Moldavija će 20. oktobra odlučiti o svojoj proevropskoj budućnosti. Na predsedničkim izborima, reizbor Maje Sandu je sasvim siguran. Ruski preferirani kandidat nije registrovan od strane Centralne izborne komisije, a ostali proruski kandidati ostaju podeljeni. Istovremeno, održaće se referendum o uključivanju integracije u Evropsku uniju u ustav kao strateški cilj Moldavije. Njegov verovatni ishod ojačat će predsednikovu Partiju akcije i solidarnosti (PAS) uoči parlamentarnih izbora sledeće godine.
Sanduove šanse za reizbor
Na kraju svog prvog mandata, Maia Sandu, uprkos formalno ograničenim ovlašćenjima predsedništva, zapravo je na čelu Partije akcije i solidarnosti (PAS), koja ima većinu u parlamentu i kontroliše kabinet ministara Dorina Receana. Predizborne ankete pokazuju da je ona favorit za predstojeće izbore – prema septembarskim anketama, verovatno će dobiti 25-36% glasova u prvom krugu, ali će lako pobediti bilo kog kandidata u drugom krugu.
U očima javnosti, sadašnji predsednik je postao lični garant realizacije proevropskih težnji Moldavije. Paradoksalno, to je olakšala ruska invazija na Ukrajinu u februaru 2022. godine. To je promenilo stav većine lidera EU, koji su ranije verovali da, i istina je, prema članu KSNUMKS Ugovora o Evropskoj uniji, svaka evropska zemlja može da podnese zahtev za članstvo, dok je u isto vreme jasno stavila do znanja da nema nade za takvu perspektivu u doglednoj budućnosti. Kao rezultat toga, Moldavija je podnela zahtev za članstvo u martu, dobila je status kandidata u junu 2022. godine, a u decembru 2023. lideri EU odlučili su da započnu pregovore. Sanduov imidž i proevropsko raspoloženje ojačani su posetama lidera Evropske unije Kišinjevu, koje traju od kraja leta, donoseći sa sobom ne samo obećanja o pristupanju, već i sredstva za podršku reformama – konkretno, 10. oktobra, Ursula fon der Leien najavila je izdvajanje 1,8 milijardi evra investicija za ekonomski rast i javne usluge u Moldaviji.
Sandu i PAS u potpunosti dominiraju prozapadnim segmentom političke scene, gurajući sve ostale grupe na margine. Kao rezultat toga, čak i nezavisni kandidat Andrej Nastase, koji kritikuje aktuelnog predsednika i vladu zbog pogrešnih procena, bivši lider Platforme dostojanstvo i istina, sa kojom je PAS prethodno formirao izbornu koaliciju, može računati na podršku od 0,5-3,5% na izborima. Ion Ceban, popularni gradonačelnik Kišinjeva, koji je, iako proevropski političar, skeptičan prema Sandu i apeluje na biračko telo levog centra, posebno ruskog govornog područja, nije se usudio da započne kampanju.
Sandu je najavila da će njen prioritet i dalje biti borba protiv korupcije i poboljšanje dobrobiti Moldavaca kroz ubrzani ekonomski razvoj i ulaganja u transportnu infrastrukturu, bolnice, škole i društvene centre. Ona uvjerava da će do 2030. godine minimalna penzija u Moldaviji biti ekvivalentna 171 euru, minimalna plata 520 eura, a prosek 1300 eura. Predsednik naglašava da će samo članstvo u EU osigurati ekonomski razvoj zemlje i garantovati njenu stabilnost i bezbednost. Ovo je odgovor na proruski narativ da će evropske integracije dovesti do učešća Moldavije u ratu sa Rusijom. Sandu, boreći se protiv propagande i dezinformacija, takođe se fokusira na rusko govorno područje (oko 14%) stanovništva Moldavije, dajući intervjue medijima na ruskom.
