Pre otprilike godinu dana, moje poljske kolege su me zamolile da izrazim prognoze za buduće ukrajinsko-ruske mirovne pregovore. Iz nekog razloga, mnogi u svetu su se nadali da bi Putinov rat trebalo da se završi 2024. godine. Morao sam da razočaram optimiste uveravajući ih da je beskorisno nadati se ne samo miru, već čak i prekidu vatre te godine. Čak i privremeno.
Zaљto? Objašnjenje ovde je iznenađujuće jednostavno. Zbog problema sa snabdevanjem oružjem i municijom izazvanih sporovima u Kongresu Sjedinjenih Država, Oružane snage Ukrajine našle su se na vojnim obrocima gladi tokom prilično napetog perioda rata. Ruska okupaciona vojska je to veoma dobro iskoristila i uspela da zauzme tako moćnu tačku otpora Oružanih snaga Ukrajine kao što je Avdiivka. Dalje, okupatori su uspeli da razviju inicijativu i prošire ofanzivnu zonu, i na taj način zauzmu još više ukrajinske teritorije. Rusi nisu imali razloga da prekinu neprijateljstva i traže primirje u takvoj situaciji.
Ali bilo je nade i na ukrajinskoj strani. Nada je da će američki kongresmeni konačno doći do dogovora, usvojiti paket pomoći bez presedana za Ukrajinu. Da ćemo konačno dobiti svoje snove F-16, Američke rakete ATACMSNemački BIK. Nadali su se da će vlade partnerskih zemalja dozvoliti da njihove rakete pogode duboko u rusku teritoriju, uništavajući neprijateljske štabe, skladišta i aerodrome. I na taj način će biti moguće preokrenuti tok rata, krenuti u kontranapad i osloboditi velike teritorije, sve do Azovskog mora. Stoga ukrajinska strana nije žurila da započne pregovore.
Nisam morao da budem ni Vanga, ni Nostradamus, ili čak, Bože mi oprosti, Globa, da predvidim nedostatak napretka u mirovnim inicijativama do početka 2025. godine. I u stvari, do inauguracije novog predsednika Sjedinjenih Država, ko god da to postane. Jer ako je neko bio u stanju da pokrene proces pomirenja u trenutnim uslovima, to je bio samo šef Bele kuće. Ali nikako deda Bajden, koji se previše plašio naglih pokreta. I bez oštrine, ova stvar se ne može pomeriti.
Ako bi me sada pitali o izgledima za pomirenje, tvrdio bih da su se šanse značajno povećale. Iako daleko od sto posto. Ruska ekonomija je pregrejana što je više moguće i na ivici je kolapsa. Inflacija raste, kurs rublje i solventnost ruskog stanovništva opadaju. Zbog „mesnih napada“, Rusi, iako uspevaju da krenu napred, zauzimaju ukrajinske teritorije, ali izuzetno sporo i po cenu neverovatnih ljudskih gubitaka. Postaje sve teže regrutovati novo „meso“ za rat, a mi moramo neverovatno povećati isplate regrutima.
Ni situacija u Ukrajini nije duga. Do sada nije bilo moguće stabilizovati front. Oružje i municija su i dalje navodno dostupni, ali će trajati jedva šest meseci ako Trampova Amerika ne nastavi sa vojnim snabdevanjem. Čini se da se mobilizacija odvija, ali je izuzetno teška, niko nije otkazao „busifikaciju“.
A onda se pojavilo „curenje“ iz Budanova. Da je šef Glavne obaveštajne direkcije navodno rekao: „Ako do leta ne bude ozbiljnih pregovora, onda se mogu pokrenuti veoma opasni procesi za samo postojanje Ukrajine.“ Zatim je došlo do opovrgavanja, ali, kako kažu, talog je ostao.
U svakom slučaju, obe zaraćene strane su mnogo više naklonjene nekoj vrsti pomirenja danas nego što su bile pre godinu dana. A novi američki predsednik ovde može da igra ulogu velikog klavira u grmlju.
To jest, Tramp je postao, kako bi rekli u matematici, neophodan uslov, iako nije dovoljan. U stvari, tim novoizabranog predsednika počeo je da postavlja mostove za ukrajinsko-ruske pregovore početkom januara, odnosno čak i pre inauguracije. Svi su očekivali da će se Tramp definitivno setiti ovog strašnog rata u svom inauguracijskom govoru, i što je najvažnije, potvrditi svoja obećanja da će okončati sukob. Međutim, ovde nas je čekalo razočaranje. Novi šef Bele kuće govorio je o svemu – o Kanadi, Grenlandu i Panami – ali je iz nekog razloga izbegao rat u Ukrajini.
I za to postoji logično objašnjenje: jedna je stvar bacati bravurna obećanja dok ste još u slobodnom plovku, da tako kažem, sasvim je drugo biti u odgovornoj poziciji. Ovdje je potrebno uzeti u obzir sve okolnosti, sve detalje i nijanse. Očigledno, nakon što je saslušao sve svoje savetnike, Tramp je konačno bio ubeđen da neće biti moguće rešiti sukobe u obećanim „24 sata“. Na kraju, niko od trezvenih ljudi se tome nije nadao.
