Posmatrajući dramatičan tok predsedničkih izbora u Sjedinjenim Državama, potpuno smo izgubili iz vida političke i vladine perturbacije u Nemačkoj, što je takođe veoma važno za nas. I tamo, ni manje ni više nego vladina „koalicija semafora“ se srušila. Dozvolite mi da vas podsetim da se to zvalo „semafor“ zbog boja stranaka koje su ga stvorile: Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) – crvena, liberalna Slobodna demokratska partija (FDP) – žuta, i Union90/Zeleni – naravno, zelena.
Problemi su se pojavili sa „žutim“, tj. liberalima. Svađa se spremala već duže vreme, ali svaki put je bilo moguće manje-više da se reši ili bar odloži. Ali 6. novembra, plamen nije mogao da se ugasi – izbio je požar. Možda su na situaciju uticali rezultati izbora u Nemačkoj, pobeda Donalda Trampa. Evropa se toga užasno plašila, sećajući se negativnog iskustva iz svog prvog mandata, kada je morao da zamrzne mnoge američko-evropske programe, čak i tako grandioznu zamisao Baraka Obame kao slobodnu transatlantsku trgovinsku zonu.
Ovog puta, Evropljani ne očekuju ništa dobro od Trumpovog predsedništva, pogotovo jer je obećao mnogo „poklona“ svojim evropskim partnerima tokom svoje predizborne kampanje. Od pretnji da neće zaštititi evropske partnere u slučaju spoljne (čitaj ruske) agresije do obećanja da će osuditi Pariški klimatski sporazum. I takođe – da poveća carine za evropsku robu.
Očigledno, u situaciji takve nervoze u nemačkoj politici, došlo je do nervnog sloma, što je dovelo do vladine krize. „Koalicija semafora“ praktično se srušila, frakcija FDP-a u Bundestagu ju je napustila, a četiri liberalna ministra napustila su nemačku saveznu vladu: ministar finansija, ministar pravde, ministar saobraćaja i ministar nauke i obrazovanja.
Kontroverza u vladi počela je prošle nedelje nakon što je ministar finansija i lider liberala, Christian Lindner, predstavio politički dokument svoje stranke o ekonomskoj politici. U njemu je predsednik FDP-a pozvao na „ekonomski preokret sa delimičnim fundamentalnim revizijama ključnih političkih odluka“. Pre svega, radilo se o smanjenju poreza za kompanije, slabljenju klimatskih zahteva i propisa, smanjenju subvencija i socijalne pomoći.
Navodno ništa nije napisano o pomoći Ukrajini u dokumentu koji je predstavio Lindner, ali u stvari se pretpostavljalo da u budžetu za narednu godinu neće biti posebne „ukrajinske“ stavke rashoda.
Nemački kancelar Olaf Scholz i SPD oštro su kritikovali Lindnerov program i sebe. Šolc je optužio liberale za njihovu nesposobnost da igraju u timu, da naprave kompromise, da naprave taktičke ustupke sa ciljem strateške pobede. „Svako ko odbije rešenje ili kompromisnu ponudu u takvoj situaciji ponaša se neodgovorno. Kao kancelar, ne mogu to da podnesem „, rekao je on odlučno.
Zeleni su takođe podržali svoje koalicione kolege. Nemački vicekancelar i ministar ekonomije Robert Habeck, koji predstavlja Zelene, potvrdio je da je njegova stranka i dalje deo Šolzove vlade.
Važno je napomenuti da je Habeck bio taj koji je jasno artikulisao prisustvo „ukrajinskog pitanja“ u koalicionom sporu. On je povezao kolaps koalicije, posebno, sa pitanjem pružanja pomoći Ukrajini i nevoljnošću bivšeg ministra finansija Lindnera da obezbedi više sredstava u budžetu za 2025. godinu za podršku Kijevu. „Najbolja odluka bi bila da se Ukrajini pruži veća podrška. FDP nije bio spreman da krene ovim putem „, rekao je Habeck.