Nepremostivi problemi
Receanova vlada kaže da je njen cilj članstvo u EU do 2030. godine, iako je čak i mnogo bolje pripremljenoj Poljskoj trebalo pet godina da održi pregovore o pristupanju. U međuvremenu, reforme u Moldaviji napreduju sporije nego što javnost očekuje. Strukturna slabost institucija ostaje problem, a neka ministarstva jedva zapošljavaju nekoliko desetina ljudi. Niske plate povećavaju ranjivost na korupciju i obeshrabruju profesionalce da rade u javnom sektoru. Poseban izazov je reforma pravosudnog sistema, koji se suočava sa otporom pravosudne i tužilačke zajednice, što je ključni uslov za efikasnu borbu protiv korupcije. Nedostatak zapanjujućeg uspeha u borbi protiv korupcije i oligarhijskog sistema je glavni predmet Sanduove kritike u trenutnoj kampanji.
Situaciju pogoršava neefikasnost ekonomije: BDP u 2024. godini dostići će samo 94,8% nivoa iz 1991. godine, poslednje godine postojanja SSSR-a, a stanovništvo se od tada smanjilo za trećinu. Pokušaji PAS-a da oživi ekonomiju, što bi doprinelo rastu blagostanja, paralizovani su ruskim akcijama. Sa početkom grejne sezone 2021. godine, Moskva je jednostrano prekinula isporuku gasa Moldaviji, što je izazvalo energetsku krizu i socijalne nemire. Dalji izazovi za ekonomiju izazvani su ruskom invazijom na Ukrajinu. PAS je izašao iz ovoga sa malo krvi pa čak i ojačao otpornost zemlje na ruski uticaj. Međutim, to je uticalo na novčanike građana: realne plate porasle su za samo 0,2% između 2021. i 2023. godine.
Referendum o pridruživanju EU
Paralelno sa predsedničkim izborima održaće se referendum, koji je Sandu najavio još u decembru 2023. godine. Na javnosti će biti da odluči da li će uključiti „evropski identitet nacije“ u preambulu ustava, integraciju sa Evropskom unijom kao prioritetni cilj Moldavije i dodavanje poglavlja koje definiše proceduru usvajanja ugovora o pristupanju EU. Prema Sandu, to ne bi trebalo da bude samo izraz težnji naroda, već i stvarna garancija održavanja proevropskog kursa zemlje, čak i ako proruske stranke dođu na vlast.
U stvari, proevropski rezultat referenduma trebalo bi da posluži kao argument vlastima u pregovorima sa Zapadom, od čije podrške zavisi ne samo tok reformi, već i održivost moldavske ekonomije. Takođe će poslužiti za mobilizaciju biračkog tela uoči parlamentarnih izbora u leto 2025. godine, jer, prema trenutnim anketama, iako ih PAS osvoji kao najveća stranka, više neće dobiti nezavisnu većinu i može ustupiti vlast proruskim grupama. Nijedna ustavna odredba neće garantovati istinski proevropski kurs i reforme u takvoj situaciji. To su jasno pokazale vlade koje su formirali Partija komunista i predsednik Vladimir Voronin 2001-2009, Savez za evropske integracije 2009-2016 i, konačno, oligarh Vlad Plahotniuc 2016-2019. Svi oni, skrivajući se iza praznih floskula, izjavili su svoju želju da se približe EU, ali u stvari su prisvojili državu i ojačali oligarhijski i korumpirani sistem.
Moldavske agencije za ispitivanje javnog mnijenja fokusirane na predsedničke izbore obično čak i ne postavljaju pitanje referenduma. Kao izuzetak, iData je to učinio sredinom septembra. Prema istraživanju, 46% građana bi podržalo amandmane na Ustav, a 39% bi se protivilo. Pored Sandua i PAS-a, kampanji za proevropski izbor pridružile su se i male stranke. Jedina velika grupa je vanparlamentarni Nacionalni alternativni pokret (RNK) gradonačelnika Kišinjeva Iona Cebana. On apeluje na biračko telo levog centra, koje je skeptično prema Sandu, kao i na biračko telo koje govori ruski, nadajući se da će mu to pomoći da ojača stranku i prevaziđe barijeru od 5 odsto na izborima sledeće godine. To bi omogućilo RNK da postane jedina grupacija sa kojom bi PAS mogao da razmotri formiranje koalicije ako želi da ostane u vladi.
