Donald Tramp osvaja trijumfalnu pobedu na američkim predsedničkim izborima. Pre samo nekoliko dana, scenario u kojem republikanski kandidat zauzima sve klimave države bio je previše optimističan čak i za njegove lojalne pristalice. Međutim, noć 6. novembra donela je zaista dobre vesti za Trumpa i njegovu političku snagu. Prema preliminarnim procenama, „slonovi“ takođe preuzimaju kontrolu nad Senatom i Predstavničkim domom. Crveni talas prekrio je Sjedinjene Američke Države i nokautirao demokrate.
Ono što se dogodilo 5. novembra na američkim izborima je veoma slično ponavljanju 2016. godine. Tada je Tramp prvi put osvojio predsedništvo, senzacionalno pobedivši Hilari Klinton. Iako su skoro sve ankete predviđale udobnu pobedu demokratskog kandidata. Sociologija u 2024. godini bila je povoljnija za republikanca. Ipak, ispostavilo se da ankete američke javnosti ne odražavaju u potpunosti stvarno raspoloženje birača. Sociolozi su početkom novembra predvideli da Haris ima veće šanse za pobedu u Nevadi, Mičigenu i Viskonsinu. Oni su takođe zabeležili blagu prednost Trumpa u Pensilvaniji, Severnoj Karolini, Džordžiji i Arizoni. U stvari, razlika između dva kandidata u korist republikanca otišla je daleko dalje od statističke greške. Tramp je pretekao Harisa za nekoliko procentnih poena u svim klimavim državama. On takođe osvaja ubedljivu pobedu na nacionalnom glasanju, dobijajući nekoliko miliona glasova više od svog rivala.
Možete imati različite stavove prema figuri Trumpa i njegovim stavovima. Ali moramo priznati da je pobeda republikanaca na izborima posledica objektivnih faktora. Tokom četiri godine Bajdenove vladavine, u zemlji su se nagomilali mnogi problemi. I oni su povezani sa demokratama. Cene su ozbiljno porasle. Migraciona kriza izbila je na granici sa Meksikom i milioni ilegalnih imigranata preplavili su zemlju. Kriminal se povećao u velikim gradovima. Dodatni faktor u stalnoj iritaciji velikog dela društva je ekstremno levičarsko-liberalna društveno-kulturna politika trenutne Demokratske stranke. Današnje demokrate su postale toliko zaokupljene traženjem podrške od različitih manjina, polova, migranata i potlačenih populacija da su zaboravile na druge birače.
Otvoreno rečeno, Kamala Harris nije bila savršen kandidat da izazove Donalda Trumpa. Za mnoge Amerikance, to je previše levičarsko. Pokušaji da se ona oblikuje u umerenijeg kandidata tokom predizborne kampanje nisu bili cenjeni od strane biračkog tela i nisu izgledali veoma iskreno. Istovremeno, Tramp je bio barem dosledan u svojoj nečuvenosti, skandaloznosti i harizmi. Slično tome, pogrešna odluka demokrata bila je izbor guvernera Minesote Tima Volsea na mesto potpredsednika. Magarci su očekivali da će Volz pomoći Harisu da povrati glasove belaca od republikanaca. Ali oni nisu uzeli u obzir njegov preterani entuzijazam za levičarske ideje u njegovoj državi.
Strateške greške demokrata u izbornoj kampanji takođe su odigrale ulogu. Imidž Kamale Harris kao snažnog, pametnog i harizmatičnog lidera nije izdržao test stvarnosti kampanje. Njeni intervjui nisu očarali javnost. Njene kontroverzne ideje o podizanju poreza, beskamatnih kredita za crnce i komplimente ilegalnih imigranata sigurno nisu pomogle privlačenju nezavisnih birača. A pokušaj demokrata da Trumpa učine fašistom nije zvučao baš ubedljivo i nije dobro prošao u javnosti. Takođe, sedište Kamale Harris arogantno je računalo na činjenicu da joj je zagarantovana podrška crnaca, žena i Latinoamerikanaca. A kada su se suočili sa tendencijom crnaca da se odlivaju svojim protivnicima, nisu mogli da smisle ništa bolje nego da im prigovaraju.
Za razliku od 2020. godine, kada je prebrojavanje glasova odloženo i svetski lideri nisu žurili da čestitaju jednom ili drugom kandidatu na pobedi, ovaj put se sve dogodilo brzo. Ujutro 6. novembra, Donald Tramp je počeo da prima čestitke od stranih političara na svojoj pobedi. Predsednik Volodimir Zelenski nije stajao po strani ni ukrajinski, posebno ističući „impresivnu pobedu“ republikanca.
