Ništa se nije promenilo u dobroj staroj Evropi od vremena cara Karla Velikog. U glavama diktatora i tirana, svet je takođe funkcionisao u skladu sa jedinstvenim i utvrđenim zakonima od postojanja Asirskog carstva. U oba slučaja, uvek postoji jači, čija se pravila razlikuju od opštih. Ovaj začarani krug donekle podseća na stvarnost vremena stanarskih monarhija, kada su svi definisali i propisali uloge, postoji uspostavljen poredak stvari, a sve promene su anomalije. Samo Ukrajinci ne sede mirno u ovom koordinatnom sistemu. S vremena na vreme, oni okreću sve naopako i traže svoje mesto na suncu. Barem u poslednje vreme.
U udžbenicima o istoriji Ukrajine već decenijama posmatramo sliku obespravljenog ukrajinskog naroda. Ugnjetavanje, polonizacija, rusifikacija, ugnjetavanje… Međutim, svet je nešto drugačiji. To je nepredvidivo i nepravedno, i sadrži mnogo zlobe i nedoslednosti. Međutim, čak i bez primećivanja, živimo pored neverovatnih ljudi. Oni su vredni divljenja i pisanja knjiga o njima, snimanja filmova. Osporavanje uspostavljenog poretka i nepravde, dugogodišnji propagandni klišei su kredo mnogih naših sunarodnika. Zapravo, ovo je način da Ukrajina stekne subjektivnost. Ne sviđa se svima, ali ne može biti drugačije.
Stvarnost i priče o dijareji dede
Proglašenje nezavisne Ukrajine dogodilo se u stvari i legalno, ali nije odmah stiglo do svesti ljudi (često samih Ukrajinaca). Dugo vremena su nas doživljavali kao Ruse, a mnogi Ukrajinci su sebe videli kao takve. Obojica su koristili čudne i efemerne konstrukcije poput „Rusa“. Verovali su da govore o svima koji su živeli u Ruskoj imperiji i Sovjetskom Savezu. O onima koji po svojoj percepciji, slučajno i okolnostima, nisu postali deo Ruske Federacije. U isto vreme, oni takođe pominju neku vrstu „Rusije“. Međutim, sama „Rusija“ nikada nije postojala. Postoje ljudi u Ukrajini, Belorusiji, Kazahstanu, itd., koji sebe smatraju „Rusima“ i vide to kao vezu sa „Rusijom“, ali ime te države u močvarama je Ruska Federacija. Pre toga, postojao je SSSR. Čak i ranije, Ruska imperija. Moskovija je pred njom. „Rusija“ nije postojala i ne postoji sada. Tu su Ukrajina, Belorusija i Ruska Federacija. „Rusija“ je samo u šemama ruskih propagandista.
Za njih je isplativo da šire gluposti o knezu Vladimiru, „vladaru Rusije“ ili o jednom istorijskom putu i zajedničkoj kolevci, odnosno lažima o Ukrajincima, Belorusima i Rusima, koji su navodno jedan narod. U to se ulaže mnogo novca, njihova propaganda neprestano govori o tome, proizvoljno tumačeći događaje iz prošlosti na način koji je za njih povoljan. „Istraživanje“ u tom duhu je napisano u Ruskoj Federaciji, na Zapadu i u našoj zemlji. Do nedavno, ovo je bio dominantan politički narativ kada se govori o Istočnoj Evropi. Ovaj prostor se smatrao ruskom sferom uticaja. Takva matrica, uspostavljena i ukorijenjena, ali izgrađena na lažima i nepravdi, nije obezbeđivala korekcije i odgovarala je svima. Na nekim mestima, ljudi se još uvek plaše da se povuku od takvog razmišljanja. Na primer, na Zapadu.
Dijalog sa „Staljinovom decom“
Akcije i položaj Ruske Federacije mogu se objasniti ako je neko svestan političkog mračnjaštva koji se tamo širi. Carska dijareja, koja je karakteristična za političare, elite i značajan deo njihove populacije. Ponašanje civilizovanog sveta je čudno. Stalno pozivajući se na racionalno razmišljanje i univerzalne vrednosti, kolektivni Zapad se nije usudio da dovede u pitanje fikcije koje su replicirali Rusi. Iako nisu svi istorijski ili neutralni. Većina je ksenofobična i suprotna vrednostima Zapada, a značajan deo je politički i otvoreno usmeren protiv Evrope. Međutim, nikoga nije bilo briga. Arogantni Rusi su se odlikovali svojom arogancijom i podlošću, gde god ih je sudbina bacila. Pristrasnost i despotizam su se proširili kroz ruske zvaničnike na međunarodnom nivou. Svi su bili zadovoljni svime. Ovo je uzeto kao norma. „Staljinova deca“ mogu. Tek kada su ruke Rusa bile do laktova u krvi, adekvatan deo sveta je shvatio da se to više ne može nastaviti.
