U ponedeljak nakon izbora, od ranog jutra do podneva, Moldavija je željno iščekivala konačne rezultate „evropskog“ referenduma, koji je održan 20. oktobra i kombinovan je sa glasanjem na predsedničkim izborima. Na kraju, referendum je, ogromnom većinom glasova manjih od pola procenta, podržao uvrštavanje integracije sa Evropskom unijom kao strateškog cilja u moldavski ustav. Nasuprot tome, aktuelna predsednica Maia Sandu dobila je 42% glasova. To je najviše među 11 kandidata, ali nedovoljno za pobedu u prvom krugu. Za dve nedelje na izborima će se suočiti sa jakim kandidatom Socijalističke partije, Aleksandrom Stojanoglom.
Kombinacija glasanja „za predsednika“ i „za Evropu“ bila je ideja Sanduovih pisaca govora. Ovo je protumačeno kao način masovne mobilizacije prozapadnih birača, što bi omogućilo Maii Sandu da osvoji predsedništvo u prvom krugu. Zbog toga su mnogi referendum nazvali ne „evropskim“ ili čak „ustavnim“, već „Sanduovim referendumom“. Ovaj rizičan potez je u velikoj meri bio politička instrumentalizacija pitanja evropske integracije u trenutnoj političkoj borbi. Međutim, nešto je pošlo naopako.
Neizvesno drugo kolo
Činjenica da će Maia Sandu pobediti na glasanju 20. oktobra bila je sasvim očigledna, jer je bila na prvom mestu u svim izbornim anketama. Međutim, cela intriga dvostrukog glasanja bila je da se izbegne drugi krug glasanja, jer bi se u njemu Sandu morao suočiti sa kandidatom koji bi potencijalno dobio glasove svih ostalih kandidata koji su ispali u prvom krugu. A postoji devet takvih kandidata, i svi oni predstavljaju krugove koji su otvoreno neprijateljski raspoloženi prema Sanduu, često skeptični ili otvoreno protiv evropskih integracija. Sanduov kontrakandidat u drugom krugu biće Aleksandar Stojanoglo, bivši generalni tužilac zemlje, nominovan za izbore od strane proruskog emigranta, bivšeg predsednika Igora Dodona iz Socijalističke partije. U prvom krugu, Stoianoglo je dobio 26% glasova. To je više od anketa u kojima je bio na drugom mestu, a ponekad i na trećem mestu sa podrškom od oko 10% predviđeno. Sanduov rival, sa kojim će se aktuelni predsednik sastati u drugom krugu izbora, u dubokom je sukobu sa njom. Stoianoglo je 2021. godine optužen i pritvoren zbog zloupotrebe položaja. Takođe je optužen za korupciju, ali je Evropski sud za ljudska prava, na koji se bivši glavni tužilac žalio, odbacio većinu optužbi protiv njega. Stoianoglo veruje da je njegov slučaj organizovala vladajuća Partija akcije i solidarnosti (PAS) i lično Maia Sandu.
Važna činjenica Stojanoglove biografije je da on dolazi iz Gagauzije, autonomne teritorije u južnoj Moldaviji, tradicionalno proruske, gde je 95% birača glasalo protiv evropskih integracija na trenutnom referendumu.
Treće mesto u predsedničkoj trci zauzeo je populista Renato Usatii, bivši gradonačelnik Baltija, drugog po veličini grada u Moldaviji, i lider sopstvene stranke, Naša stranka. Usatii se kandidovao sa sloganom potrebe da se uspostavi diktatura u Moldaviji i najavio da neće podržati Sandu u drugom krugu. Stoga je verovatno da će deo od 14% glasova koje je dobio otići u Stoianogluov bazen. Dodajte ovome nekoliko odsto različitih glasova za otvoreno prokremaljske kandidate kao što su Vasile Tarlev, Viktorija Fortuna i Irina Vlah, koji su zajedno dobili 200.000 glasova, i Sanduova pobeda u drugom krugu je pod znakom pitanja. Zbog toga su komentari koji su se pojavili u Moldaviji nakon objavljivanja rezultata govorili o hladnom tušu koji je pao na glave političara vladajuće stranke PAS i sama Maja Sandu.
Nervozno brojanje glasova
U ovoj situaciji, predsednik je reagovao prilično nervozno. U jedan sat ujutro, kada je brojanje glasova još bilo u toku, ali je već bilo jasno da cilj izbora nije postignut i da se na referendumu može dogoditi bilo šta, Sandu je dao čudan brifing novinarima. Pročitala je izjavu da je to delo organizovane kriminalne grupe koja je kupila 300.000 glasova. Takođe je najavila da će se vratiti na temu nakon objavljivanja zvaničnih rezultata. Noćna izjava pokazala je da je raspoloženje u predsednikovom timu bilo, blago rečeno, napeto. Ovo je izgledalo kao očajnički pokušaj da se zaštiti od poraza na referendumu, koji je trebalo da bude podsticaj za predsedničku kampanju, ali je postao pretnja ne samo samoj Sandu i njenom političkom kampu, već i slici evropskih težnji zemlje u celini.
