Novog američkog predsednika treba podsetiti da ne želi još jedan Avganistan tokom svog mandata. On ne želi da bude još jedan američki predsednik koji napušta saveznika, ostavljajući ga da se brine za sebe u cilju koji smo nekada branili. Na kraju, to bi bio neuspeh za Ameriku i, kako bi Trumpov svet rekao, to ne bi izgledalo dobro. Ovo može biti najperspektivniji način da se ubedi Trump u narednim mesecima. Kao što znamo, on nema poštovanja prema onima koji gube. Tamar Jacobi, poznata američka novinarka i direktorka projekta Nova Ukrajina na Institutu za progresivnu politiku, daje takav savet u intervjuu sa Ivonne Reihardt, urednicom Nove istočne Evrope.
Iz Sjedinjenih Država, gde ste gledali završne faze predsedničke kampanje, vratili ste se u Evropu, posebno u Ukrajinu, gde ste proveli izbornu noć čekajući rezultate glasanja. Da li je vest o pobedi Donalda Trampa bila iznenađenje za vas?
– Da, to je bio udarac za mene. Ali nisam trebao biti iznenađen. Sada kada pogledam rezultate, mislim da smo svi to trebali predvideti. Rekli smo sebi da su šanse 50/50, ali to nije bio slučaj. Tramp je pobedio sa značajnom razlikom. Ne krivim sociologe. Ne mislim da je to bio glavni problem. Mislim da ljudi jednostavno nisu želeli da vide Trump pobedi. Definitivno nisam želeo da ga vidim. Sada moramo priznati da ga je američki narod izabrao.
Teško je razumeti zašto se to dogodilo. Da li je to zato što birači ne veruju da će uraditi sve lude stvari koje je proklamovao? Ili im se jednostavno ne sviđa pravac u kojem demokrate vode zemlju? Odakle dolazi ovaj entuzijazam za Trumpa? Još uvek pokušavam da shvatim. Ali jasno je da američki narod to odobrava, tako da ćemo svi morati da prihvatimo taj izbor i živimo sa njim naredne četiri godine.
– Govoreći o ludim stvarima koje je najavio tokom predizborne kampanje, jedno od Trampovih obećanja je da će okončati rat u Ukrajini u jednom danu. Što izgleda neverovatno …
– Da, ukrajinske društvene mreže odmah nakon objavljivanja izbornih rezultata su to pokupile na svaki mogući način. „Sat otkucava. Doni, gde je mir?“, napisali su ljudi. Ali šalimo se. Ne mislim da će Tramp moći da okonča rat u jednom danu. Mislim da će biti teže nego što on pretpostavlja.
Najvažnije pitanje je: kakav dogovor će ponuditi? Veoma sam zabrinut zbog nekih sugestija njegovih savetnika. Drugo pitanje je: kako će Putin reagovati? Poslednjih dana Rusija nije bila baš naklonjena ovim idejama. Treće pitanje je: Koliko ozbiljno će se Tramp držati sopstvenog predloga? Sećamo se njegovih razgovora sa Severnom Korejom tokom njegovog prvog mandata, kada je napustio to pitanje nakon nekoliko dana pregovora.
Postoje mnoga pitanja o njegovom obećanju da će okončati rat u roku od 24 sata. Kada kaže da će prestati da pomaže Ukrajini – nije to rekao direktno, ali ljudi su tako protumačili njegove komentare – ne znamo na koji plan misli. Da li on misli na odsustvo novih zaliha oružja iz Sjedinjenih Država, ili na prestanak bilo kakve podrške? Ili će SAD nastaviti da pružaju obaveštajne podatke i dozvoljavaju Evropljanima da pruže vojnu pomoć, uključujući i kupovinu američkog oružja?
U zaključku, postoje mnoge verzije onoga što bi se sada moglo dogoditi. Mislim da bi ljudi trebalo da se fokusiraju na iznošenje argumenata koji bi mogli da ubede Trumpa da napravi prave poteze, umesto da odmah pretpostavljaju da će učiniti najgore.
Da li ovako tumačite čestitku koju je predsednik Zelenski objavio ubrzo nakon objave Trampove pobede na predsedničkim izborima?
–Da. Zelenski takođe naglašava koncept „mira kroz snagu“. Ovo je referenca na Ronalda Regana i fraza koju često citira Džon Mekejn. Tramp se ponosi time što je jak lider, pa hajde da mu malo laskamo i podsetimo ga kako se Regan odnosio prema Rusiji. Mir se ne postiže ustupcima. Mir se postiže snažnim i istrajnim u svojim zahtevima. Ustupak tiraninu nikada ne funkcioniše i nikada neće raditi sa Putinom. Ukrajinci se nadaju da je ovo argument koji će se Trumpu svideti.
