Već nekoliko nedelja smo svedoci samouništenja ruske opozicije. Ono što je bilo skriveno postalo je javno 12. septembra, kada je Maria Pevchikh, šefica istražnog odeljenja Fondacije za borbu protiv korupcije (FBK) koju je osnovao Aleksej Navaljni, objavila rezultate nove istrage na Navaljnom IouTube kanalu. To pokazuje da još jedna ruska opoziciona figura u egzilu, Leanid Nevzlin, stoji iza nedavnih napada na predstavnike FBK Navaljnog. Objavljivanje rezultata istrage, međutim, nije postalo katarza. Umesto da ublaži atmosferu, otvorila je Pandorinu kutiju.
Video, objavljen 12. septembra na kanalu (FBK), zove se „Otmica. Kuca. Paljevina. Ko želi da uništi Navaljnijev tim?“ i odnosi se na slučaj gangsterskog napada na Leonida Volkova u proleće 2024. godine. Ruskog opozicionog lidera napala su dva muškarca čekićem ispred njegove kuće. Tukli su ga po telu, udarali ga po glavi. Međutim, uspeo je da se sakrije u svojoj kući. Nakon incidenta, on je svedočio da su napadači komunicirali na poljskom, što je dovelo istragu do traga dva navijača poljskog fudbalskog tima Legia, čiji su telefoni bili registrovani na mreži u blizini mesta napada. Napadači su uhapšeni. Od njih je trag vodio do još jednog Poljaka koji je učestvovao u prethodnom napadu na suprugu druge ruske opozicione ličnosti, Maksima Mironova. Radi se o Grzegorzu Daškovskom, koji je zastrašivao i napao Aleksandru Petraczkovu i njenu desetomesečnu bebu u Argentini.
Nakon hapšenja kriminalaca, poljske i litvanske vlasti, na čelu sa predsednikom Litvanije i premijerom Poljske Donaldom Tuskom, objavile su da su poljski fudbalski navijači izvršioci naredbi ruskih specijalnih službi. Septembarska publikacija FBK dokazuje suprotno, predstavljajući dokaze da je organizator napada bio Leanid Nevzlin, bivši ruski oligarh koji već dugi niz godina živi u Izraelu. Nevzlin je poslovni partner i blizak prijatelj Mihaila Hodorkovskog, koji podržava rusku opoziciju i Ukrajinu protiv Rusije. Otkriće njegove navodne umešanosti u napade na druge opozicione ličnosti izazvalo je preokret na ruskoj opozicionoj političkoj sceni, čiji je dugoročni uticaj teško proceniti.
Izvori ruske opozicije
Ako želimo da analiziramo naknadne događaje koji su doveli do ovog zemljotresa u ruskom opozicionom miljeu, moramo se vratiti u devedesete godine, kada su počeli da se oblikuju temelji onoga što danas nazivamo putinizmom. Tada su formirani strukturni, finansijski i ideološki uslovi za pojavu ruske političke opozicije. Mihail Hodorkovski i Leanid Nevzlin mogu se smatrati modelnim figurama transformacije sovjetskog sistema. Tokom teških godina divljeg kapitalizma, oni kreću u posao i stvaraju naftnog giganta Jukos vratolomnim tempom. Posao je u procvatu, a 2003. godine Forbs je procenio Nevzlinovo bogatstvo na 1,1 milijardu dolara, a Hodorkovski je postao jedan od najbogatijih ljudi na svetu. Međutim, istih godina u Rusiji je počela konsolidacija putinizma, koja je kombinovana sa eliminacijom potencijalnih i stvarnih protivnika Putina. Hodorkovski, neverovatno bogati oligarh sa političkim ambicijama, tada je bio najozbiljniji protivnik režima. Prema konvencionalnom narativu, to je ono što je dovelo do njegovog hapšenja u oktobru 2003. godine i duge zatvorske kazne, zvanično zbog poreske prevare. Represija nad Jukosom je trebalo da bude potpuna, pa je optužen i Nevzlin. Međutim, bio je oprezniji od svog partnera i napustio je Rusiju još 2003. godine, sklonivši se u Izrael.
