Aktuelni predsednik proevropske stranke „Akcija i solidarnost“ ima najveći procenat podrške na predstojećim izborima u Moldaviji. Drugo mesto po podršci birača zauzimaju bivši generalni tužilac Moldavije i socijalista Aleksandar Stojanoglo, koga podržava proruski bivši predsednik Igor Dodon. Kaћe U sociološkoj studiji moldavske analitičke zajednice WatchDog.md, objavljenoj 17. oktobra.
Analitičari su intervjuisali 1034 moldavskih državljana starijih od 18 godina tokom 11. i 16. oktobra. Favoriti biračkog tela među 11 predsedničkih kandidata bili su aktuelna predsednica Maia Sandu i bivši generalni tužilac Aleksandar Stoianoglo.
Ukupno, samo tri kandidata dobila su podršku više od 5% ispitanika. 28% ispitanih građana zemlje reklo je da nisu odlučili o izboru, a 2,9% je reklo da neće ići na glasanje.
Nivo podrške predsedničkim kandidatima u Moldaviji
Maja Sandu
Proevropsku političarku, osnivačicu Partije akcije i solidarnosti (PAS) i aktuelnu predsednicu zemlje Maju Sandu podržava 35,8% ispitanika – ova brojka je mnogo puta veća od podrške bilo kog kandidata. Od 2020. godine, Sandu je predsednik Moldavije, zaobilazeći tadašnjeg proruskog predsednika Igora Dodona.
52-godišnja političarka se zalaže za evropske integracije Moldavije – tokom njenog mandata, zemlja je podnela zahtev za članstvo u Evropskoj uniji, dobila status kandidata i započela pregovore o pridruživanju EU. Jedan od glavnih pravaca tokom drugog mandata Sanduovog predsedavanja je poboljšanje kvaliteta života i „očuvanje mira“. Predsednik Moldavije aktivno podržava Ukrajinu u ratu protiv Rusije i suprotstavlja se pretežno proruskoj vladi.
Srpskohrvatski / srpskohrvatski
57-godišnji političar nominovan je protiv Maje Sandu iz Partije socijalista Republike Moldavije. Njegovu kandidaturu podržao je bivši predsednik i lider socijalista Igor Dodon, koji je okupirani Krim priznao kao ruski i, prema novinarskim istragama, dobio sredstva iz Rusije.
Stoianoglo je 2019. godine imenovan za glavnog tužioca, ali je 2021. godine suspendovan i pritvoren zbog sumnje na korupciju, a kasnije je otpušten. Međutim, u dva slučaja uspeo je da se oslobodi Evropskog suda za ljudska prava (ECHR). Treći slučaj je pod istragom.
Stoianoglo se pozicionirao kao jedini kandidat iz proruske opozicije, ali nije uspeo da formira koaliciju. Trenutno, Aleksandar Stojanoglo je drugi po podršci birača posle Maje Sandu – podržava ga 9% Moldavaca. Međutim, istraživanja javnog mnjenja pokazuju da on ima niži anti-rejting od Sandua.
Sam Stojanoglo je pristalica „dijaloga“ sa Rusijom. Istovremeno, bivši generalni tužilac osudio je rusko-ukrajinski rat „kao i svaki rat u kojem se nije dogodio“. Pored toga, Stoianoglo je naglasio da su regije Krim, Donjeck i Lugansk deo Ukrajine.
Renato Usatii
45-godišnji proruski političar iz Naše stranke bio je gradonačelnik drugog najvažnijeg grada u zemlji, Baltija. Dugo je radio i živeo u Moskvi, imao je rusko državljanstvo, koje je ipak zatražio da mu se oduzme 2023. godine. Od 2016. godine, na inicijativu tadašnjeg predsednika Nicolaea Timoftija, u Moldaviji su otvoreni krivični predmeti protiv Usatiija pod optužbom da je naredio ubistvo bankara Hermana Gorbuntsova 2012. godine. Nakon toga, političar je pobegao u Moskvu, odakle se vratio 2018. godine nakon što je Interpol priznao progon Usatiija kao politički.
Trenutno, Renato Usatii osuđuje rat u Ukrajini, ali sugeriše da su „ruske vlasti mogle biti pogrešno informisane“. Na birališta izlazi sa sloganom „Moldavija će biti spašena diktaturom“. 6,4% birača je spremno da podrži kandidata.
Irina Vlah
50-godišnji rodom iz Gagauzije takođe je nominovan od strane opozicije i dugo se zalagao za zbližavanje sa Rusijom. Nakon 2020. godine, kada je Vlah izašla pod uticajem Igora Dodona, počela je da govori o evropskim integracijama Moldavije, dok je redovno politički posećivala Rusiju.
Ona aktivno promoviše temu „neutralnosti“ Moldavije i predložila je da se o tome održi referendum. Izjavila je da trenutna vlada Moldavije navodno priprema zemlju za rat, ali nije precizirala s kim tačno. Prema anketi, 2,2% birača je spremno da glasa za Vlah.
Srpskohrvatski / srpskohrvatski
Bivša tužilaц za borbu protiv korupcije rekla je da se kandiduje za predsedniцu snimajući video u samoproglašenom Pridnjestrovlju – tada je rekla da bi teritorija „mogla postati druga linija fronta“.Na primer, u slučaju U svom izbornom programu, proruski kandidat obećava da će „zaštititi Moldaviju od sukoba“, ali ne precizira sa kim tačno može doći do sukoba. 1,4% ispitanika je spremno da glasa za kandidata.
1,3% i 1,2% primili su proruski političari Srpskohrvatski / srpskohrvatski I Ion Chicu – bivši zvaničnici iz vremena Igora Dodona. Ostali kandidati dobili su manje od 1% podrške među ispitanicima.
Treba napomenuti da će predsednički izbori u Moldaviji biti održani u nedelju, 20. oktobra. Istog dana, građani zemlje će glasati na referendumu o evropskim integracijama zemlje – ako većina Moldavaca glasa „da“ na referendumu, to će odobriti nepovratno kretanje Moldavije ka Evropskoj uniji.
Izbori