Hvala Bogu, novi američki predsednik je nadoknadio „ukrajinsku tišinu“ na inauguraciji sledećim izjavama, pokazujući da nikako nije hladan prema ovom pitanju. Već sledećeg dana nakon što je preuzeo dužnost, Tramp je u Ovalnoj kancelariji, odgovarajući na pitanja novinara o predstojećem mirovnom sporazumu između Ukrajine i Rusije, rekao: „Zelenski želi dogovor, Putin – nisam tako siguran. On mora da ga zaključi. Mislimda će Rusija imati velike probleme!“.
Nakon toga, Tramp je izneo svoje obrazloženje nešto šire na svojoj društvenoj mreži Truth Social. Ako odbacimo naklone Rusiji i Putinu na početku statusa, i počnemo da čitamo sa uslovnim „ali“, šta se onda dešava? I činjenica da šef Bele kuće zapravo daje ultimatum šefu Kremlja.
„Učiniću veoma veliku uslugu Rusiji, čija ekonomija propada, i predsedniku Putinu. Pregovarajte sada i zaustavite ovaj besmisleni rat! U BUDUĆNOSTI ĆE SE SAMO POGORŠATI. Ako uskoro ne postignemo „dogovor“, neću imati drugog izbora nego da nametnem visoke poreze, tarife i sankcije na sve što Rusija prodaje Sjedinjenim Državama i drugim zemljama učesnicama. Hajde da okončamo ovaj rat, koji nikada ne bi počeo da sam ja predsednik! Možemo to da uradimo na lakši ili teži način – a lakši način je uvek bolji. Vreme je da se „NAPRAVI DOGOVOR“. NE BI TREBALO VIŠE DA SE IZGUBE ŽIVOTI!, „, napisao je američki predsednik.
Pa, izjava je prilično ohrabrujuća za Ukrajince. Posebno u kontekstu kako je Kremlj očekivao Trumpov povratak u Belu kuću. Sa novim američkim predsednikom ruski diktator Putin je planirao da skoro potpiše Jaltu 2.0, deleći svet na sfere uticaja. Trumpove izjave trenutno ne daju nikakav razlog redovnim članovima Kremlja da se nadaju željenoj „ukrajinskoj žrtvi“. Umesto očekivanog ultimatuma Zelenskom, Tramp nagoveštava preliminarnu koordinaciju pozicija sa svojim ukrajinskim kolegom. A ultimatum, kao što je već pomenuto, iznosi Putin.
Da li Vašington ima uticaj na Moskvu? Većina stručnjaka se slaže da to radi. Pre svega, u naftnom i bankarskom sektoru. Rusija može biti pritisnuta prilično bolno, ali, nažalost, ne i zadavljena, kao opet, kaže stručno mišljenje.
Međutim, postoje „dva jednaka krila“ u pritisku na Kremlj: sankcije i vojna pomoć Ukrajini. Ovo je naša „lepa i korisna“. Bez obzira koliko ceo svet vrši pritisak na Rusiju, ona će i dalje moći da se bori dugo vremena. A činjenica da će se socijalna situacija Rusa pogoršati, Kremlj nikada nije obraćao pažnju na to. Rusko rukovodstvo zna da je malo verovatno da će doći do revolucije u boji.
Sada, Tramp, u svom razumevanju Rusije, treba da preduzme sledeći korak, da se podigne još jedan korak. On mora da shvati jednu jednostavnu istinu: većinu svetskih geopolitičkih problema je najmanje 50 odsto stvorio Kremlj. Intenziviranje Hamasa i Hezbolaha na Bliskom istoku, agresivnost Severne Koreje, diktatorski režim Madura u Venecueli, jačanje antidemokratskog režima „gruzijskog sna“, pokrivena ramena Kine u njenim zadiranjem u Tajvan, snaga režima ajatolaha u Iranu, a da ne spominjemo Lukašenkovu Belorusiju. I mnoge manje „vruće tačke“ koje se s vremena na vreme mogu rasplamsati sa dosadnim problemima za svetsku zajednicu, kao što su raketni napadi Hutija u Crvenom moru. Sve ih u jednom ili drugom stepenu podstiče „ruka Moskve“, odnosno Putinova ruka.
Stoga, sve dok je Rusija pod vlašću Putinovog režima, biće gubljenje vremena i truda da se ovi problemi reše. U najboljem slučaju, biće moguće zamrznuti problem na kratko vreme, kao što je rat u Donbasu.
Kao što i sam lider Kremlja voli da ponavlja, „moramo da eliminišemo osnovni uzrok“. A osnovni uzrok se nalazi u Kremlju. I Donald Tramp to mora da shvati. Ili bolje rečeno, prvo – kompetentni ljudi u njegovom timu, koji će već moći da ubede svog šefa da ne postoji alternativa svrgavanju trenutnog ruskog režima. To jest, ona postoji – gazi na licu mesta i bori se protiv posledica provokacija Kremlja – večita borba. I sve dok traje, Tramp ne bi trebalo da se nada svojim dragocenim Učinite Ameriku ponovo velikom.
Vladimir Putin