Tada ga je rusko tužilaštvo optužilo za niz zločina, ali u kontekstu informacija koje su se sada pojavile, važno je razmotriti onaj za koji mu je suđeno u odsustvu u Rusiji 2008. godine i osuđen na doživotni zatvor. Govorimo o optužbama da su naredili ubistvo četvoro ljudi – poslovnih protivnika i zvaničnika, uključujući gradonačelnika Neftiuganska Vladimira Petuhova. To je bio ključni sibirski grad za Jukos, dom Iuganskneftegaz, privatizovane kompanije od koje je Jukos čak pozajmio prva slova u svom imenu. Tužilaštvo je pretpostavilo da je sukob nastao zbog nedovoljnog plaćanja poreza od strane Jukosa. Gradonačelnik je ubijen 1998. godine na putu do posla, na dan kada je Mihail Hodorkovski imao rođendan.
Ovo je gangsterska slučajnost tipična za Rusiju devedesetih, neka vrsta poklona od onih koji su naručili ubistva svojim prijateljima ili pokroviteljima. U 2006. godini, Ana Politkovskaja, novinarka koja je kritizirala režim, ubijena je na Putinov rođendan u istoj gangsterskoj slučajnosti. U slučaju ubistava za koja je optužen Nevzlin, mnogi tadašnji komentatori i izraelski sudovi nisu verovali optužbama protiv njega u Rusiji. Oni su to videli kao još jednu manifestaciju Putinove represije. Hodorkovski, koji je bio zatvoren u koloniji, postao je simbol postojanosti i otpor diktaturi. Nakon puštanja iz zatvora, već u egzilu, postao je jedan od glavnih igrača na ruskoj opozicionoj sceni.
Istraga sopstvenog slučaja
Fondacija za borbu protiv korupcije objavila je video snimak novinarske istrage koja dokazuje da je Nevzlin naredio napade na ljude povezane sa strukturama Navaljnog. Vodio je proces uz pomoć ruskog advokata koji živi u Poljskoj, Anatolija Blinova, i raznih sumnjivih pojedinaca sa mutnim vezama sa ruskim bezbednosnim službama. Glavni dokaz predstavljen u FBK filmu je dešifrovanje korespondencije sa Signal glasnika. Prema nalazima Navaljnog tima, ova prepiska uključuje Nevzlin i koordinatora napada koji je angažovao. Još jedan važan dokaz su video snimci napada bandita. Ovi video snimci mogu biti sadržani samo na uređajima koji su pripadali napadačima.
Iako se sve čini jasnim, tu počinju pitanja. Pre svega, FBK nije krio činjenicu da je materijale dobio od izvesnog Andreja Matusa, takozvane „rišale“, odnosno stručnjaka za razumevanje u teškim slučajevima između bandita i snaga bezbednosti. Matus je očigledno radio za sve od FSB-a do opozicionih istražnih centara koje je finansirao Hodorkovski. On se lično obratio Navaljnijevoj fondaciji sa predlogom da proda prljavštinu na Nevzlinu. Nakon nekoliko telefonskih poziva, predstavnici FBK sastali su se sa njim u Crnoj Gori, gde im je pokazao video skenirane korespondencije sa Signal messengera. Sve ovo je prikazano u videu i podseća na niskobudžetni lažnjak filma „Casino Roiale“, u kojem nema Jamesa Bonda. Dakle, Pevchich i njeni saputnici nisu imali pristup originalnom transkriptu prepiske i nisu želeli da plate originalni materijal. Nakon sastanka u Crnoj Gori, Matus nestaje, ali se isti materijal ubrzo pojavljuje u publikaciji propagandnog TV kanala Kremlja RT. Tada su ljudi Navaljnog shvatili da više ne mogu odlagati i objavili sopstvenu istragu, lansirajući medijsku i političku bombu.
