24. oktobra, na konferenciji za štampu nakon samita BRICS-a u Kazanu, ruski diktator Vladimir Putin zapravo je potvrdio prisustvo vojske DPRK u Rusiji koja je stigla da učestvuje u ratu protiv Ukrajine. Otkrio je tajnu otvorenog kaputa, odgovarajući na pitanje novinara NBC Nevsa o satelitskim snimcima koji pokazuju da je severnokorejska vojska u Rusiji. „Šta oni rade tamo i zar to ne bi bila još veća eskalacija u ukrajinskom ratu?“ upitao je dopisnik.
Putin, kao što je uvek slučaj kada mu se postavi nezgodno pitanje, započeo je svoj odgovor u stilu onoga što se danas obično naziva „voteautism“, ranije se to zvalo zamena pojmova sa prenošenjem predmeta diskusije na drugi objekat, rekavši: „Šta je sa X» (šta je sa Ks).
„Želim da vam skrenem pažnju na činjenicu da nisu ruske akcije dovele do eskalacije u Ukrajini, već državni udar iz 2014. godine, koji su prvenstveno podržale Sjedinjene Države. <… >A onda smo bili prevareni osam godina kada su rekli da žele da reše sukob u Ukrajini mirnim putem kroz sporazume iz Minska“, rekao je Putin.
Ali na kraju, bio je primoran da se vrati temi Severne Koreje. On je podsetio da je 24. oktobra Državna duma ratifikovala sporazum „o sveobuhvatnom strateškom partnerstvu“ sa Severnom Korejom. „Postoji član 4. Nikada nismo sumnjali da severnokorejsko rukovodstvo tretira naše sporazume sa poštovanjem. Ali šta i kako ćemo uraditi je naš posao u okviru ovog člana“, rekao je šef Kremlja.
Član 4 Rusko-korejskog ugovora predviđa da „ako se jedna od strana nađe u ratnom stanju zbog oružanog napada jedne ili više država, druga strana će joj odmah pružiti vojnu pomoć svim sredstvima koja su joj na raspolaganju u skladu sa čl. 51 Povelje UN i zakona DPRK i Ruske Federacije“. I iako je Rusija bila ta koja je napala, ne ona, već ko će saznati. Na kraju dana, to nije poenta.
Glavno je da je svetska zajednica dobila potvrdu o prisustvu vojnika DPRK na ruskoj teritoriji. I to iz najkompetentnijeg izvora u ovom pitanju. Sada čak ni najvatreniji skeptici neće moći da poreknu ovu činjenicu. I nije toliko važno da li će severnokorejski vojnici biti direktno uključeni u borbene sukobe sa Oružanim snagama Ukrajine ili ne. Strani vojni kontingent nalazi se na teritoriji Rusije u vreme kada vodi ničim izazvan agresivni rat protiv susedne države. Tako severnokorejski vojnici postaju saučesnici u ovom sukobu svojim prisustvom u Rusiji, proširujući svoju geografiju i međunarodno učešće.
Prvi izveštaji o mogućem slanju severnokorejskih vojnika u Rusiju da učestvuju u ratu protiv Ukrajine čuli su se krajem juna ove godine, odmah nakon Putinove posete Pjongjangu i potpisivanja sporazuma sa Kim Džong Unom o sveobuhvatnom strateškom partnerstvu. U to vreme, većina stručnjaka je skrenula pažnju na činjenicu da je ovim sporazumom predviđena isporuka artiljerijske municije i balističkih raketa Rusiji. Međutim, neki su takođe govorili o eventualnom raspoređivanju severnokorejskih vojnika. Što bi, s jedne strane, pomoglo da se smanji nedostatak osoblja, a s druge strane, steklo bi iskustvo u vođenju modernog ratovanja.
Tema vojske DPRK postala je relevantna u oktobru, kada su se pojavili relevantni obaveštajni izveštaji Ukrajine i Južne Koreje, kao i foto i video dokazi o prisustvu vojnika 11. korpusa Korejske narodne armije u ruskim vojnim bazama na Dalekom istoku. Štaviše, jedan od video snimaka pokazuje kako Severnokorejci dobijaju ruske vojne uniforme.
Postalo je poznato da je Pjongjang prebacio oko 12 hiljada vojnika u Rusiju. Južnokorejski ministar odbrane Kim Jong Hjun nazvao je vojsku Severne Koreje poslatu u Rusiju da podrži svoj rat u Ukrajini „plaćenicima, jeftinim topovskim mesom“. Optužio je severnokorejskog lidera Kim Džong Una da je prodao svoju vojsku „za ilegalni agresivni rat“.
U početku, Kremlj je snažno negirao prisustvo severnokorejskih vojnika na svojoj teritoriji. Rusko ministarstvo spoljnih poslova nazvalo je izjave o severnokorejskim vojnicima u Rusiji „prevarom“. Pjongjang je to takođe demantovao, na primer, misija DPRK u UN nazvala je ove informacije „neosnovanim glasinama“. Ali, kao što je pomenuto na početku članka, sam Putin je sada javno priznao da su i Moskva i Pjongjang drsko lagali u to vreme.
Ostaje logično pitanje: zašto? Zašto je Rusiji potreban ovaj dodatni hemoroidi kod Severnokorejaca? Na primer, strani plaćenici, na primer, iz Srbije, Nepala, Kube, Venecuele, afričkih zemalja, itd., Primećeni su u redovima okupacionih snaga ranije. Ali to su bili prilično izolovani slučajevi i na nivou individualnog zapošljavanja, a ne međudržavni sporazum. Sada je situacija radikalno drugačija.