Od nedelje uveče, kada je brojanje glasova počelo nakon zatvaranja birališta, rezultati koje je dobio CIK tvrdoglavo su odbijali da se uklope u očekivani scenario. Prvi podaci pokazali su skoro 10% jaz između pristalica i protivnika EU u korist drugog. Gledao sam šarena grafika koju je na velikom ekranu predstavila Centralna izborna komisija Moldavije, zajedno sa grupom aktivistkinja i političkih analitičara okupila se na neformalnoj postizbornoj kućnoj zabavi u jednoj od starih gradskih kuća u centru Kišinjeva. Ali ja sam bio jedini koji je reagovao u panici kada sam video da protivnici integracije u EU nastavljaju da vode. Primetivši moju nervozu, Judžin, jedan od aktivista uključenih u proteste na referendumu, uverio me je: „Ovo je normalno za moldavske izbore. Video sam ih toliko da nisam iznenađen početnom superiornošću proruskih snaga. Prvo, podaci dolaze iz regiona, sela i malih komisija. Ne brinite, ovde još nema glasova iz Kišinjeva i dijaspore. Čim stignu, sve će se promeniti. Možete bezbedno da odete kući i odete u krevet. Malo je verovatno da će biti iznenađenja ujutru. „
Ova racionalizacija sadrži čitav koncept izbora koji je razvio vladajući proevropski tabor, a istovremeno ukazuje na jata grupnog razmišljanja koja su se nagomilala u ovom okruženju.
U međuvremenu, realnost predizbornih anketa nije ukazivala na to da je pobeda na izborima već bila u predsednikovom džepu. Istraživanje javnog mnjenja sprovedeno neposredno pre izbora od strane konzorcijuma watchdog.md I CBS Istraživanje, pokazao je da Maia Sandu podržava 36% birača, Alekandr Stoianoglo za 9% i Usatii za 6,5%. Sa marginom greške do 3%, anketa nije predvidela Sanduovu pobedu u prvom krugu izbora, pogotovo jer je njena podrška ostala na istom nivou nekoliko meseci. Istovremeno, grupa neodlučnih birača snažno je porasla, što je činilo 28% ispitanika nedelju dana pre izbora.
Referendum je trebalo da bude izborni okidač, jer je podrška proevropskim ustavnim promenama polako rasla od avgusta do oktobra i dostigla KSNUMKS%. Osoblje je očigledno pretpostavilo da ako se glasovi za ustavne promene kombinuju u glavama biračkog tela sa glasom za Sandua, jedinog pravog kandidata koji je otvoreno podržao prozapadni kurs, onda bi došlo do efekta sinergije i dve izborne ptice jednim udarcem bi bile ubijene. Pretpostavljalo se da će mehanizam funkcionisati na takav način da će izrazito proevropski glasači, kojih je nešto više od 50%, izvući Sanduov slab rezultat i zahvaljujući tome mogla bi da pobedi u prvom krugu. Takve nade bile su uobičajene među analitičarima sa kojima sam razgovarao uoči izbora: „Referendum je skoro pobedio, ali ko zna, možda će predsedništvo biti odlučeno sutra“, rekli su. U svojim proračunima, PR stručnjaci nisu uzeli u obzir jedno od pitanja istraživanja, čiji se odgovor pokazao kao simptomatičan za stanje političke svijesti Moldavaca. U gore navedenom istraživanju, KSNUMKS% ispitanika pozitivno je odgovorilo na pitanje da li misle da većina stanovništva podržava pridruživanje EU. Ovo je pitanje koje dijagnostikuje raspoloženje stanovništva, čiji se odgovor pokazao najbližim konačnom rezultatu referenduma.
Tek posle 18:00 u ponedeljak, Centralna izborna komisija Moldavije objavila je da je 50,46% birača reklo „da“ na referendumu, dok je 49,54% glasalo „ne“. Zagovornici integracije pobedili su i odahnuli nakon sati političkog trilera. Uostalom, nakon večernjeg optimizma, u ponedeljak ujutro, svi su već znali da bi sa malim fluktuacijama rezultat mogao biti suprotan. Samo 11,5 hiljada glasova prevagnulo je. Navodni mehanizam je radio obrnuto: glasanje na referendumu nije dodalo Sanduovim glasovima, već je mobilisalo njene protivnike koji su glasali „protiv“ i dodatno dodali glasove birača razočaranih politikom stranke PAS, Aleksandru Stoianoglo.