Naišao sam na iste misli od mog američkog prijatelja iz Trumpove pratnje. Naglasio je da novog predsednika treba podsetiti da ne želi još jedan Avganistan pod svojom administracijom. On ne želi da bude još jedan američki predsednik koji napušta saveznika, ostavljajući ga da se brine za sebe u cilju koji smo nekada branili. Na kraju, to bi bio neuspeh za Ameriku i, kako bi Trumpov svet rekao, to ne bi izgledalo dobro. Ovo može biti najperspektivniji način da se ubedi Trump u narednim mesecima. Kao što znamo, on nema poštovanja prema onima koji gube.
Šta mislite da će Trumpov uspeh značiti u smislu okončanja rata u Ukrajini?
„Mi to još ne znamoNa primer, u slučaju Sjedinjenih Američkih Država Tramp je veoma reaktivna, emotivna osoba. Dakle, mnogo zavisi od toga kako se događaji odvijaju. Naravno, Tramp neće dobro reagovati ako oseća da ga Putin ne poštuje. Ovo može igrati u korist Ukrajine. I neće mu se dopasti ako izgleda da je Amerika nekako propala i izdala svog saveznika. Tako da samo moramo da sačekamo. Postoji mnogo nepoznanica i mnogo stvari koje treba da se dese. Sada je važno pomoći Trumpu da vidi Ukrajinu u pozitivnom kontekstu.
To nas dovodi do odnosa između Trumpa i Putina. Ko je Putin za Trumpa? Prijatelj ili neprijatelj?
„Niko ne zna. Ali Putin je i dalje neprijatelj Ukrajine i ostatka Zapada. Takođe nema znakova promene u stavu običnih Rusa prema Americi. Ukrajinski društveni mediji veoma pažljivo prate ruske društvene medije, a poslednjih dana se mnogo govori o tome kako je Amerika i dalje i uvek će biti neprijatelj Rusije. Jedan ukrajinski naslov citirao je Rusa koji je rekao: „Ista budala, drugačije lice.“ To znači da se Tramp u njihovoj percepciji ne razlikuje od Bidena. Mnoga od ovih osećanja podstiču Putin i njegovi saveznici.
Najvažnije pitanje u pregovorima je kakav će dogovor Tramp staviti na pregovarački sto. Ako Putin napusti sto, mogu da zamislim posledice. Tramp bi mogao da ga udari veoma jako. Pitanje je zašto bi Putin to trebalo da uradi. Ako Tramp predlaže zamrzavanje na liniji fronta i obećanje da se Ukrajina neće pridružiti NATO-u, zašto bi Putin odbio takav dogovor? To je ono što me najviše brine. Ali još jednom ponavljam da u ovom trenutku jednostavno ne znamo kako će se stvari odvijati.
Takođe, ne zaboravimo na četvrtog velikog igrača – Evropu. Pored Ukrajine, Sjedinjenih Država i Rusije, u ovom mozaiku imamo i Evropu, koja treba da prikupi svoje misli i postane aktivnija. Mogu da zamislim scenario u kojem se Tramp povlači iz Ukrajine, ali kaže: „Evropa, sada je to tvoja odgovornost.“ Onda Evropa mora da pronađe novac, oružje i interveniše. Evropljani su govorili o ovim obavezama od početka rata, ali nisu učinili mnogo da povećaju svoje vojne sposobnosti. Poljska troši više na naoružanje, ali Nemačka i dalje ne troši gotovo ništa, a onda je nemačka vlada upravo propala. Zato sam zabrinut zbog onoga što se dešava u Evropi koliko sam zabrinut zbog onoga što se dešava u Sjedinjenim Državama.
Da li mislite da bi Evropa, posebno zemlje poput Poljske ili baltičkih država, sada trebalo da bude zabrinuta? Da li Trumpova pobeda znači da smo postali ranjiviji na direktan vojni sukob sa Rusijom?
Suština je da Evropa treba da pojača svoje akcije. Bez obzira ko će biti predsednik Sjedinjenih Država. Čak i da je Kamala Harris pobedila, Evropa mora da deluje. Nije dovoljno ponoviti: „Moramo potrošiti više.“ Da, morate ulagati u odbranu i raditi zajedno kako biste osigurali da se svaki evro troši što efikasnije. Mnogo se priča o tome, ali za sada sva para ide niz odvod. Razumem da odluke u Briselu zahtevaju vreme i da su teške. Ali ipak, požuri. Ljudi umiru u istočnoj Ukrajini. Ovaj rat će stići do praga Evrope. Opasnost je blizu. U tom smislu, mislim da Trumpov izbor zapravo može pomoći. To može da natera Evropljane da deluju na način na koji ih situacija na prvoj liniji ne bi gurnula.