Oklijevajući između poziva na bojkot i glasanja protiv ustavnih promena, proruski protivnici evropskih integracija pojačali su svoju kampanju dezinformisanja. Oni tvrde da Moldavija može uspostaviti prijateljske odnose sa Rusijom i dobiti pristup svojim tržištima i jeftinom gasu. Istovremeno, optužuju vladu, Sandu i PAS, uz podršku Evropske unije, da su dozvolili invaziju LGBT+ zajednica na zemlju, Rumuniju i rat sa Rusijom. Moldavska pravoslavna crkva, koja je podređena Moskovskoj patrijaršiji i kojoj pripada većina Moldavaca, takođe igra ulogu u ovom narativu. Njeni sveštenici upozoravaju da će Sandu odvesti zemlju u moralnu korupciju i, po uzoru na Ukrajinu, pokušati da demontira pravoslavne crkvene strukture.
Proruski, ali podeljeni
Iako je proruska opozicija jaka, nije uspela da se ujedini i nominovala nekoliko kandidata. To je zbog ne samo ambicija i dugogodišnjih neprijateljstava, već i zbog nedostatka nedvosmislene podrške ovom ili onom kandidatu iz Moskve. Možda je ovakav stav rezultat očekivanja da niko nema šanse u konkurenciji sa Sanduom, tako da nema smisla trošiti energiju i resurse i, štaviše, rizikovati sramni poraz. Rusija može da posmatra ove izbore kao test različitih strategija, uključujući i upotrebu proruskog narativa različitog stepena intenziteta od strane kandidata. Naravno, to ne znači da Moskva samo gleda. Ona nastavlja da seje propagandu i dezinformacije preko portparolke Ministarstva spoljnih poslova Marije Zaharove, sitnih špijuna i internet trolova. Moldavske službe blokiraju sve više i više veb stranica, ali ovo je i dalje borba protiv vetrenjača.
Vasilu Bolei, koji je mogao postati glavni favorit Rusije, nije bilo dozvoljeno da učestvuje na izborima. Moldavska Centralna izborna komisija odbila je da registruje njegov izborni blok Pobeda, optužujući ga za finansijske nepravilnosti i formalne greške. Bolea je i dalje pokušavao da zaobiđe zakon i kandiduje se kao nezavisni kandidat, iako je pripadao stranci Preporod (Renastere), koja je, zajedno sa strankom Shor (zabranjenom u Moldaviji) i Alternativnim i spasilačkim snagama Moldavije, deo bloka. Njegovo stvaranje, kao i nominacija Bolee, bilo je deo političkog pozorišta režiranog iz Moskvei Ilan Shor, koji se suočava sa 15-godišnjom zatvorskom kaznom u svojoj domovini zbog organizovanja skandala koji je uključivao milijarde dolara krađe iz moldavskog bankarskog sistema u 2014. godini. Shor je sada glavni dobavljač ruske propagande i dezinformacija u Moldaviji, koristeći elektronske medije u tu svrhu. Prema moldavskim službama, on je stvorio mrežu kurira koji donose novac iz Rusije kako bi ilegalno finansirali njegovu stranku i masovno kupili glasove na predstojećim izborima. Najavio je da će uoči izbora obavestiti ljude putem Telegram glasnika za koga da glasaju. Prema policiji, u septembru je podmitio oko 130 hiljada građana u iznosu od 15 miliona dolara.