To nije tragedija
Zato je u ponedeljak nakon izbora u Kišinjevu održan festival racionalizacije. Nakon nervoznog noćnog brifinga, Maia Sandu se očigledno ohladila i na sledećoj konferenciji za štampu rekla da „videli smo da je u demokratiji svaki glas važan“, sa čime se teško ne složiti. Ona je stvarni neuspeh očekivanih rezultata pripisala ruskoj operaciji kupovine glasova, ali je smanjila obim ove operacije sa noćnih potraživanja od 300.000 do 150.000 kupljenih birača. Tokom dana, metafora rata, gde su izbori još jedna bitka dobijena protiv Rusije, postala je uobičajeni argument među pristalicama evropskih integracija: masovni hibridni napad je odbijen, sve je u redu, nastavljamo da se borimo.
U ponedeljak sam pozvao Alekseja Tulburea, političkog komentatora i bivšeg predstavnika Moldavije u Savetu Evrope i Ujedinjenim nacijama, sa kojim sam razgovarao uoči izbora. Aleksej je spustio slušalicu:
„Ne mislim da je to tragedija!“
Nakon ovih naizgled optimističnih reči, odmah sam shvatio da je njegova procena situacije kritična.
– Odnosno, kako je u stvarnosti? Pitam.
„Bilo je blizu tragedije“, odgovara Tulbure. „Zato što nisam punOvaj referendum nije bio potreban, niti je bio institucionalno neophodan. Vidimo da je društvo polarizovano i da moramo da radimo sa ljudima kako ne bi pali pod valjak ruske propagande.
Sa Jevhenom, koga sam upoznao ranije na izbornoj večeri, slažem se oko jutarnje kafe sa ishodom izbora. Na ulicama Kišinjeva jasno su vidljiva dva mamurluka, od kojih je jedan politički.
„Možda smo bili previše drski?“ – kaže Jevhen. „Vladina kampanja bila je slaba, a istraživanja javnog mnjenja su bila optimistična. Svi su mislili da je referendum komad torte.
Dijagnoza koju Judžin pravi nakon što je šteta učinjena zapravo govori o sindromu grupnog razmišljanja koji je sprečio adekvatnu procenu situacije pre izbora. Čak i istraživanje Pas čuvar, na koji se Jevgenij pozivao, pokazao je da trećina građana nije razumela pitanje postavljeno na referendumu. Pored toga, potcenjen je uticaj ruske izborne korupcije i okruženja biračkog tela, zaraženog postsovjetskim ogorčenjem. Rezultat je pobeda, ali ne slatka, ali sa ukusom pelina.
Ova gorka pobeda, koja bi mogla značiti poraz Sandu u drugom krugu predsedničkih izbora, u velikoj meri je poraz vladajuće stranke PAS, koju je s leđa predvodio moldavski predsednik. Stranka ima podršku 32% birača i čini se da neće biti u stanju da poboljša svoje rejtinge u skorije vreme. Viktor Čironda, bivši zamenik gradonačelnika Kišinjeva, objašnjava mi šta tačno PAS izgubio ove izbore.
„Oni se ponašaju više kao nevladina organizacija, još uvek nisu razumeli kako bi prava politička stranka trebalo da funkcioniše“, kaže Viktor. „Oni za sve krive Sandu, nisu stvorili nijednu drugu nezavisnu političku figuru.
Viktor traži prikladnu metaforu i priseća se moldavske bajke o mušici koja sedi na leđima vola koji ore i hvali se da se snalaze zajedno. Tako je i u slučaju stranke PAS i predsednik, koji igra ulogu vola u ovom sporazumu. Ovako je ovaj kontraproduktivni mehanizam funkcionisao kada su odluke vlade bile nemudre PAS uticao je na glasanje za Sandu, a to je povuklo rezultate referenduma. Kada se nejasno referendumsko pitanje doda nepoverenju u političare, dobijamo situaciju u kojoj građani nisu voljni da daju političarima moć da krše ustav. Viktor samouvereno izjavljuje: „To je bio referendum ne za ili protiv integracije u EU, već protiv amandmana na Ustav. Da je bio odvojen od predsedničkih izbora, siguran sam da bi 60% ljudi glasalo za. „
Prljavi Ruski dolari
Može se složiti sa ratnom metaforom koja pokreće narative o izborima. Naravno, bili smo svedoci neviđene destabilizacije od strane Ruske Federacije, koja je koristila strukture koje je izgradio odbegli moldavski političar i oligarh Ilan Shor. U Kišinjevu se čak govori o 150 miliona dolara koji su nedavno donirani za kupovinu glasova u regionima. Rusija je takođe obučila nekoliko stotina boraca za sprovođenje paravojnih operacija u urbanim sredinama. Problem je, međutim, u tome što su posao sprečavanja i razotkrivanja Shorovih organizacionih šema efikasnije obavljali novinari nego moldavske službe. Pre izbora, javno mnjenje je uzburkano skandalom izazvanim objavljivanjem tromesečne istrage od strane novinara publikacije Ziarul de Garda, koji se infiltrirao u Shorove podzemne strukture na tajnom zadatku i detaljno pokazao kako funkcioniše mehanizam za kupovinu glasova na izborima. Naravno, vlasti su pokušale da blokiraju finansijske načine prenosa moskovskog novca, ali ne dovoljno efikasno, jer je sama Sandu govorila o 150 hiljada kupljenih glasova nakon izbora.
