Stari-novi predsednik Sjedinjenih Američkih Država počeo je da deluje odmah nakon svoje inauguracije. Naravno, ništa nije ostalo od obećanja da će zaustaviti rat u Ukrajini u roku od 24 sata, ali Donald Tramp je dao neke veoma zanimljive izjave. Veoma interesantno – i mnogo veće.
Za početak, hajde da pričamo o Ukrajini. Tačnije, o Ruskoj Federaciji, jer je sa Ukrajinom, kako je Tramp objasnio, sve jasno i razumljivo – spremna je za pregovore, čak i uprkos zabrani razgovora sa Putinom, koja je na snazi od 2022. godine (iako je Volodimir Zelenskij, tokom sastanka sa svojom moldavskom kolegicom Majom Sandu, već izašao iz toga i objasnio da je zabranjeno pregovarati, ali je moguće).
Kao što se i očekivalo, američki biznismen predsednik, svojim preduzetničkim ponašanjem, odlučio je da pogodi najranjiviju tačku u sistemu Putinove „specijalne vojne operacije“ – finansije. To jest, u naftnoj industriji, što je zapravo jedini pravac koji još uvijek nekako popunjava federalni budžet zemlje agresora i omogućava vođenje rata protiv Ukrajine.
Naravno, nakon reči Donalda Trampa o mogućim sporazumima sa Saudijskom Arabijom i zemljama OPEC-a, svi su se odmah setili legendarne priče sredinom 80-ih prošlog veka. U to vreme, cena nafte, kojom se trgovalo oko 37 američkih dolara po barelu, pala je više od tri puta – što je, kako se veruje, završilo neokovanu plansku ekonomiju Sovjetskog Saveza. Politički apokrifi kažu da je taj pad cena bio posledica određenih sporazuma između tadašnjeg američkog predsednika Ronalda Reagana i Saudijaca.
Paralele između tih događaja i sadašnjosti su više nego iskrene. Na primer, sada govore o verovatnoći da cena padne za polovinu (od 80 dolara). I Tramp, ne samo republikanac, kao Regan, takođe je izabrao malo modifikovani Reagan slogan kao slogan svoje kampanje Učinimo Ameriku ponovo velikom. Jednom rečju, postoji mesto za svakoga da luta. Ali činjenica je da trenutna administracija Bele kuće nije ograničena na Rusiju.
I to takođe nije ništa novo – čak i tokom Trampovog prvog predsedničkog mandata, jasno je rečeno da je glavni strateški neprijatelj Sjedinjenih Država Kina, a ne Rusija. Zbog toga je 45./47. predsednik Sjedinjenih Država, gotovo odmah po povratku na funkciju, najavio finansijski udarac Kini – uvođenje carina na svu kinesku robu. Naravno, ne u tako fantastičnom iznosu kao što je obećavao pre izbora – tada je to bilo čak 60%, sada samo oko 10% – i to je sasvim dovoljno da nanese značajan udarac ekonomiji najveće svetske diktature.
Udarac koji će se zapravo ticati ne samo Kine, već i Rusije, koja je sve više vezana za kinesko tržište, pretvarajući se iz sirovinskog diktatora Evrope u sirovinski dodatak NRK-a. A ako pogledate na to u većem obimu, ceo svet. Njegov autoritarni deo pre svega. Naravno, na ovaj ili onaj način, svi će patiti od usporavanja kineske i američke ekonomije, ali Evropska unija je nakon 24. februara 2022. pokazala neverovatnu brzinu prelaska sa ruskog gasa na druge izvore. Mnogi stručnjaci i analitičari tada, u proleće prve godine rusko-ukrajinskog rata u punom obimu, samouvereno su govorili o ozbiljnim gasnim posledicama za Evropu (i nisu svi, ovi stručnjaci, dobili novac od Kremlja). I ispostavilo se da su postali ozbiljni pre svega za samu Rusiju. Dakle, zemlje tržišnog kapitalizma će se nositi sa sobom, ali svetske tiranije …
I ovde je vredno pomenuti još jednu tačku koja izgleda da nije direktno povezana sa istorijom cena (ruske) nafte i carina na kinesku robu. Ovo je odluka da se deblokira isporuka 2000 funti (900 kilograma) MK-84 bombi Izraelu. Izraelci ih nisu primili zbog zabrane Džoa Bajdena od strane demokratske administracije – kažu, oni su previše moćni za Pojas Gaze, tamo mogu da izazovu previše razaranja.
