Početak dvadesetog veka. Mala grupa ukrajinskih ličnosti u Kijevu odlučila je da objavi prvi ukrajinski dnevni list – „Rada“. Potreba za tim u realnostima Ruske imperije je očigledna, jer će takav časopis doprineti širenju ukrajinskog jezika i svesti među pretežno još uvek nacionalno inertnom masom Ukrajinaca. Projekat Rada se suočio sa mnogim problemima. I nisu svi bili rezultat ruske autokratije, iako su pretnje zatvaranjem od strane vlasti, novčanim kaznama, konfiskacijama i tužbama bile uobičajene u redakciji.
Izvor poteškoća bili su sami Ukrajinci. Neke nacionalno svesne ličnosti nisu prihvatile liberalno-demokratsku „Radu“ zbog svojih socijalističkih stavova. Neki od pisaca i publicista bili su uvređeni novinama jer su se usudili da objave kritike njihovog rada. Ali najveća pretnja bile su finansije. Bilo je tako malo pretplatnika (2-3 hiljade za celu Rusku imperiju sa desetinama miliona Ukrajinaca) da sredstva za pretplatu nisu pokrivala ni polovinu godišnjeg budžeta Rade. To bi bio još jedan neuspešan pokušaj u dugom nizu svoje vrste u ukrajinskom životu u to vreme. Da nije bilo lika izdavača.
Jevhen Čikalenko, kao bogati zemljoposjednik, usmjerio je sve svoje finansijske i ljudske resurse u korist ukrajinske stvari. On je, prema njegovom, već krilatom, izrazu voleo Ukrajinu „do dubine svog džepa“, dok je većina volela rečima, ali nije bila spremna da reči pretvori u finansijsku podršku. Iz godine u godinu, ulazeći u dugove radi nastavka objavljivanja „Rade“ i zbog ruske politike i zbog pasivnosti Ukrajinaca, Čikalenko definitivno ne bi odbio dobru donaciju koja bi obezbedila barem neku stabilnost tako važnoj inicijativi za Ukrajince.
Godina je 2025. Novoizabrani američki predsednik Donald Tramp suspendovao je vladino finansiranje projekata u okviru Američke agencije za međunarodni razvoj na 90 dana (USAID). Svrha je revizija koja treba da utvrdi izvodljivost korišćenja sredstava američkih poreskih obveznika. Program USAID pokrivaju mnoge zemlje. Kao deo ove inicijative, Ukrajina je dobila više od 37 milijardi dolara finansijske podrške u različitim oblastima samo od početka invazije u punom obimu.
Takve akcije američkog predsednika dovele su do polarnih reakcija među Ukrajincima. Neki podržavaju odluku, s obzirom na zavisnost brojnih, posebno javnih, inicijativa o grantovoj podršci da bude štetna, pa čak i ona koja radi u interesu davalaca više nego u interesu Ukrajine. Drugi se raduju što će sada biti manje promocije takozvane „agende“ sa pokušajem promovisanja tema roda i raznih tolerancija čak i tamo gde je to otvoreno nategnuto. Postoje i drugi motivi – razumni i apsurdni.
S druge strane, teško je ne složiti se sa onima koji ukazuju na važnost američkih fondova ne samo za sumnjive projekte, već i za kritične. Obnova oštećene infrastrukture, pomoć interno raseljenim osobama, velika potrošnja na obrazovanje i medicinu – to su samo neke od stavki sa duge liste oblasti u kojima USAID U najmanju ruku, doći će do neposredne nestašice i opasnosti od zaustavljanja neophodnih projekata.
