„Trebalo bi da se pripremi za dogovor“, rekao je Tramp samouvereno, misleći na ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog i mirovni sporazum sa Rusijom. Ova izjava je data na prvoj konferenciji za štampu američkog izabranog predsednika nakon njegove pobede na izborima 5. novembra. I to se dogodilo u vili Mar-a-Lago u Palm Beachu. Trampov stan na Floridi privremeno je postao „druga Bela kuća“, koja je, može se sa sigurnošću tvrditi, dobila veću težinu od prve, one u Vašingtonu. Kako je u jednom trenutku rezidencija pape u Avignonu postala za neko vreme važnija od vatikanske.
Dakle, novinari iz celog sveta došli su u Mar-a-Lago da čuju o planovima vlasnika kuće da „Ameriku ponovo učini velikom“. I rekao je da planira da počne sa Ukrajinom. To jest, on nastoji da stekne slavu kao mirotvorac predsednik, a u isto vreme, verovatno, Nobelovu nagradu za mir.
Dakle, kako izgledaju planovi Ukrajine za uskoro najuticajniju osobu na svetu? Tramp je i dalje ubeđen da će uspeti, ako ne šargarepom, onda bičem za pregovaračkim stolom između Zelenskog i Putina. Međutim, izborni predsednik je već izgubio neke iluzije po ovom pitanju, posebno da će to biti moguće uraditi za 24 sata i da je vredno „samo prestati pucati“. Štaviše, konačno je shvatio da će okončanje rusko-ukrajinskog rata biti „još teže od sukoba na Bliskom istoku“. A ovo drugo u svojoj trenutnoj fazi traje već skoro osam decenija i nema nameru da prestane. Dakle, kako Tramp, praveći takva poređenja, zamišlja pomirenje u rusko-ukrajinskom sukobu?
„Ne postoji nijedna zgrada tamo na većini zemljišta. Ljudi nemaju gde da se vrate. Tamo su samo ruševine. To je odvratno. Ljudi se ubijaju u količinama koje niko nikada nije video. Znate, postoje veoma ravna polja. I jedina stvar koja zaustavlja metak je telo, ljudsko telo. A broj vojnika ubijenih na obe strane je astronomski. Nikada nisam video ništa slično“ – Donald Tramp je naslikao takve apokaliptične slike novinarima sa ukrajinskih ratišta.
Ipak, vlasnik Mar-a-Lago optimistično je uveravao da će zaustaviti rat. „Pokušavamo da zaustavimo rat, ovaj strašni, strašni rat koji se dešava u Ukrajini, između Rusije i Ukrajine. Napravili smo mali napredak, ali ovo je teška situacija „, tvrdio je on.
Generalno, razgovori o verovatnoći, ako ne mira, onda barem primirja ili barem prekida vatre nedavno su se intenzivirali na svetskim platformama za diskusiju. Mnogi i dalje veruju u Trumpa kao izuzetno efikasnog menadžera ne samo u oblasti ekonomije i finansija, već i u mirovnim operacijama. Iako tokom prethodnog mandata, on nije pokazao nikakve posebne sposobnosti u ovoj oblasti. Međutim, na očekivanja dolaska Trump, tržišta rastu, akcije rastu, Bitcoin stopa raste, a istovremeno, opklade na mirno rešavanje rusko-ukrajinskog sukoba u kladionicama rastu.
Iz koje tako neverovatne supstance može izrasti nada da će Tramp okončati ovaj krvavi rat? Na kraju krajeva, mi čak i ne znamo šta namerava da uradi. To jest, pojedinačni odlomci „Trumpovih planova“ kruže u informacionom prostoru. Međutim, koliko su autohtone, a još više koliko sam Tramp planira da ih se pridržava, niko ne može znati o tome. Čak i sebe. Kako je pametno menjao svoju retoriku i svoje namere u proteklih šest meseci.