„Cenim posvećenost predsednika Trumpa pristupu „mir kroz snagu“ u globalnim poslovima. To je taj princip koji zaista može približiti pravedan mir u Ukrajini. Nadam se da ćemo ga zajedno oživeti. Radujemo se eri jakih Sjedinjenih Država pod snažnim vođstvom predsednika Trumpa. Radujemo se daljoj snažnoj dvostranačkoj podršci Ukrajini u Sjedinjenim Državama „, napisao je Zelenski na društvenim mrežama Ks.
Šta Ukrajina treba da očekuje od Trumpove pobede? U stvari, ne postoji jasan odgovor na ovo pitanje. Čak i sam Donald Tramp. Iako je izrazio želju da „okonča ratove u svetu“ i hvalio se da će okončati rusko-ukrajinski rat za 24 sata, sada je potpuno nejasno kako će budući četrdeset sedmi predsednik Amerike to učiniti. Može se samo pretpostaviti da se američka politika prema Ukrajini menja. I postoje veliki rizici da ove promene možda neće biti veoma povoljne za nas. Istovremeno, mogućnost pozitivnih vijesti ne može se u potpunosti isključiti. Tramp je poznat po svojim kontroverznim izjavama, koje se, između ostalog, tiču Rusije i Ukrajine. Kao i čudna vezanost za autoritarne lidere. Međutim, on je takođe poznat po svojoj nepredvidivosti i impulsivnosti. U svetu u kome su autoritarni režimi navikli da sistematski krše pravila igre i unapred znaju šta da očekuju od svojih protivnika, ove osobine mogu biti korisne.
Ako Harris pobedi, najverovatnije, Vašington će nastaviti politiku dozirane podrške Ukrajini od strane trenutne administracije Joea Bidena. Međutim, njen nedostatak iskustva u međunarodnoj politici, međutim, mogao je biti još oprezniji, pasivniji i neodlučniji. Da li bi Ukrajina mogla da izdrži još četiri godine pod takvim uslovima? Ne postoji odgovor na ovo pitanje. S druge strane, Tramp, uprkos svojim skandaloznim izjavama, ima manje unutrašnjih ograničenja i veštačkih crvenih linija. Ovo može biti i dobro i loše za nas. U svakom slučaju, sada je prerano da očajavate i pripremite se unapred za apokalipsu.
Tramp nam možda neće dati moćno oružje. Neće zadovoljiti naše uši izjavama o dubokoj zabrinutosti i obećanjima da ćemo biti sa Ukrajinom koliko god bude potrebno. Takođe, sasvim je moguće da neće pokazati neophodan entuzijazam za obnovu teritorijalnog integriteta Ukrajine. Ali indirektno, njegova politika može imati neki pozitivan uticaj i stvoriti dodatne neugodnosti za Rusiju. U svom govoru nakon što je primio pobedničke rezultate iz anketa, Donald Tramp je pomenuo naftu. Najavio je da će okrenuti kurs zemlje „180 stepeni“. Pobednik izbora najavio je smanjenje poreza i povećanje proizvodnje nafte, obećavajući da će biti više nafte u Sjedinjenim Državama nego u Rusiji i Saudijskoj Arabiji. Tokom Trumpovog prvog mandata, cene nafte su zaista niže nego što su sada. U međuvremenu, prihodi od nafte i gasa čine trećinu ruskog budžeta. Stoga, dug i značajan pad cena „crnog zlata“ može stvoriti velike probleme za Kremlj. Ali to se neće dogoditi odmah.
Mnogo zavisi od toga koga će Tramp imenovati za državnog sekretara, savetnika za nacionalnu bezbednost i šefa Pentagona. U svom prethodnom mandatu, Tramp je bio u pratnji generalno zdravih zvaničnika kao što su državni sekretar Majk Pompeo i savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton. I potpredsednik Majk Pens je zauzeo adekvatan pro-ukrajinski stav. Teško je reći kako će biti ovaj put. Budući potpredsednik JD Vance poznat je po svom izuzetno skeptičnom stavu da podrži Ukrajinu, promovišući ideju zamrzavanja sukoba i pretvaranja Ukrajine u neutralnu državu izvan NATO-a. Možemo se samo nadati da će njegov uticaj na spoljnu politiku biti ograničen.
Predsedništvo Donalda Trumpa predstavlja nove izazove za Ukrajinu. U izvesnoj meri, ovo je korak u nepoznato. Morate zakoračiti u ovo nepoznato hladnog uma i bez nepotrebnih iluzija. Ali i bez napada panike.
Izbori
