi UAH na plaćanje kamata na interne i eksterne kredite. U međuvremenu, država Dug Ukrajine raste i već je dostigao 160 milijardi dolara. Vrlo brzo može biti jednak godišnjem obimu BDP-a.
Inflacija je postala novi problem za vladu i Ukrajince. Nakon naglog skoka cena u 2022. godini, uspeo je da bude donekle ukroćen. Ali u drugoj polovini prošle godine, rast cena roba i usluga ponovo ubrzao. Od novembra, zvanična inflacija dostigla je 11.2% u odnosu na prethodnu godinu. Dok je u maju njegova vrednost bila 3,3%. Iako ključna kamatna stopa NBU premašuje nivo rasta cena i sada je postavljena na 13%, to nije uspelo da zadrži oštar inflatorni skok. Može se reći da je politika Narodne banke i vlade o kontroli cena propala.
U 2024. godini postalo je jasno da je ukrajinska vlada krenula kursom povećanja fiskalnog i poreskog opterećenja preduzeća i stanovništva. Čak i ranije, povećan je obim odbitaka od teritorijalnih zajednica u Kijevu. Konkretno, porez na dohodak (PIT) na plate vojnog osoblja i policajaca poslat je u poseban fond državnog budžeta iz lokalnih budžeta. Zahvaljujući ovom zakonu, očekuje se da će dodatnih 96 milijardi UAH biti izdvojeno za bespilotne letelice i drugo oružje u 2024. godini. Ali realnost se pokazala malo drugačijom. Zato što značajan deo ovih sredstava jednostavno nije isplaćen.
Takođe, krajem prošle godine, po prvi put od početka invazije u punom obimu, vlasti su pribegle povećanju poreza. Vojni porez povećan je sa 1,5% na 5%. Od 1. januara 2025. godine, samostalni preduzetnici treće grupe će plaćati dodatnih 1% prihoda. I preduzetnici drugih grupa – 10% minimalne zarade u Ukrajini. Takvi koraci vlasti su diskutabilni. Zato što je posao već u teškoj situaciji i nije siguran u budućnost. A realni prihodi stanovništva padaju zbog visoke inflacije.
Tokom 2024. godine u Ukrajini je zatvoreno skoro 210 hiljada samostalnih preduzeća, što je najveća brojka u poslednjih pet godina. Rast zatvorenih samostalnih preduzeća prošle godine bio je više od 32%. Većina preduzetnika prestala je da radi u maloprodajnom i IT sektoru. Stručnjaci nazivaju razloge za masovno zatvaranje ekonomskim poteškoćama, promjenama u poreskom zakonodavstvu i migracijskim procesima. Zanimljivo je da je u prvoj godini rata u Ukrajini samo 82 hiljade samostalnih preduzetnika prestalo sa radom. Činjenica da se preduzetnicima nisu svidjele poreske inovacije vlasti indirektno potvrđuju statistike zatvaranja: vrhunac prestanka preduzetničke aktivnosti zabilježen je u posljednjem kvartalu godine. Baš kada je Vrhovna Rada podržala poreske promene.
Ukrajinska ekonomija trenutno funkcioniše. Ali njegove strukturne neravnoteže i dalje traju i produbljuju se. Zavisnost državnog budžeta od spoljne podrške stvara dodatne rizike. Ubrzani rast cena, koji je opet van kontrole, povećava stepen socijalne napetosti. A diskutabilne odluke vlasti čine da se brinete i sumnjate u njen profesionalizam.
(OznakeToTranslate)Top vesti