Ovde je vredno napomenuti sledeće. Prvo, uništenje tamo čak i bez MK-84 je zaista impresivno. Internet je pun foto i video dokaza o tome, ne možete ga gledati. Dakle, kao što vidimo, Jerusalim je bez ovih uzoraka. A sada, kao da je prekasno da ih prenesemo, rat u Pojasu je završen, barem sadašnji, Izrael i Hamas (pod pritiskom Sjedinjenih Država, naravno) su se oko nečega dogovorili, barem razmenjuju taoce zarobljene 7. oktobra 2023. godine (s jedne strane) i teroriste osuđene na različite uslove (s druge strane). Sam Tramp generalno predlaže da se civilno stanovništvo – uslovno civilno, kako mi razumemo, to jest, oni koji nisu tako otvoreno viđeni u akcijama Hamasa – isele u arapske zemlje, kao što su Egipat ili Jordan.
Činilo se, zašto onda ove megabombe? I ovde pominjemo „drugi“. Ne, ne o Libanu, gde je Izrael uspešno pobedio Hezbolah i, ako bude potrebno, dokrajčiće ga. Ili o Siriji, gde se izraelska vojska tiho pridružila kontroliGolanska visoravan, drugi deo teritorije sa naseljima Druz. Ovde pominjemo Islamsku Republiku Iran. I o svom nuklearnom programu. Zapravo, ne samo o nuklearnom programu, već i o činjenici da je Iran glavni problem sveta na Bliskom istoku, da iz Teherana rastu noge i finansijski tokovi teku u znak podrške svim tim terorističkim organizacijama – od Hutija daleko na jugu (koji su blokirali Crveno more i zapravo višestruko povećali troškove transporta robe iz Azije u Evropu) do Hezbolaha i Hamasa.
Ideja o izraelskom, odnosno izraelsko-američkom (barem na nivou prećutne podrške, ali ne samo) napadu na iranska nuklearna postrojenja, a u budućnosti – ideja o uništenju režima ajatolaha, uopšte se nije pojavila 20. januara 2025. godine. Ali upravo sada, sa povratkom Trumpa, oni su stekli nove, vrlo stvarne oblike. A to može značiti samo jedno.
Tramp je zaista započeo planetarni rat. Ali ne Treći svetski rat, o kojem je, poput dosadnih muva, zujao sa svih strana – već Drugi hladni rat. Sa elementima vruće, kao u našoj zemlji ili na Bliskom istoku. I ovde je vredno pomenuti jednu stvar. Da je demokratski Zapad, uprkos svim greškama i neuspesima, uprkos brendovima i radilicama, pobedio u Prvom hladnom ratu. Pobedio je zato što je ekonomski mnogo moćniji od autoritarnih režima. Naravno, današnja Kina nije Sovjetski Savez Hruščova-Brežnjeva (i to je greška prethodne generacije zapadnih političara, koji su dozvolili Pekingu da stvori moćnu ekonomiju, orijentisanu, posebno, na zapadne potrošače). Ali to samo znači da će rat ponovo biti težak i dugotrajan. Pa, ili ukratko – ako se intenzitet „hladnih neprijateljstava“ poveća, što Tramp sada nagoveštava svojim izjavama.
Jednom rečju, američki predsednik je zapravo pokrenuo rimejk tog globalnog sukoba koji je uništio – ali nije dokrajčio – svetske tiranije. Nadamo se da ovog puta Zapad neće dozvoliti takvu veliku grešku, grešku imena Bila Klintona (koji je zapravo izvukao Jeljcinovu Rusiju iz potpunog i konačnog uništenja).
Vladimir Putin
