Tema mogućih budućih pregovora između Ukrajine i Rusije sve se više emituje u informacionom prostoru. Očigledno, javno mnjenje na Zapadu je sklono da okonča rat kroz pregovore, a ne porazom agresora. Bilo bi glupo odbaciti takvu objektivnu stvarnost. Ali čak i ako pregovarački proces počne, on se može odvijati prema različitim scenarijima. I sadrži mnoge opasnosti i zamke za budućnost Ukrajine.
Vredi napomenuti: sada Ukrajina nije u najboljoj pregovaračkoj poziciji. Umesto toga, Rusija je preuzela stratešku inicijativu i nastavlja svoju puzajuću, iako sporu i krvavu ofanzivu. Nema jasnih signala koji ukazuju na to da je Putin odlučan da vodi ozbiljne pregovore i napravi ustupke. Naprotiv, on veruje da će njegova vojska moći da zauzme još više ukrajinske teritorije. I, pod izvesnom retkom slučajnošću, čak i prisiliti Kijev da kapitulira. Jedina stvar koja može radikalno da promeni mišljenje ruskog diktatora je pojava u Ukrajini značajnog broja oružja dugog dometa (ukrajinske ili strane proizvodnje), potpuni prekid ruske ofanzive ili druge nepredviđene okolnosti koje mogu uzdrmati stabilnost Putinove vlade u njegovoj zemlji.
Pregovaračke pozicije koje je Ukrajina izrazila na granicama 1991. godine, nažalost, sada su nedostižne. Prisiljavanje agresora da plati reparacije takođe izgleda kao nerealan scenario. Osim ako ove reparacije neće biti plaćene iz ruske imovine zaplijenjene na Zapadu. Ali takođe je nemoguće ozbiljno shvatiti ruske planove za podelu Ukrajine na tri uslovna dela ili predloge za prenos čitave teritorije Hersona, Zaporižje i Donjecka regiona pod rusku kontrolu kao osnovu za prekid vatre. Ako se pregovori održe u narednih nekoliko meseci, oni će se voditi oko nekoliko osnovnih pitanja: kontrola teritorija, bezbednosne garancije, pravo Ukrajine na članstvo u međunarodnim organizacijama (NATO, EU).
Ali već se može tvrditi da će Rusija učiniti sve što je moguće da pokuša da pređe ove granice i veštački proširi spektar pregovaračkih pozicija. Glavni zadatak Kremlja u fazi hipotetičkih pregovora biće postavljanje maksimalnog broja mina pod ukrajinskim suverenitetom i pravnim subjektivitetom. A za to, Ruska Federacija treba da interveniše u unutrašnje poslove Ukrajine na diplomatskom nivou i da osnovne principe funkcionisanja naše države učini pregovaračkim adutom.
Moskva će uložiti mnogo napora da u pregovorima promoviše teme kao što su status ruskog jezika, zvanično odbijanje Ukrajine od NATO-a sa odgovarajućim amandmanima na Ustav. Kremlj će insistirati na ograničavanju broja Oružanih snaga Ukrajine, broja i vrsta dozvoljenog oružja i maksimalnog dometa raketa dostupnih u Ukrajini. Putin će definitivno pokušati da pokrene pitanje ruske crkve i aktivnosti proruskih stranaka. On će biti zainteresovan za zabranu vojnih vežbi uz učešće stranih država na teritoriji Ukrajine. Ne treba odbaciti da će Kremlj nastojati da vaskrsne istanbulske fantazije proleća 2022. godine, nazove ih temeljem za postizanje mirovnog sporazuma i sprovede ih u međunarodnom ugovoru. To se ne može dozvoliti ni na koji način.
U pregovaračkom procesu, Kijev treba da ispuni niz glavnih zadataka: da sačuva teritoriju što je više moguće, da sačuva Ukrajince i minimizira ponavljanje ruske agresije u budućnosti, ili da cenu nove invazije za Moskvu učini izuzetno visokom. Nerealno je postići takve ciljeve sami, bez podrške spoljnih sila. Otvoreno je pitanje u kojoj meri su zapadni partneri spremni da razgovaraju o stvarnim, a ne lažnim bezbednosnim garancijama. I da li razumeju neprihvatljivost prelaska Ukrajine u sferu ruskog uticaja?
Očigledno, čak i pod povoljnim scenarijem budućih pregovora, Ruska Federacija će moći da zadrži kontrolu nad barem delom okupirane teritorije Ukrajine. U najgorem slučaju, to je preko cele okupirane teritorije. Trenutno opcije koje će naterati Rusku Federaciju da se povuče barem na liniju razgraničenja od 23. februara 2022. izgledaju malo verovatno. U ovom slučaju, važno je da svet prizna samo granice Ukrajine unutar granica 1991. godine i održava pritisak sankcija na agresora.
Veoma je poželjno da članstvo u NATO-u postane garancija bezbednosti za Ukrajinu. Ako nam se, zbog nespremnosti Zapada da preduzme takav korak, neformalno uskrati pravo da se pridružimo Alijansi u narednih 10 ili 20 godina, Ukrajini su potrebne stvarne bezbednosne garancije. Članstvo u Alijansi može biti delimično kompenzovano nizom bilateralnih bezbednosnih sporazuma. Samo već potpisani bezbednosni sporazumi Ukrajine sa brojnim zemljama sveta teško se mogu smatrati dostojnom alternativom članstvu u NATO-u. To su pre izjave o dobrim namerama koje nisu daleko odlutale od Budimpeštanskog memoranduma. Potrebni su nam ugovori o uzajamnoj pomoći i posebnom savezničkom statusu, koje će ratifikovati parlamenti država potpisnicativ. Tada možete računati na barem redovno snabdevanje naprednim vrstama oružja i izvodljivu podršku u slučaju nove invazije na Rusku Federaciju.
Može se razmotriti mogućnost raspoređivanja mirovnih snaga na liniji razgraničenja, pod uslovom da su to uglavnom trupe zapadnih saveznika. Jasno je da Moskva kategorički neće prihvatiti takvu ideju. Ili će pokušati da to pretvori u apsurd predlažući da se trupe iz DLRK, Irana ili drugih zemalja u Africi i Aziji rasporede kao mirovne snage. Dodatna opcija za zaštitu od nove agresije Moskve u slučaju odbijanja Ukrajine da primi Ukrajinu u NATO mogla bi biti raspoređivanje vojnih baza prijateljskih država na našoj teritoriji.
Jasno je da su to preliminarna teorijska razmatranja. Mnogi ulazi ostaju nepoznati. Ne znamo tačno kakav će biti stav Trampove administracije ako pokuša da obezbedi pregovaračku stazu između Moskve i Kijeva. Da li će biti „crvenih linija“ za Belu kuću? I šta će Tramp uraditi ako ne uspe da obezbedi početak pregovaračkog procesa, ili se suoči sa uslovima Kremlja koje smatra neprihvatljivim.
Kada Putin tvrdi da je Rusija posvećena istinskom, pravednom i trajnom mirovnom sporazumu, on cinično laže. Kremlj želi mirovni sporazum koji će otvoriti put uništenju ukrajinske državnosti. Neće biti moguće ubediti diktatora da promeni svoj stav jednom lepom rečju. Ali pištolj i lepa reč omogućavaju vam da postignete više.
Vladimir Putin