Ali ipak, postoje neki fragmenti planova, a mi ćemo pokušati da nacrtamo nešto što se manje-više drži za gomilu metodom bilo interpolacije ili ekstrapolacije. Sve varijante „Trumpovog mira“, koje anonimno ili otvoreno artikulišu predstavnici njegovog užeg kruga, karakteriše prvenstveno klauzula o „zamrzavanju sukoba na liniji kontakta“. Ko god je osvojio šta pre trenutka pregovora, ima ga. Da, biće potrebno nekako rešiti „Kursku krizu“, ako, naravno, naši momci uspeju da održe strani mostobran do početka pregovora, a sve ukazuje na to da će uspeti. Zbog toga je moguće izvršiti neke adekvatne razmene teritorija. Dalje, između zaraćenih strana uspostavljena je demilitarizovana zona slična korejskoj. Međutim, za razliku od korejskog, on će biti ispunjen stranim mirovnjacima. Sada govorimo o tome da će to biti predstavnici evropskih vojski. Pored toga, Kijev i dalje obećava da se neće pridružiti NATO-u, barem u narednih 10 (20?) godina. Ali vojna pomoć Ukrajini ne prestaje. Ruska imovina na Zapadu ostaje zamrznuta, a finansijska podrška Ukrajini dalje se formira iz dividendi od njih. Ali u isto vreme, ukrajinska strana obećava da neće ponovo osvojiti izgubljene teritorije vojnim sredstvima. Diplomatski, to je moguće.
Ovo je opšta slika predstojećih mirovnih pregovora. Da li će ovi uslovi zadovoljiti Putina? Verovatnije ne nego tako. Ali opasnost od recesije, demografske krize, itd. igra protiv togaAI problemi izazvani ratom.
Nedavno sam pregledao emisiju sa učešćem nekoliko stranih politologa (bilo je predstavnika Nemačke, Sjedinjenih Država i Velike Britanije) o tome kada rusko-ukrajinski rat ima šansu da se zaustavi. U diskusiji je razvijeno sledeće konsenzusno mišljenje: rat će biti okončan ne uzimajući u obzir broj žrtava, potrošene resurse, uništene gradove, ili još više ekološku katastrofu izazvanu, već tek kada oba zaraćena društva shvate da više neće biti moguće dobiti bilo kakvu korist vojnim sredstvima. Da neprijateljstva, bez obzira na to kako se odvijaju, mogu samo pogoršati situaciju u zemljama i društvima.
Pa, mišljenje, kako diplomate kažu u takvim slučajevima, je zanimljivo. Ali da li to ima ikakve veze sa realnošću rusko-ukrajinskog rata? Ne previše. Jer sada je upravo taj jedinstveni slučaj kada šansa za smanjenje ili nastavak neprijateljstava zavisi od jednog faktora – od bioloških procesa u glavi ruskog diktatora Vladimira Putina. Javno mnjenje u Rusiji već dugo nije od najmanjeg značaja. Osim toga, gotovo je nemoguće proučiti ga, kako zbog pristrasnosti socioloških institucija, tako i zbog straha ispitanika da će izbrbljati nešto pogrešno i stoga ući u mesnicu.
Dakle, rat protiv Ukrajine, počevši od 2014. godine, nikako nije bio „Putinov rat“. To je bio rezultat opšte namere čitavog ruskog društva za imperijalnom veličinom. Ako, na primer, uzmemo aneksiju Krima, onda ju je pozdravilo više od 90 odsto Rusa, postojao je taj čuveni „krimski konsenzus“. Putin je konačno odlučio da je dobio carte blanche od naroda za bilo kakve agresivne akcije unutar zemlje i u inostranstvu.
To jest, u potpunosti se slažem sa izjavom da ako ne bi bilo Putinove diktature, onda, najverovatnije, ne bi bilo rata. Ali nemojmo zaboraviti ko je dozvolio ovu diktaturu, ko je sa radosnim uzvicima glasao za Putina, koji je bio spreman da „svi u sartieru“, ko je bio toliko srećan što je Putin „ustao sa kolena“? Isti ruski narod. Vrlo lako je apsorbovao sav taj propagandni otrov o „podljudima“ Ukrajinaca, o „geopolitičkoj katastrofi dvadesetog veka“, o carstvu i, na kraju, o potrebi za osvetom i restauracijom.
Tako danas u ruskom društvu sve više i više rasprostranjuju sumnje da nešto nije u redu sa tim imperijalizmom, da vođa i kormilar vodi negde pogrešno. Zašto se to dogodilo? Da, jer se Putin zaista pokazao kao … bom, kako ga je s pravom nazvao ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, komentarišući neverovatno divlju izjavu kolege iz Kremlja o raketnom dvoboju nad Kijevom. Ali kremaljski ološ sada ne mari da li društvo odobrava njegove postupke ili ne. U Ukrajini je gotovo nemoguće prodati društvu ideju koju ono ne odobrava. U Putinovoj Rusiji je lako.
Stoga je teško čak i zamisliti kakav je argument Tramp u stanju da izvuče kako bi ga učinio ubedljivim za Putina.
Vladimir Putin