Publikacija pogađa Nevzlin, izazivajući lavinu komentara i sećanja. Ispostavilo se da su svi u ruskim opozicionim krugovima znali da je on neuravnotežena i osvetoljubiva osoba. Novinari i političari jasno počinju da se prisećaju kako je, na konferenciji u Viljnusu, Nevzlin lično napao, a zatim verbalno, ljude iz FBK i Volkova. U filmu, sama Pevčih predstavlja deo svoje prepiske sa Nevzlom, gde on navodno preti Volkovu neizvesnim posledicama. Da bi otklonio sumnje, FBK se za pomoć obraća poznatim istraživačkim novinarima Christu Grozevu i Mihailu Maglovu iz ruskog istraživačkog časopisa Proekt. Oni pažljivo analiziraju podatke, proučavaju vremensku podudarnost događaja, sporedne parcele koje se mogu verifikovati uz pomoć drugih podataka i dolaze do zaključka da je sa takvom količinom podataka nemoguće falsifikovati korespondenciju. Po njihovom mišljenju, postoji 98% verovatnoća da je prepiska originalna.
Da bi se razumelo šta se dogodilo, važno je napomenuti da problem nije u tome što se Leanid Nevzlin pokazao kao osoba sa psihopatskim osobinama mentalno zaglavljenim u devedesetim godinama prošlog veka. Marija Pevčih odmah citira Hodorkovskog koji kaže da on tretira Nevzlina kao osobu koja mu je „više od porodice nego brata“. Dakle, objavljene činjenice dovode do pitanja: Da li je znao da je njegov „više od brata“ imao naviku da naređuje premlaćivanja i ubistva ljudi koji su se mešali u njega? Da li je Hodorkovski takođe znao da su njegove organizacije sarađivale sa ljudima sa gangsterskim interesima sa FSB-om? Jer ako je tako, onda je možda i slika Hodorkovskog kao demokrate i Putinovog zakletog neprijatelja lažna.
I ako je tako, onda je čitava njegova opoziciona imperija, zajedno sa kanalom Chodorkovski Life, Dossier centrom, MBK Media ili, na kraju, Ruskim antiratnim komitetom, paravan za realizaciju ne građanskih, već autoritarnih ambicija odvojenog i uvređenog milijardera. U objavljenim izjavama, Hodorkovski se kune da ništa ne zna i poziva na istragu, tvrdeći da je Nevzlin predao sve materijale istražiteljima.
Hodorkovski je formulisao svoju izjavu o ovom pitanju na sledeći način: ako se ispostavi da je sve to istina, to bi značilo da je Nevzlin poludeo. I sam optuženi to negira, tvrdeći da je to bila provokacija ruskih specijalnih službi.
Brutalna konkurencija u opoziciji
Navaljnijeva pratnja – Marija Pevčih, Leanid Volkov, Ivan Ždanov i Navaljnijeva udovica, Julija kao lice pokreta – takmiče se sa pratnjom Hodorkovskog na političkom tržištu ruske opozicije u egzilu. U svom filmu, Pevčih ne krije pretpostavku da je Hodorkovski mogao znati za Nevzlinove kriminalne aktivnosti. Zbog toga se objavljivanje istrage neočekivano pretvorilo iz udarca na jednu cifru na udarac na ceo opozNa primer, u slučaju Sjedinjenih Američkih Država Ispostavilo se da je brend „Ruska demokratska opozicija“ zapravo kartonska struktura prekrivena samo prelepim medijskim poliranjem. Ono što se zaista dešava unutra je žestoka borba oko toga ko će sedeti za pregovarački sto sa Zapadom o budućnosti Rusije bez Putina. A ovo je žestoka borba u svakom smislu. Odjednom, svi su videli da je ovo igra života i smrti, i nijedna strana nije oklevala da pribegne drastičnim merama. Dok neki udaraju čekićem jer je to njihov politički temperament, drugi uzvraćaju smrtonosnim medijskim optužbama.
