Okončanje rata u jednom danu je obećanje koje američki predsednički kandidat iz Republikanske stranke, Donald Tramp, pamti Ukrajincima. Pažljivi čitalac može da se seti slične izjave Trumpa u vezi sa Severnom Korejom. U 2018. godini, tadašnji američki predsednik je rekao da bi mogao da reši pitanje Severne Koreje jednim razgovorom sa Kim Džong Unom. I takav Razgovor se zaista odvijao – u Singapuru 12. juna 2018. godine. Da li se nešto promenilo? Tramp je možda izbegao veliku krizu sa Severnom Korejom, ali nikada nije bio u stanju da spreči zemlju da razvije svoje nuklearne i raketne sposobnosti. Sada je peta najmoćnija nuklearna sila u Aziji posle Kine, Rusije, Indije i Pakistana. Zanimljivo je da je Tramp čak planirao da primi Nobelovu nagradu za mir za svoje mirovne akcije, koje je njegov prethodnik Barak Obama dobio 2009. godine.
„Pre nego što sam preuzeo dužnost, ljudi su mislili da ćemo ići u rat sa Severnom Korejom. Predsednik Obama je rekao da je Severna Koreja naš najveći i najopasniji problem. To više nije slučaj – večeras dobro spavaj!“ Razgovarao onda Tramp.
Za Putina, Ukrajina je samo sredstvo za postizanje cilja
Nije slučajno što smo dali primer Severne Koreje. Na kraju krajeva, tada, kao i sada, izjave Donalda Trampa nisu bile ništa drugo do populizam.
„Rusija prati američku politiku kao jastreb“, rekao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski novinarima uoči američkih izbora, odgovarajući na pitanje o spremnosti Moskve za pregovore. „To zavisi od izbora u Sjedinjenim Državama“, dodao je Zelenski.
U Ukrajini se očekivalo da će, ako Kamala Harris bude izabrana, Sjedinjene Države nastaviti proukrajinsku politiku Bidenove administracije uprkos nekim razlikama, kao što su kašnjenja u isporuci i zabrana upotrebe zapadnog oružja za napad duboko u Rusiju.
U međuvremenu, Donald Tramp, zauzimajući radikalno drugačiji stav, sugerisao je da će prestati da podržava ratne napore Kijeva i rekao da bi rat mogao da reši „u jednom danu“. Uslovi mirovnog plana, Ponudio njegov potpredsednički kandidat, JD Vance, ima zapanjujuću sličnost sa Putinovom listom želja o napuštanju članstva u NATO-u i stvaranju demilitarizovane zone u Ukrajini.
Volodimir Zelenski i Donald Tramp tokom sastanka u Njujorku 27. septembra 2024. godine. Foto: Doug Mills / The Nev Iork Times
Američka politika je na raskrsnici, ali to neće nužno dovesti do prekretnice u mirovnim pregovorima, kažu analitičari. To se može objasniti činjenicom da ne postoji ništa što bi ukazivalo na to da je Rusija spremna da sedne za pregovarački sto, bez obzira na to ko završi u Beloj kući.
„Šta Tramp misli, šta može da uradi, kakav uticaj ima, u ovom trenutku nije jasno, ali ne mislim da je to brz proces“, rekao je Tomas Grejem, stručnjak za rusku spoljnu politiku i počasni član Saveta za spoljne odnose.
Međutim, postoji jedan faktor koji će definitivno uticati na promene na bojnom polju – smanjenje američke pomoći, kažu zapadni stručnjaci.
„Pod bilo kojim potencijalnim predsednikom, Putin će pokušati da iskoristi ono što vidi kao političku disfunkciju u Sjedinjenim Državama, kao i ‘pukotine u zapadnom jedinstvu'“, rekao je Graham u intervjuu za CNN.
Ove pukotine mogu se pojaviti, između ostalog, zbog smanjenja američke pomoći od strane Trampove administracije i smanjene uloge SAD u NATO-u, ili raskola u američkom Kongresu. Finansijski pritisak na evropske saveznike takođe igra ulogu, kao i raskol u NATO-u sa proruskim liderima u državama članicama kao što su Mađarska i Slovačka.
„U odsustvu jedinstva Zapada, u odsustvu jasne demonstracije da Zapad i Ukrajina imaju zajedničku viziju onoga što pokušavaju da postignu … nema razloga da Putin preispita ono što trenutno radi u Ukrajini“, dodao je Graham.
Obim rata je takođe prevelik za jednostavne pregovore između Moskve i Kijeva, kažu stručnjaci. Oni tvrde da je ovo mnogo širi sukob između Rusije i Zapada.
Za Putina, „Ukrajina je samo sredstvo za postizanje cilja, a cilj je da se dodatno ograniči uticaj SAD u međunarodnim poslovima“, rekao je John Lough, saradnik u programu za Rusiju i Evroaziju u Chatham Houseu, londonskom think tanku.