Ali veći problem trenutne vlade u Moldaviji je neuspeh javne komunikacije. Kada sam dan pre izbora posetio Korat, glavni grad autonomne pokrajine Gagauzija, bio sam šokiran koliko dobro muzej na otvorenom „ruskog sveta“ funkcioniše u ovoj autonomiji. I uopšte nije da je u centru grada, nasuprot pravoslavne crkve, Lenjin sedeo na pijedestalu sa knjigom pod rukom. Neshvatljivo je da se skoro tri godine nakon otvorene ruske agresije na Ukrajinu, propagandni programi Solovjova i Kiseljova ponovo emituju na lokalnoj televiziji, lako možete pogledati veb stranicu Sputnik.md, a gledajući političko oglašavanje u javnom prostoru, stiče se utisak da će Stoianoglu uskoro biti izabran za predsednika u Moldaviji.
U kontekstu Gagauzije, može se čuti da sadašnje moldavsko rukovodstvo čak i ne pokušava da dođe i razgovara sa biračima na ovoj snažno proputinovskoj teritoriji. Jedina ideja koju ima je da poplavi Comrat sa investicijama od 19.000. Kao i na takmičenju, zemlje EU i Turska će nastavitiU gradu postoje parkovi, stadioni, škole i putevi. Poljska takođe radi svoj deo renoviranja gimnazije u jednoj od škola i sistema vodosnabdevanja na lokalnom univerzitetu kao deo vladinih programa. Međutim, u lokalnoj zajednici postoji mišljenje da većina bogatstva koje dolazi stanovnicima autonomije dolazi iz Rusije. Postoji čak i urbana legenda koja kruži u Comratu da će ovde početi ogromna investicija iz Rusije i Turske, a zajedno će izgraditi vojni aerodrom u Gagauziji! Čak i najveći finansijski napori Centra, uz podršku sredstava država članica EU, uloženi u regionu, gde se ruskoj propagandi istovremeno daje zeleno svetlo, poništavaju ili prisvajaju. I to se dešava ne samo u Gagauziji, već iu drugim regionima Moldavije, gde su ruski narativi dobro prihvaćeni. Velika većina regiona Moldavije (27 od 37 regiona i dodeljenih gradova) glasala je protiv ustavnih promena, a ako bi se prebrojali samo glasovi stanovnika zemlje (bez dijaspore), evroskeptici bi pobedili sa 54% glasova.
Nažalost, neuspeh komunikacijskih napora se primećuje ne samo u regionima. Na primer, u Kišinjevu, referendum je podržalo samo 55% birača. Ulična kampanja, koja se na kraju svela na postavljanje šatora unutar kojih su stariji ljudi na praznim stolovima buljili u svoje telefone, nije ostavljala iluzije o profesionalizmu izbornog štaba. Nažalost, nedostatak političke posvećenosti glasanju, koji je opisan kao „istorijski“ i „odlučujući za budućnost zemlje“, doveo je do alarmantnih rezultata referenduma i izbora.
Drugi krug izbora održaće se dve nedelje nakon prvog. To jest, vremena je malo. Čini se da Sandu ubrzava tempo. U utorak je odmah najavila debatu sa Aleksandrom Stoianogluom, koja se održala tokom vikenda, nedelju dana pre glasanja. Međutim, to ne nadoknađuje lenjost i samopouzdanje vladajućeg tima. A to možda nije ni najvažnija stvar za budućnost Moldavije sada, jer su ovlašćenja predsednika ovde prilično ograničena. Najvažnija bitka će se održati u leto tokom parlamentarnih izbora. Ako Sandu i njena stranka Akcija i solidarnost ne nauče lekciju, ako državne bezbednosne službe ne deluju realno, blokirajući rusku propagandu, ako se ne formira održiva građanska koalicija koja podržava evropske aspiracije Moldavije, rezultat predstojećih izbora neće biti toliko hladan tuš koliko politički tornado koji će ponovo povući Moldavce iza zavese „ruskog sveta“.
Prevedeno sa poljskog
Tekst je objavljen u okviru projekta saradnje između nas i poljskog časopisa Nowa Europa Wschodnia.
Originalni naslov članka: Pułapka politycznego myślenia życzeniowego
Izbori