Pretpostavlja se da će glavni konkurent (10-12% podrške) biti zvanično nezavisni, ali podržani od strane Socijalističke partije, Alekandr Stoianoglo. Ovo je bivši generalni tužilac koji je otpušten tokom Sanduove ere pod optužbama za nezakonito bogaćenje, korupciju i zloupotrebu moći, koje još nisu dokazane. On poziva na povratak „istinskoj pravdi“ i statusu nesvrstanih u zemlji. Što se tiče evropskog pitanja, on izbegava jasan odgovor i, s jedne strane, zagovara pridruživanje EU, a s druge strane daje apsurdne argumente protiv toga. Prema socijalistima, on je nestranački profesionalac i „narodni kandidat“ koji može okupiti opoziciju oko sebe i moći će da se takmiči sa Sanduom. Njegova nominacija je najverovatnije inicijativa bivšeg predsednika Igora Dodona, koji bi bio prirodni kandidat za većinu proruskog biračkog tela, ali se plašio gubitka i mogućeg prenosa podrške Moskvi na Šora. Čak je i Komunistička partija, koja formira jedinstveni blok u parlamentu sa socijalistima, odbila da podrži Stojanogla i nominovala bivšeg premijera Vasilea Tarleva (2-6% u anketama), koji obećava da će reindustrijalizovati Moldaviju i održavati paralelne odnose sa EU, Rusijom i Kinom.
Ulazak Stoianogla u drugi krug izbora nije siguran. Renato Usatii takođe ima uporedive šanse sa 6-13% podrške. On je populistički lider vanparlamentarne Naše stranke i bivši gradonačelnik grada Baltija (svaki put je podneo ostavku usred svog mandata), popularan posebno na severu zemlje i u umereno proruskim krugovima. Sam Usatii ostaje nepomirljivi neprijatelj Dodona. Na predsedničkim izborima 2020. godine bio je treći (sa 17% glasova) i pozvao na glasanje protiv Dodona u drugom krugu, što je doprinelo Sanduovoj pobedi. Sada obećava biračima da će ujediniti Moldavce uprkos političkim razlikama, a nacionalni razvoj naziva svojim jedinim ciljem.
Sekundarni kandidati koji su naklonjeni Rusiji uključuju bivšu guvernerku tradicionalno proruske autonomne Gagauzije, Irinu Vlag, koja zagonetno izjavljuje da će se fokusirati na probleme običnih ljudi, mira i prosperiteta (može računati na 2-6% glasova), i bivšeg socijalističkog premijera, Ion Chicua, koji ima 2-4% podrške. Njegov glavni zahtev je da se povećaju socijalne beneficije i obnove efikasne državne institucije.
Dijaspora odlučuje o svemu
Verovatno je da će rezultati Sandua i proevropskog referenduma biti mnogo bolji nego što pokazuju ankete. Svi moldavski statistički instituti pate od strukturnog problema, a to je da ne mogu da dođu do dijaspore, što iskrivljuje predizborne ankete. U međuvremenu, dijaspora broji više od milion ljudi koji žive u Italiji, Francuskoj, Nemačkoj, Španiji i Rumuniji, kao i u Velikoj Britaniji, i samo u maloj meri u Rusiji, u poređenju sa 2,4 miliona Moldavaca koji žive u samoj Moldaviji (isključujući Pridnjestrovlje). Dijaspora ostaje jasno prozapadna: u drugom krugu predsedničkih izbora 2020. godine obezbedila je 15,5% glasova, od kojih je 93% podržalo Sandu. Na ovogodišnjem glasanju biće otvoreno 60 biračkih mesta, posebno u Italiji, 26 u Nemačkoj, 20 u Francuskoj, 17 u Velikoj Britaniji, 16 u Rumuniji, 10 u Irskoj i samo dva u Rusiji (prvobitno je bilo planirano pet, ali Ministarstvo spoljnih poslova Moldavije nije moglo da stvori takav broj komisija).
Predsednički izbori i ustavni referendum verovatno će se završiti jasnom pobedom proevropskog izbora. To će u velikoj meri olakšati moldavska dijaspora, koja je već naselila svoj život u zemljama EU i uglavnom se nikada neće trajno vratiti u Moldaviju. Kada se prašina slegne nakon kampanje, moldavske vlasti i obični građani imaće svakodnevni, težak, neimpresivan posao da obnove svoju državu. Njegovi rezultati će odrediti napredak Moldavije u pregovorima i njeno potencijalno pristupanje EU.
Prevedeno sa poljskog
Tekst je objavljen u okviru projekta saradnje između nas i poljskog časopisa Nowa Europa Wschodnia.
Originalni naslov članka: Trwa wyścig o prezydenturę w Mołdawii
Izbori