Međutim, ne možemo kritikovati svet zbog ideološke nezrelosti ili nedostatka principa. Čak i nakon proglašenja nezavisnosti, mnogi Ukrajinci su dugo verovali u rusku propagandu, gledali ruske filmove i slušali muziku koju su replicirali Rusi. Ukrajinski proizvodi su smatrani niskim kvalitetom i nisu primetili da su ruski proizvodi otrovani propagandom i prezirom prema svemu ljudskom. Obim ovih procesa bio je takav da se činilo kao da se za nas priprema topla kupka. Meta je još jedna Belorusija, to jest, depolitizovana pustinja, sa stanovnicima kojih možete raditi šta god želite. Tada su svesni Ukrajinci uzeli reč. Od 2004. do sada, Ukrajinci su u više navrata menjali tok istorije. To su bili unutrašnji problemi. Kao izazov rezultatima izbora 2004. godine. Događaji su velikih razmera. Kao revolucije dostojanstva i odbijanje ruske agresije, koja je pala u vidno polje celog sveta.
Ovaj trenutak je često iza kulisa, ali Ukrajinci su u više navrata preuzeli inicijativu u svoje ruke u najneočekivanijim trenucima i promenili uspostavljeni poredak. To je uništilo „sporazume“ i prekršilo planove političara koji su „rešavali“ pitanja na Chamberlain način. Kada se činilo da nema izlaza, Ukrajinci su rekli svoje mišljenje. Sovjetski Savez je zbačen, posebno, od strane Rusa. Na primer, kada je Boris Jeljcin pozvao svoje pristalice da idu na proteste. Međutim, SSSR su sahranili, između ostalog, Ukrajinci koji su glasali na referendumu za nezavisnost u decembru 1991. godine. Nakon toga, ova karta je postala politički adut Leonida Kravčuka. Demokratski protesti Ukrajinaca 2004. godine omogućili su Viktoru Juščenku, možda najuspešnijem premijeru u istoriji naše zemlje, da uspostavi pravdu i postane predsednik. Ukrajinci su promenili tok događaja tokom Revolucije dostojanstva i tokom kriminalne agresije Ruske Federacije na našu zemlju. U prvom slučaju, od nas se nije očekivalo da imamo takvu koheziju i volju, u drugom – stabilnost.
Nažalost, ukrajinsko društvo nije bilo u stanju da transformiše bilo koji od ovih neočekivanih manevara u sistematske i dosledne političke reforme koje bi omogućile stvaranje efikasnih državnih organa, poštenih sudova i jednakih pravila za sve.
Još jedan skok …
U ovom trenutku proglašenjem državne nezavisnosti Ukrajine 1991. godine, postojao je faktor iznenađenja i kršenja uspostavljenog poretka. Faktor iznenađenja je takođe radio tokom događaja 2004, 2013-2014, kao i 2022. godine. Tokom Narandžaste revolucije, banditi iz Partije regiona, koji su želeli da dođu na vlast izbornom prevarom, nisu verovali u potencijal i samoorganizaciju Ukrajinaca. Tokom Revolucije dostojanstva, Ukrajinci su uzburkali ceo svet, pokazujući najdemokratskijim zemljama, čije su elite zaboravile značenje reči „vrednosti“ i „demokratija“, šta su sloboda, principi i identitet. Blokirajući put Putinove kuge, Ukrajinci su razbili cinične planove i očekivanja kolektivnog Zapada o okupaciji dela Ukrajine od strane ruskih trupa i kasnijem gerilskom ratu na ovim teritorijama.
Primjer iznenadnih i neočekivanih akcija Ukrajinaca može se smatrati operacijom Oružanih snaga Ukrajine u Kurskoj regiji. Još uvek ne znamo tačno koji su bili ciljevi ove operacije i u kom kontekstu Generalštab Oružanih snaga Ukrajine vidi ove događaje, ali ova ofanziva je iznenadila ljude u Ukrajini, na Zapadu i u Rusiji. Bilo je mnogo kritika operacije od strane ukrajinske strane. Međutim, neosporno je da je podigao duh i dao nadu Ukrajincima. Jednako važno, ove iznenadne akcije velikih razmera razbile su brojne mitove ruske propagande. Gordijski čvor osećanja na Zapadu je takođe presečen, koji je, čini se, počeo da traži načine da pomiri strane – čak i kroz značajne ustupke Ukrajini.
Operacija Kursk se nastavlja i ima određene pozitivne posledice za ukrajinsku stranu. Međutim, euforija od toga je splasnula. Iznad nas je ponovo pretnja zamrzavanjem rata zbog neizvesnih (smatrajte – nepovoljnim za Ukrajinu) uslovima. Na Zapadu se postepeno vraćaju politici podizanja ruku i trčanja između kapljica. Još jednom, Ukrajinci su sve okrenuli naglavačke, ali da li će to dugoročno koristiti našoj zemlji? Situacioni prekid u obrascu funkcioniše, ali ne onoliko dugo koliko bismo želeli. Ukrajinci su imali mnogo prilika da se sami uvere. Oba zahtevaju strateški i dobro osmišljen plan i viziju. Ako to nije slučaj, nastavićemo da se suočavamo sa promenama raspoloženja i očekivanja. Teturajući između euforije koja dopire do oblaka i nepodnošljive rutine koja vas vuče na dno. Mi, naravno, nadamo se prvom, ali u nekom trenutku ovo drugo može prevladati.
(OznakeToTranslate)Top vesti