Nažalost, još jednom, crno-beli pristup dominira – ili veoma dobar ili veoma loš. Prva opcija: Tramp se bori protiv širenja rodno zasnovanih pseudonaučnih teorija – hura za njega! Nije važno što pored toga, njegovi postupci ugrožavaju druge – zaista važne – inicijative za Ukrajince. I uopšte, tako i njima, onim onima koji jedu grantove i Sorosovoj deci. U drugoj krajnosti, razumevanje stvarnih problema suspenzije američke finansijske podrške retko ide ruku pod ruku sa priznanjem da je određeni deo zaista potrošen na ne baš važne stvari, što može izazvati nezadovoljstvo u samim Sjedinjenim Državama. A neki od projekata grantova zaista su više puta ostavljali utisak marljivog razrađivanja određenog programa. Odmah mi pada na pamet kako je naizgled vesela i kreativna „Toronto Television“ dosledno demonizovala ne samo Trampa, već, na primer, Borisa Džonsona. Zvali su ga „ukrajinski Ljaško“, izvukli su ga iz kose – veoma vredno ponašanje za borce protiv diskriminacije. Ali događaji nakon 24. februara 2022. godine pokazali su da su Hu i gospodin Džonson. I nije bilo izvinjenja od kreativaca Toronto televizije koji su postojali na grantovima. Nepotrebno je govoriti o „levičarskim“ tendencijama Hromadske.
Iza svega ovoga izgubljeno je nekoliko zaista važnih pitanja. I kako se dogodilo da mnogi važni infrastrukturni projekti ne mogu postojati bez američkih sredstava? Zašto mnogo zaista kul kulturnih inicijativa zavisi od njih? Zašto su oni ključ za pojavu visokokvalitetnih ukrajinskih filmova? Zašto izdavačke kuće često uključuju međunarodne partnere za objavljivanje svetskih klasika ili tematske publicistike na ukrajinskom, a država nije sposobna za održivu i promišljenu podršku industriji izdavaštva knjiga? Zašto sredstva za ukrajinski institut knjige ili Ukrajinska kulturna fondacija uvek u budžetu kao da je mačka plakala, dok niko, osim njenih kreatora i vlasti, nema mnogo veće količine novca na nepotrebnom teletonu? I neće biti moguće sve gurnuti u rat, jer situacija nije bila ništa bolja pre 2022. godine, a još više pre 2014. godine. I često gore. Zato što vremena nisu toliko stara kada su se ukrajinske knjige (uz nekoliko izuzetaka) skupljale u najmračnijem uglu knjižara ispunjenih proizvodima na ruskom jeziku, a gledanje filma na ukrajinskom u bioskopu zvučalo je kao san. Pogrešno je sva ova pitanja smatrati retoričkim, jer se u ovom slučaju ništa neće promeniti.
Pasivnost ukrajinske državne mašinerije je toliko poznata da nas prisiljava da postavimo još jedno pitanje: zašto mnoge inicijative nisu bile u stanju da postanu barem samoodržive tokom godina podrške grantovima? Ne govorimo o nišnim projektima, gde je to teško moguće. Ali iznenađujuće je da takve velike strukture kao što su Hromadske ili Ukrajinska pravda – sa svojim medijskim prisustvom i pokrivenošću publike – nisu u stanju da normalno funkcionišu bez dolara američkih poreskih obveznika. Najmanje 90 dana. Za takve slučajeve, naredna tri meseca su prilika da preispitaju sopstvene principe i pristupe. Ako uspeju da se nose sa ovim izazovom, sve će biti u redu za ove organizacije.
Štaviše, postoji mnogo mogućnosti da se pridobije finansijsku podršku zajednice. Patreon, By Me a Coffe, monobanke, itd. – svi ovi alati daju ljudima šansu da finansijski podrže projekte koje vole. To zahteva mukotrpan rad, interakciju sa publikom i kreativnost. Naravno, lakše je ne brinuti previše o tome, imajući stabilno finansiranje grantova. Ali ništa na ovom svetu nije večno.
