Nedavno se Kina uporno oblači u togu „mirotvorca“, pozivajući na pregovore između Ukrajine i Rusije, koja ju je napala. Krajem prošle nedelje, predstavnik Ministarstva spoljnih poslova zemlje, Lin Jian, još jednom je izjavio: „Po našem mišljenju, jedini mogući način da se reši „kriza“ je dijalog i pregovori, tako da međunarodna zajednica treba da pomogne u stvaranju uslova za nastavak direktnih pregovora između dve strane u sukobu. „
Praktična vrednost takvih izjava je mala, jer rukovodstvo Nebeskog carstva ne naziva stvari pravim imenom: ne priznaje Rusku Federaciju kao agresora, ne zahteva da povuče trupe iz Ukrajine i zaustavi napade na civilnu infrastrukturu svojih suseda. Da ne spominjemo da Kina ne bi trebalo da ignoriše međunarodne sankcije protiv prekršitelja Povelje UN-a, a to je Putinova Rusija.
Stoga je sasvim razumljivo zašto u Ukrajini takav stav kineskih „drugova“ izaziva kritiku i nezadovoljstvo. Mihajlo Podoljak, predstavnik Kancelarije predsednika Ukrajine, na primer, primetio je u intervjuu: „Kina ne bi trebalo da se ograniči samo na to da kaže da se sukob može rešiti pregovorima. Za mir u Ukrajini, neophodno je da on utiče na Rusiju zahtevajući povlačenje trupa i okončanje terora.“
Nažalost, ukrajinske vlasti takođe ne idu dalje od takvih izjava. Pojavljuje se prilično statična slika: iz Kine se čuju reči o „očuvanju mira“, Ukrajina odgovara na njih… takođe rečima. Stvoren je privid razrade jednog od najvažnijih spoljnopolitičkih pravaca.
U međuvremenu, kineski faktor u svetskoj politici teško se može preceniti. Kina je jedna od vodećih svetskih ekonomija, a njen uticaj se proteže na ključne aspekte globalne ekonomije i bezbednosti. Takođe nije tajna da Kina održava strateško partnerstvo sa Rusijom, koje jača kako rat u Ukrajini eskalira. Uz pomoć trgovine, kredita i tehnoloških zaliha, Ruska Federacija je uspela da delimično nadoknadi ekonomske sankcije koje joj je nametnuo Zapad.
Prekinuti sve ovo drugom izjavom je kao da pokušavate da utičete na Sunce ubeđivanjem tako da prestane da „pljuje“ tokove vruće plazme prema našoj planeti.
Kako Ukrajina može da pronađe pristup Kini da je podstakne da odlučnije interveniše u sukobu? Istorija spoljne politike pokazuje da pragmatizam uvek igra ključnu ulogu u odnosima sa velikim silama. Ovde se možemo prisetiti kako se razvijala interakcija Ukrajine sa Sjedinjenim Državama, posebno uoči izbora održanih u novembru.
Tokom predsedničke trke, da vas podsetim, u svetu i ukrajinskim medijima kružili su izveštaji da je Donald Tramp razmatrao mogućnost približavanja Rusiji i sklapanje sporazuma sa njom koji su bili korisni za Sjedinjene Države. Tih dana mnogi stručnjaci su izrazili strah da bi Amerika mogla smanjiti nivo podrške Ukrajini, posebno ako Trump traži ekonomsku korist od saradnje sa Rusijom. O činjenici da ovi strahovi nisu neosnovani svjedoče izjave evropskih političara: pozvali su zemlje EU da budu u stanju samostalno, bez američkih sredstava, pružiti Ukrajini svu potrebnu pomoć da se odbrani od ruske agresije.
Situacija, ako se neko seća, izgledala je prilično razočaravajuće. Međutim, neposredno pre američkih izbora, predlozi predsednika Zelenskog za mir postali su poznati. Pored zahteva za poziv NATO-u, oni su uključili klauzule o podeli ukrajinskih resursa i zameni američkih trupa u Evropi ukrajinskim vojnicima. Prema Financial Times-u, poslednja dva predloga su od posebnog interesa za Trumpa. Od tada, retorika pratnje izabranog šefa Sjedinjenih Država počela je da omekšava neprimetno, polako. I sam Trump, koji je prošle nedelje bio u Parizu, iako pod pritiskom francuskog lidera, pristao je da se sastane sa Zelenskim. Takvi kontakti se teško mogu preceniti.