– Govoreći o liniji fronta i ukupnoj situaciji u Ukrajini, prognoza nije optimistična…
– Situacija je loša. Rusi sve više koriste jedrilice bombe. Ovo je okrutna taktika. Oni uništavaju mesto koje pokušavaju da zauzmu, a zatim dovode trupe. Do sada niko nije shvatio kako da se suprotstavi ovim napadima. Rusi lansiraju stare vazdušne bombe sa krilima, one su ogromne. Kada pogode metu, mogu uništiti čitave zgrade. To je upravo ono što Rusi rade – uništavaju grad za gradom.
U međuvremenu, ukrajinske zalihe municije se smanjuju, a vojnici se umaraju. Ovogodišnja mobilizacija je u velikoj meri iscrpljena, a broj dezertera se povećao. Uprkos svemu tome, ukrajinsko javno mnjenje i dalje drži. Ankete pokazuju da su se stavovi prema ratu malo promenili u proteklih šest meseci. Život u Kijevu je iznenađujuće normalan. Drago mi je što sam se vratio ovde. Ali ljudi su očigledno umorni, i mislim da čekaju da se dinamika promeni sa Trumpovom pobedom.
Ukrajinci su umorni od borbe sa rukama vezanim iza leđa kada im se da neko američko i evropsko oružje, ali ne dovoljno, i ne mogu ga koristiti kako im odgovara. Mnogi ljudi ovde su spremni da preduzmu hrabrije korake. I mnogi veruju da je Tramp možda čovek koji će to dozvoliti. Da, mnogi Ukrajinci su zabrinuti zbog toga, ali neki se nadaju. Možda će Tramp konačno dovesti do proboja.
– Da li postoji osećaj usamljenosti u Ukrajini? Da li se Ukrajinci osećaju napuštenim od strane Zapada, Poljske i Sjedinjenih Država?
–TsA zemlje se razlikuju jedna od druge. Mislim da većina Poljaka razume šta se dešava u Ukrajini, oni razumeju egzistencijalnu pretnju iz Rusije. Većina Evropljana to razume. Ali većina Amerikanaca, nažalost, ne razume. Oni ne shvataju koliko su visoki ulozi i koliko je velika pretnja. Za Amerikance, ovaj rat je veoma daleko, i oni ga doživljavaju kao transakcijski, a ne egzistencijalni. Ali čak i u Evropi, budimo iskreni, ima više priče nego akcije. Napuštanje je velika reč, ali možda nije daleko od istine. Ukrajina postaje sve više i više usamljena u ovoj borbi.
– Šta će Amerika uraditi sada, u ovom periodu, kada se završi mandat Džoa Bajdena i kada Donald Tramp postane izabrani predsednik?
– Ne mislim da će Kongres usvojiti još jedan paket podrške za Ukrajinu. Jednostavno ne vidim da se to dešava. Republikanci sada imaju prednost i u Domu i u Senatu, i oni to duguju Trumpu. Međutim, nekoliko stvari bi se moglo dogoditi pre januara. Još nismo potrošili sav novac iz prethodnog paketa i moramo požuriti s tim. Senator Lindsei Graham ima zanimljivu ideju. On želi da Ukrajini da isti status kao i Izraelu, što bi otvorilo put za mnogo veći pristup starom američkom oružju. To nije baš članstvo u NATO-u, ali je mnogo bolje od onoga što Ukrajina sada ima. Takođe treba da pogledamo pravila koja regulišu saradnju između američkih kompanija za oružje i kompanija iz drugih zemalja.
Ovo može izgledati kao mali koraci, ali prerano je odustati. Postoje stvari koje se mogu uraditi i u Sjedinjenim Državama i u Evropi. Možda najvažnije, ono što Zelenski i drugi proukrajinski političari rade je traženje argumenata koji će biti najubedljiviji za Trumpa i njegov tim. Svi ovi koraci mogu napraviti razliku. Moramo da krenemo dalje. Rat nije gotov. Ukrajinci se i dalje bore, a Rusija i dalje predstavlja veliku pretnju ostatku Evrope.
Prevedeno sa poljskog
Tekst je objavljen u okviru projekta saradnje između nas i poljskog časopisa Nowa Europa Wschodnia.
Originalni naslov članka: Ukraina jest coraz bardziej osamotniona w walce
Vojna pomoć Ukrajini