Kristijan Lindner je sa svoje strane optužio bivše koalicione partnere SPD-a i Zelenih da ne prihvataju predloge FDP-a za stimulisanje ekonomije „čak i kao osnovu za diskusiju“. „Nažalost, Olaf Scholz je pokazao da nema snage da našoj zemlji pruži novi početak. Scholz je izdao ultimatum tražeći da ostavim kočnicu duga na budžetu. Na taj način on stavlja Nemačku u fazu neizvesnosti“, kritikovao je Lindner.
Koliko duboka može biti kriza nemačke vlade? O tome ćemo saznati u bliskoj budućnosti. Olaf Scholz trenutno popunjava upražnjena ministarska mesta novim ljudima koji će ostati na dužnosti dok se vlada ne preoblikuje. Tek 15. januara sledeće godine planirao je da pitanje poverenja vladi stavi na glasanje u Bundestagu. A ako poslanici glasaju za poverenje, biće moguće sarađivati sa manjinskom vladom do sledećih parlamentarnih izbora, koji će se održati krajem septembra 2025. godine. Ako Bundestag glasa za nepoverenje, moraće da održi izbore unapred, najverovatnije u martu.
U međuvremenu, opozicija se zalaže za to da se rešavanje vladine krize ne odlaže do januara. Na primer, lider najveće opozicione stranke, Hrišćansko-demokratske unije (CDU) – Fridrih Merc zahteva glasanje u parlamentu već sledeće nedelje.
„Semafor više nije raspoređen većinom u nemačkom Bundestagu, i zato moramo pozvati kancelarku, jednoglasnom odlukom parlamentarne grupe CDU / CSU, da zatraži glasanje o poverenju sada, najkasnije sledeće nedelje“, rekao je Merz.
Najava glasanja o nepovjerenju vladi od strane Bundestaga omogućava saveznom predsjedniku da raspusti parlament u roku od 21 dana. „Naravno, spremni smo da pregovaramo, naravno, spremni smo da preuzmemo odgovornost za našu zemlju ovde i sada“, uveravao je Merz. To je razumljivo, on već sebe vidi u stolici saveznog kancelara. Na kraju krajeva, CDU je, prema novijoj sociologiji, nekonkurentni lider izbornih simpatija Nemaca.
S jedne strane, sve ove brige u nemačkoj vladi nikako nisu u korist Ukrajine, jer je Nemačka sada naš najveći evropski sponzor. I u smislu vojne pomoći i u smislu finansijskih injekcija na budžetske rashode. Stoga vladina kriza u Berlinu može ometati nemačku pomoć Ukrajini, što nam preti izuzetno neprijatnim posledicama.
Istovremeno, kriza, kao što je to obično slučaj, može dovesti do dobrih šansi za Ukrajinu. Setimo se koliko smo se često žalili na Šolca, koji je odlagao vojnu pomoć. Nije se usudio da da haubice, protivavionske sisteme ili tenkove Leopard. Više od dve godine pleše oko raketa TAURUS, smišljajući sve vrste izgovora zašto ih ne bi trebalo dati Ukrajini. I zašto Oružanim snagama Ukrajine ne bi trebalo dozvoliti da koriste nemačko oružje za gađanje vojnih ciljeva duboko na ruskoj teritoriji.
U međuvremenu, već pomenuti Merz kritikuje Scholza zbog toga, zalaže se za povećanje vojne pomoći Ukrajini, obezbeđujući nam one koji dugo pate TAURUS i ukidanje svih ograničenja upotrebe nemačkog oružja. Stoga se može pretpostaviti da vladina kriza daje Ukrajini određenu šansu, čak i ako se odloži na vreme. Međutim, nije poznato šta će isti Merz pevati, sedeći u kancelarskoj stolici.
Vojna pomoć Ukrajini