„Kada mu Trumpovi savetnici objasne šta se zaista dešava i činjenicu da je Kina odigrala ključnu ulogu u podršci sposobnosti Rusije da nastavi da vodi ovaj rat … on može iznenada osetiti veoma snažno da se ne ponaša dobro prema Putinu“, rekao je Lough, dodajući da će Peking uzeti bilo kakve ustupke „kao dodatni dokaz američke slabosti“.
Ali čak i ako američka politika podrške Ukrajini nastavi na trenutnoj putanji, zapadni saveznici Kijeva ne izgledaju spremni da obezbede neophodan nivo resursa za postizanje velikih pobeda na bojnom polju.
„Verujem da će se ovo nastaviti, možda sa manjim intenzitetom, ali još dugo vremena“, dodao je John Lough iz Chatham House-a.
Dogovor sa Putinom po cenu bezbednosti Ukrajine i Evrope
Član Bundestaga i stručnjak za spoljnu politiku CDU-a Norbert Rotgen očekuje da će izborna pobeda Donalda Trumpa imati ozbiljan uticaj na rat u Ukrajini. Sudeći po Trumpovim predizbornim izjavama, „najmanje na šta treba da budemo spremni je da nakon što preuzme dužnost, američka pomoć Ukrajini više neće biti obezbeđena. I ne može se isključiti da će želeti da se dogovori sa Putinom,“ Rekao Röttgen.
Prema njegovim rečima, sporazum između Trumpa i ruskog predsednika moguć je samo na štetu bezbednosti Ukrajine, a samim tim i na štetu bezbednosti Evrope. Nakon Trumpove pobede, NATO će takođe prestati da bude ono što je bio decenijama. „Stoga verujem da bi evropska bezbednost trebalo da postane evropska sa ovim izborima. Nemačka vlada apsolutno nije spremna za to „, rekao je Rotgen.
U trenutnoj situaciji, Tramp može uspeti samo pod Putinovim uslovima. „Nešto što će Putin onda verovatno prodati kao delimičnu pobedu. U suprotnom, neće biti nikakvog dogovora“, ubeđen je Rotgen. Pod takvim okolnostima Ukrajina neće imati održivi suverenitet. „Rusija će stalno pretiti i destabilizovati. To Ukrajini ne daje nikakve stvarne izglede ni ekonomski, ni na nacionalnom nivou, ni u smislu pridruživanja EU i NATO-u“, rekao je Rotgen.
Prema analitičkom centru Razgovor, očekivanje da će Tramp pokušati da ubedi strane da okončaju ratove u Ukrajini i na Bliskom istoku verovatno će dovesti do pojačanih borbi tamo kako bi se stvorilo ono što različite strane vide kao status kvo prihvatljivije za njih. Centar smatra da to ne sluti na dobro za humanitarnu krizu, koja se već sprema u oba regiona.
Eskalacija borbi u Evropi i na Bliskom istoku i tenzije u Aziji takođe bi mogle pogoršati odnose između SAD i njenih saveznika u sva tri regiona. U Evropi postoje strahovi da bi Tramp mogao da sklopi dogovore sa Rusijom preko svojih saveznika iz EU i NATO-a i zapreti im da se povuku.
To bi potkopalo dugovečnost bilo kog ukrajinskog (ili šireg evropskog) sporazuma sa Moskvom. Relativno žalosno stanje odbrambenih sposobnosti Evrope i smanjenje kredibiliteta američkog nuklearnog kišobrana samo bi dobro ohrabrilo Putina da dalje unapredi svoje imperijalne ambicije kada postigne sporazum sa Trumpom.
„Raspoloženje u Kijevu u sredu je bilo sumorno, ali odlučno“
Uprkos činjenici da je ukrajinska vlada više puta insistirala na dvostranačkoj podršci u Vašingtonu tokom američke predizborne kampanje, bilo je očigledno da su izgledi za Trumpovu pobedu opterećivali Kijev, piše Politico u uvodniku o očekivanjima od američkih izbora.
Trumpova Republikanska stranka blokirala je pomoć Ukrajini više od devet meseci od oktobra 2023. do aprila 2024. godine, prisiljavajući Kijev da iscrpi svoj ratni budžet i izgubi neke od svojih najsposobnijih boraca. „Raspoloženje u Kijevu u sredu je bilo sumorno, ali odlučno“, kažu posmatrači.
Timofij Milovanov, predsednik Kijevske škole ekonomije, napisao je u Fejsbuk„Hajde da živimo u Trumpovom svetu. Bitcoin je dostigao svoj maksimum svih vremena. Ukrajinske evroobveznice bi takođe trebalo da porastu. Tržište čeka kraj rata u Ukrajini. Pod kojim uslovima? I da li će uspeti? Videćemo, ali veoma sam skeptičan da će se rat brzo završiti, za 24 sata, kao što je Tramp obećao. Definitivno neće biti dosadno. „
(OznakeToTranslate)Top vesti