U tom procesu, nešto drugo je izašlo na videlo. Činilo se da je napad na Ukrajinu povukao neprohodne političke granice i podelio obične ljude i političare na pristalice Putina i Rusije i njegovih protivnika. Suočeni sa takvom agresijom, bilo je nemoguće sedeti na dve stolice. Međutim, skandal sa publikacijom pokazao je da je ova linija i dalje klimava, a osoba sa vezama sa FSB-om može postati doušnik za opozicione istražitelje. To je patološki stav koji je doveo do zagonetnog Matusa, opisanog u istrazi FBK kao mutnog tipa, koji dovodi u pitanje budućnost ruske opozicije, koja je godinama gradila svoje strukture.
U svemu tome, ruski mediji u egzilu još nisu shvatili i nisu odlučili o svom stavu. Otuda žurba analiza i pregleda situacije na ruskom IouTube-u i u online publikacijama. Ekaterina Kotrikadze, šefica odeljenja za vesti ruskog nezavisnog TV kanala Dožd, sumira situaciju deleći reakcije ljudi u tri vrste. Neki su bili šokirani i odmah su zatražili istragu o naredbi za premlaćivanje. Drugi ne veruju informacijama sadržanim u videu FBK i vide ih kao otkrivanje zakulisne borbe u stanju opozicije. Treća grupa reaguje smehom i psuje obe strane argumenta, i FBK i pratnju Hodorkovskog. Sama Kotrikadze, kao i drugi istaknuti politički komentatori poput Mihaila Fišmana, slažu se da su dokazi iz filma veoma jaki, dok su izgovori Nezvina i Hodorkovskog izuzetno slabi. I Fishman i Kotrikadze naglašavaju osnovni problem: nejasno je ko će biti partner u pregovorima sa Zapadom o budućnosti Rusije.
Kotrikadze otvoreno pita: Ko je danas prava ruska opozicija? Do sada je ovo pitanje bilo zaglavljeno u vakuumu. Ni zapadni političari nemaju odgovor na to. Kotrikadze anonimno citira svoje sagovornike iz evropskih političkih krugova. Za mnoge od njih očigledno je da će sudsko objašnjenje skandala sa premlaćivanjem Volkova biti nemoguće, jer Signal ne čuva korespondenciju na svojim serverima, a Nevzlin je poznat po stalnom menjanju telefonskih brojeva, uređaja i automatskom brisanju poruka u glasniku. Originalna prepiska verovatno ne postoji. Stoga, sagovornici novinara tvrde da su institucije koje finansiraju rusku opoziciju i rad opozicionih medija prepoznale opoziciju kao toksičnu. Niko neće razmišljati i razgraditi situaciju na faktore, tražeći nekoga da okrivi. Doušnik sa kojim je Kotrikadze razgovarao rekao joj je otvoreno: „Ako je ranije bilo moguće slikati se (sa opozicionim političarom iz Rusije) nakon sastanka PACE-a, sada to neće svi želeti.“
Mač sa dve oštrice
Gusti oblaci skupljaju se nad svim snagama ruske opozicije, što se može suditi ne samo iz anonimnih izjava, već i iz zvaničnih pozicija koje pokazuju kako je objavljivanje istrage FBK o Nevllinu percipirano na Zapadu. Najbolji primer je izjava generalnog izvjestitelja Parlamentarne skupštine Savjeta Evrope o demokratskim snagama Rusije, Eric-Niilles Cross, objavljena na njegovoj stranici na društvenoj mreži Ks. Cross piše:
„Video koji je objavio FBK, koji tvrdi da su se pojavili novi dokazi u ovom slučaju, trebalo bi da istraže nadležni organi. Prema pravilima Saveta Evrope, u državama članicama koje poštuju vladavinu prava i individualne slobode, zločine mora istražiti policija i procesuirati sudovi. (…) FBK, kao organizacija koja je dobro upoznata sa metodama dezinformisanja i upotrebom kompromitujućeg materijala protiv svojih protivnika, može imati poteškoća da veruje agencijama za sprovođenje zakona demokratskih država. Međutim, zbog budućnosti Rusije, oni moraju prevazići ovu pristrasnost. „