Još uvek nije moguće nedvosmisleno reći da je gospodin Tramp potpuno napustio ideju okončanja rata „za 24 sata“ prisiljavajući Ukrajinu na mir koji je nepovoljan za nju. Ali postoje i znaci da on neće ići na to. Tako je, nakon sastanka u Parizu, novoizabrani američki predsednik rekao: „Vladimir Putin treba da misli da je vreme da se okonča rat jer je izgubio. Kada izgubite 700k ljudi, vreme je. Neće se završiti dok ne dođe mir. „
Donald Tramp je takođe rekao da razvija čitav koncept „o tome kako okončati ovaj besmisleni rat“. Uveren, kao ozbiljan političar, ne može ignorisati činjenicu da ni predsednik Zelenski ni ukrajinsko društvo u celini neće pristati na nepravedan mir.
Bilo kako bilo, Trampov stav o Ukrajini više ne izgleda tako neprijateljski kao ranije, a još više – „proruski“. Kako objasniti ovu promenu? Mislim da je pragmatizam svojstven političarima poput Trumpa odigrao ulogu. Od strane Ukrajine bilo je predloga koje je teško odbitiuvijanje Dovoljno je napomenuti da se prirodne rezerve Ukrajine procenjuju na najmanje 1 bilion dolara, a sa preradom – na 10 triliona! Takve brojke daju stručnjaci, i oni će naterati svakog svetskog lidera da razmisli.
I tako mislim: ali situacija sa Kinom bi se mogla razviti po sličnom scenariju. Kako je Ukrajina gora od Rusije u tom pogledu? Niљta. Kina nema nikakvo posebno prijateljstvo sa Ruskom Federacijom – samo praktični interes. Ukrajina bi takođe trebalo da ponudi Nebeskom carstvu zanimljive ekonomske inicijative koje će biti korisne za obe strane.
Ali šta zemlja u ekonomskoj nevolji zaista može da ponudi Kini da podstakne njeno aktivnije učešće u mirovnom procesu? Pre svega, ne smemo zaboraviti da je Ukrajina poljoprivredna zemlja sa ogromnim potencijalom za proizvodnju hrane. Kina se suočava sa izazovima bezbednosti hrane, posebno u kontekstu globalnih klimatskih promena i rastuće populacije. Saradnja sa Ukrajinom u oblasti agroindustrijske proizvodnje može postati ključni element koji će zainteresovati Kinu za bližu saradnju sa Ukrajinom.
Pored toga, Ukrajina može Kini ponuditi pristup svojim prirodnim resursima, kao što su retki zemni metali, koji igraju važnu ulogu u kineskoj industriji. Takođe je važno razviti projekte u oblasti infrastrukture i logistike, posebno imajući u vidu strateški položaj Ukrajine na spoju Evrope i Azije.
Tačnije, korake u tom pravcu treba i mogu da osmisle ukrajinski stručnjaci, kojih ima mnogo u zemlji. Nažalost, Kancelarija predsednika Ukrajine, koja je skoro u potpunosti preuzela uzde vlasti, pretvorila se u neku vrstu zatvorenog „međusobnog“, koji se sastoji od veoma uskog kruga ljudi koji nemaju odgovarajuće kvalifikacije i ponekad imaju sumnjivu prošlost. Kao rezultat toga, ispostavilo se da je „strategija“ spoljne politike veoma „propusna“. Stavio sam reč strategija pod navodnike, jer bez uzimanja u obzir Kine, ovo nije strategija, već prljavo slovo.
Sasvim je očigledno da Ukrajina treba aktivno tražiti partnere ne samo na Zapadu, već i na globalnom jugu, gde Kina zauzima centralno mesto. Ukrajina može i treba da iskoristi svoje strateške prednosti za izgradnju korisnih odnosa sa svim ključnim globalnim igračima. Ako Ukrajinci uspeju da ubede Kinu da će joj podrška zemlji koja se brani od spoljne agresije doneti ne samo političke i moralne, već i ekonomske koristi, Ukrajina će dobiti još jednog snažnog partnera na međunarodnoj sceni.
Vojna pomoć Ukrajini