Poznato je da je vojska DPRK jedna od najvećih na svetu. Ali što se tiče njegove borbene sposobnostiNa primer, u slučaju Sjedinjenih Američkih Država, Sjedinjenih Američkih Država i Od kraja građanskog rata na Korejskom poluostrvu 1953. godine, severnokorejska vojska nije učestvovala u manje ili više ozbiljnim vojnim sukobima. To jest, više od 70 godina, vojska nije imala pravo borbeno iskustvo.
Ali, očigledno, to ne bi trebalo mnogo da brine vojno-političko rukovodstvo Ruske Federacije. U osobi vojnika DLRK, oni će dobiti, kako je ministar odbrane Južne Koreje s pravom primetio, „jeftino topovsko meso“. Oni ne moraju da plaćaju milione za potpisivanje ugovora i nekoliko stotina hiljada mesečnih plata. Nema potrebe da se plaća invaliditet primljen tokom neprijateljstava, a još više porodici za smrt hranitelja. Stoga je materijalna dobit za Rusiju očigledna. Pored toga, popunjavanje kadrovskih praznina u ruskoj vojsci sa Severnokorejcima omogućilo bi, ako ne da se izbegne, onda barem da se odloži mobilizacija, što ugrožava socijalno nezadovoljstvo Rusa.
Sve je to, naravno, istina, ali postoji jedan problem: nema stotina hiljada severnokorejskih vojnika, već samo oko deset hiljada. Sa trenutnim tempom eliminacije okupacionih snaga na frontu, oni će biti dovoljni za oko nedelju dana. I to je to.
I već je bilo informacija iz naše obaveštajne službe da su Severnokorejci prebačeni u Kursku oblast, to jest, na direktno pozorište operacija. Kirilo Sazonov, novinar, politolog i vojnik Oružanih snaga Ukrajine, koji se trenutno bori u pravcu Kurska, komentarisao je pretnju Severne Koreje: „Svi ovi čvrsti momci koji razbijaju cigle na glavi su prošlo doba. Videćemo kako će glavama pogoditi naše granate i bespilotne letelice … Naravno, svako pojačanje, svako pojačanje neprijatelja je teško za nas. Ali Severnokorejci nemaju borbenu koordinaciju, a u ratu je to ključno pitanje. A u Kurskoj oblasti, čak i bez njih, Rusi su imali dovoljno konfuzije. I ovde su se Rusima pridružili Severnokorejci koji ne govore ruski. Nisu navikli na klimu, hranu, vodu ili bilo šta drugo. Dakle, to je više glavobolja za njih nego pomoć. Stoga, u osnovi, to se neće mnogo promeniti. „
Ali glavni problemi u Rusiji zbog Severne Koreje neće se pojaviti čak ni na frontu, već na međunarodnoj sceni. Jer, kao što je već pomenuto, postoji dodatni faktor u eskalaciji sukoba i njegovom ulasku na međunarodni nivo. To će sigurno učiniti da se Zapad pomeri, ali ne samo. Ista Južna Koreja – glavni protivnik DPRK – već izražava svoju spremnost da Ukrajini obezbedi svoje najnovije oružje za istrebljenje vojske neprijateljske države. Jer poslednja stvar koja Seulu treba je da ojača severnokorejsku vojsku vojnicima sa iskustvom u vođenju modernog punopravnog rata.
I u Evropi se užasno plaše sukoba koji prevazilazi Rusiju i Ukrajinu. „Raspoređivanje severnokorejskih trupa je jednostrani neprijateljski čin sa ozbiljnim posledicama po mir i bezbednost u Evropi i širom sveta. Ovo je ozbiljno kršenje međunarodnog prava, uključujući najosnovnije principe Povelje UN-a „, rekao je visoki predstavnik EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Josep Borrell.
A američki Kongres generalno veruje da ulazak Severne Koreje u rusko-ukrajinski rat prisiljava Sjedinjene Države da direktno intervenišu. „Ako severnokorejske trupe uđu na suverenu teritoriju Ukrajine, SAD bi trebalo da ozbiljno razmotre preduzimanje direktne vojne akcije protiv severnokorejskih trupa“, rekao je predsednik obaveštajnog odbora američkog Predstavničkog doma, republikanac Majkl Tarner.
Dakle, slanje vojnika DPRK u Rusiju pretvara se u faktor jačeg uključivanja naših partnera u podršci Ukrajini. Istovremeno, otkriva karte ruskog vojnog i političkog rukovodstva. Jer, prvo, širenje saradnje sa Severnom Korejom pokazuje da Rusija, uprkos svim svojim miroljubivim izjavama, uopšte nije zainteresovana za uspostavljanje mira, primirja ili barem prekida neprijateljstava. Naprotiv, zainteresovan je za eskalaciju. Drugo, učešće severnokorejskih vojnika ukazuje na ozbiljne kadrovske probleme ruske vojske. Ovo potvrđuje informacije sa fronta o smrti više od hiljadu ruskih vojnika na „napadima mesom“ svaki dan.
Stoga će Putinov apsolutno besmislen potez sa učešćem vojnika DPRK doneti Kremlju mnogo više problema nego što će dodati bonuse. Kao što je australijski vojni ekspert, penzionisani general-major Mik Rajan, koji aktivno prati događaje u rusko-ukrajinskom ratu, s pravom primetio u komentaru za radio Glas Amerike: „Obično, kada zemljama ide dobro, oni ne traže pomoć od Severne Koreje. Tako da bi nam to trebalo dati neki uvid u to kako Rusija prikuplja ljudske resurse da se uključi u ovaj rat. „
Vladimir Putin