Ovo je vrlo simptomatična situacija koja u potpunosti pokazuje suštinu skandala u ruskoj opoziciji. Vrlo je verovatno da je Putinov protivnik, koji se odrekao ruskog državljanstva i otvoreno podržava Ukrajinu, naredio otmicu i premlaćivanje svojih ličnih protivnika, dokazuje da ne samo među funkcionerima Putinovog režima, već i među njegovim protivnicima iz bivših poslovnih krugova, postoje gangsterski standardi uzeti živi iz divljih 1990-ih. Kros, međutim, prigovara „dobrim momcima“ iz ruske opozicije sa sličnim standardima, koji, ispostavilo se, takođe koriste kompromitujuće metode karakteristične za autoritarna društva. Zato, u očima političara koji su navikli na standarde ver.Sve strane u ovom sporu su „spaljene“ jer nisu izrasle iz post-sovjetstva.
Dve nedelje nakon izbijanja skandala, emocije su se malo smirile, a na horizontu se pojavljuje jasnija slika onoga što se dogodilo. Hristo Grozev, koji je pomogao da se utvrdi autentičnost Nevzlinove prepiske, danas tvrdi da je cela ova priča provokacija FSB-a, jer su, na kraju krajeva, materijali predani medijima kremaljskog koncerna RT. Ali čak ni ovo nije kraj skandala i podjela među ruskom opozicijom u egzilu. Početkom oktobra, Maksim Kac, kontroverzni političar koji se dugo svađao sa Navaljnijevom pratnjom, objavio je svoju istragu u filmskoj formi. Katz tvrdi da Fondacija za borbu protiv korupcije ima finansijske veze sa dva ruska bankara, Aleksandrom Železnjakom i Sergejem Leontijevom, koji su svoju banku doveli do bankrota, ostavljajući hiljade klijenata na cjedilu. Nakon što je pobegao iz Rusije, odnosi Navaljnog sa opozicijom trebalo je da pomognu da se prođe kao žrtva režima, a Železnjak je učestvovao u razvoju stranih struktura fondacije pokojnog opozicioniste. Ljudi Navaljnog rekli su da će odgovoriti na otkrića koja je objavio Katz, dodajući da ih to nažalost obeshrabruje od važnijih pitanja koja istražuju, a to su razotkrivanje korupcije i zločina Putinovog režima.
Uzimajući u obzir ove skandale u širem kontekstu aktuelnih međunarodnih događaja, teško je ne složiti se sa Grozevljevom tezom da službe Kremlja nisu izostavljene iz ovog kolača. Dok su na najvišem nivou u toku pregovori o budućnosti Ukrajine i posledicama rata za Rusiju, dok se približavaju američki izbori, koji mogu (ali ne nužno) doneti prekretnicu u situaciji, ruska opozicija, koja nastoji da zastupa sve antiputinovske Ruse, uronjena je u unutrašnje sporove koji podrivaju poverenje spoljnih partnera. Pouka koja se može izvući iz ovoga je da u borbi protiv totalitarne moći nisu prihvatljive insinuacije, sporazumi iza kulisa ili neformalni sporazumi. Politički ciljevi i sredstva za njihovo postizanje, prema zakonu i političkim običajima, moraju biti apsolutno transparentni, jer je to jedini način da se suprotstavi demoralisanoj vladi, a da se sama ne demorališe.
Prevedeno sa poljskog
Tekst je objavljen u okviru projekta saradnje između nas i poljskog časopisa Nowa Europa Wschodnia.
Originalni naslov članka: Rosyjska opozycja popełnia medialne seppuku
(OznakeToTranslate)Top vesti