Scenario opisan gore je stvaran. Među obrazovnim inicijativama možemo spomenuti „Poslednjeg kapitalistu“. Projektni tim je uspeo da stvori komunikacione platforme u društvenim mrežama sa aktivnom zajednicom učesnika; da razvije IouTube kanal sa video zapisima o ekonomskim, političkim, istorijskim i srodnim temama, koji imaju desetine i stotine hiljada pregleda (a ne uvrnute); kreiraju sopstvene obrazovne programe u kojima se svi uče finansijskoj pismenosti. I sve to bez podrške Sjedinjenih Država ili drugih donatora. Dakle, početak „Poslednjeg kapitaliste“ nije bio brz. Ali postepenost, potreba za jasnom strategijom i zavisnost samo od sopstvenih i istomišljenika omogućili su stvaranje čvrstih temelja. A proširenje publike projekta omogućava vam da formirate sopstvenu aktivnu zajednicu koja dobrovoljno finansijski pomaže važnom i zanimljivom projektu. Ovo je normalna šema koja mirno postoji u mnogim razvijenim demokratskim društvima.
Mogu se navesti i drugi primeri uspešnih i ne-grant inicijativa. Međutim, njihova lista će biti ograničena. Ne samo zbog nevoljkosti kreatora određenih projekata da prate ovaj duži i teži put. Ali i zato što u modernom ukrajinskom društvu još uvek nema dovoljno ljudi koji razumeju važnost individualnih ili javnih inicijativa (a ne samo čekanja državne pomoći). Još uvek nedostaje onih koji imaju dovoljno finansijskih mogućnosti da održivo podrže dobre inicijative. Naravno, IouTube kanal može postojati na račun malih, ali brojnih donacija. Ali mnoge druge stvari nisu. Otuda i treći problem – potrebni su nam ljudi koji su finansijski sposobni i istovremeno svesni uloge javnih inicijativa i sopstvene uloge u njima. Kao što je nekada bio Jevhen Čikalenko.
Bez toga neće biti trajnog civilnog društva. Na kraju krajeva, ona ne može stabilno postojati bez mreže horizontalnih veza, društvene interakcije njenih učesnika i dovoljnog broja svesnih, proaktivnih ljudi. To je ono što je britanski filozof Edmund Burke jednom nazvao „malim odredima“: porodica, lokalna zajednica, mala inicijativa, društvena aktivnost za dobrobit barem sopstvene male domovine. Sve su to male cigle od kojih se formira društvo sposobno za samostalan opstanak i razvoj. Može se pojaviti samo kroz inicijative i organizaciju „odozdo“. Zato što nijedan socijalni inženjering „odozgo“ ne vodi ka dobru – sovjetsko iskustvo će nam pomoći. Štaviše, ovi procesi se ne mogu stvoriti samo na račun spoljne pomoći.
Trenutna situacija sa suspenzijom američkog programa USAID to dobro pokazuje. Bez grantova, ne bi bilo mnogo zaista neophodnih inicijativa. Njihova upotreba nije ni manifestacija inferiornosti, ni, posebno, neki oblik izdaje sopstvene zemlje, kao što nosioci ruskih narativa vole da kažu. Istovremeno, oslanjanje samo na grantove je kratkovidna strategija, koja je sada izuzetno uočljiva. Stoga, njihova sopstvena inicijativa, komunikacija i prosvetljenje u društvu su neizbežni koraci za one koji žele da stvore nešto zaista vredno i trajno. Kvalitativna promena u samom društvu je neizbežan preduslov za promene na bolje političkih elita koje oblikuju državnu politiku.
Iako sam Donald Tramp definitivno nije razmišljao o tome kada je suspendovao finansijsku pomoć, ali to je ono što jesteTutsia je izazov za Ukrajince, što je ujedno i prilika da se napravi korak napred u pravom smeru.
Na kraju krajeva, najbolji scenario je kada postoje grantovi, programi državne podrške i bogati Ukrajinci koji pomažu važnim inicijativama, i obični Ukrajinci koji, ako je moguće, pridružuju se razvoju korisnih projekata. Tako da ima više novih Chykalenkos. Tako da imaju podršku sopstvenog svesnog društva i države i ne moraju da igraju ulogu Sizifa i imaju životni kredo „Nadam se bez nade!“.
(OznakeToTranslate)Top vesti
