Posebnosti tekućeg procesa mobilizacije u Ukrajini ne mogu a da ne izazovu uzbunu. Previše problema, zloupotreba, i haos su se nagomilali u ovoj oblasti. Istovremeno, Rusija je uspela da izbegne zvaničnu najavu opšte mobilizacije od jeseni 2022. godine. Umesto toga, Kremlj je izmislio alternativne načine regrutovanja u vojsku, koji do sada manje-više funkcionišu. I oni redovno dopunjuju agresorove trupe ljudstvom.
Nakon poraza u Harkovskoj oblasti u septembru 2022. godine, Putin je bio primoran da potpiše dekret o delimičnim mobilizacijama. Ova vest je izazvala značajan odjek u ruskom društvu. Rusi nisu bili neskloni da zadovolje svoje imperijalne komplekse, ali oni zapravo nisu želeli da se bore i umru. Zbog toga su mnogi ruski muškarci odgovorni za vojnu službu odlučili da napuste Rusku Federaciju. Prema grubim procenama, nakon najave delimične mobilizacije, 700 hiljada ljudi napustilo je Rusiju. To je takođe izazvalo značajan porast društvenog ogorčenja. Iako je Kremlj uspeo da zadrži situaciju pod kontrolom i, prema različitim izvorima, mobilisao od 300 do 500 hiljada ljudi, ruski diktator je shvatio da masovna mobilizacija za agresivni rat može biti opasna za režim.
Kremlj se oslanjao na nekoliko načina da napuni svoje trupe. U početku, mobilizacija zatvorenika je odigrala važnu ulogu. Vagner PMC pod vođstvom Prigožina uspeo je da regrutuje oko 50 hiljada osuđenika kao topovsko meso za rat protiv Ukrajine. Većina njih je umrla, ali njihova upotreba omogućila je stabilizaciju fronta na neko vreme.
Međutim, mnogo važniji izvor popunjavanja svoje vojske za agresora je tajna mobilizacija. Njegove metode su različite, ali generalno omogućavaju Kremlju da nadoknadi svoje gubitke na bojnom polju. Glavni naglasak na koji se agresor oslanja je uključivanje volontera za velikodušne finansijske podsticaje. Ovom metodom, Rusija je 2023. godine uspela da regrutuje 345 hiljada ljudi u svoje invazijske vojske pod ugovorom. U 2024. godini planirano je regrutovanje ne manje ljudi koji su voljni da se bore. Međutim, Kremlj je računao na veći broj. Ali čak i takve brojke u celini i dalje mu omogućavaju da nadoknadi svoje gubitke.
Ruska vojna komanda bi volela da ima više topovskog mesa. S vremena na vreme, to nagoveštava Kremlju da bi bilo lepo da se proređeni redovi vojske popune mobilisanim Rusima. Ali Putinu se ta ideja zapravo ne sviđa. Nije da Moskva ceni ljudske resurse. Međutim, Putin je uvek bio previše zainteresovan za održavanje apsolutne vlasti koja nije ugrožena iznenadnom eksplozijom nezadovoljstva javnosti. A novi talas mobilizacije nosi rizike njegovog režima.
Čak ni Kurska operacija Oružanih snaga Ukrajine nije prisilila Kremlj da preispita svoje planove i pristane na barem delimičnu mobilizaciju. Iako su ruske vlasti imale formalne osnove da objasne takav korak svom stanovništvu. Ali Putin smatra da je bolje poslati dobrovoljce okupacionim snagama i platiti im velikodušne finansijske bonuse nego rizikovati socijalnu stabilnost svog režima. Moramo priznati da, generalno, Moskva nije bez problema, ali je do sada uspela da sprovede svoj plan.
Da bi namamio Ruse u rat protiv Ukrajine, Putin je spreman da dobro plati. Od 1. avgusta ove godine, jednokratne federalne isplate za potpisivanje ugovora sa Ministarstvom odbrane Ruske Federacije su udvostručene – sa 195 na 400 hiljada Rubalja. Po trenutnom kursu, to je više od 4 hiljade tona. USD. Ali finansijski podsticaji za ruskog ugovornog vojnika se tu ne završavaju. Regioni agresorske države takođe ga plaćaju za pristanak da se bori u „specijalnoj vojnoj operaciji“. Prosečne regionalne jednokratne isplate iznose dodatnih 400-600 hiljada UAH. Rubalja. Zajedno sa federalnom uplatom, ruski ugovorni vojnik dobija oko 9 hiljada Dolara. Ali postoje izuzeci.
Moskva je spremna da plati čak 1,9 miliona za potpisivanje ugovora, a Sankt Peterburg – 1,7 miliona Ali čak ni ovi brojevi nisu maksimum. Postoje regioni u Rusiji koji su spremni da plate još više za ubistva na stranom tlu. Tako Belgorodska regija obećava da će svima platiti 3 miliona (više od 30 hiljada američkih dolara) za potpisivanje ugovora u lokalnoj vojnoj kancelariji za registraciju i regrutaciju do 31. decembra. Hanti-Mansijsk autonomni okrug obezbeđuje 2,75 miliona Krasnodarska teritorija, Sverdlovska oblast, Tatarstan i Karačajsko-Čerkeska Republika odredili su iznos plaćanja na 2 miliona
Takvi izuzetno velikodušni iznosi plaćanja za Ruse koji žele da potpišu ugovor i bore se svedoče o nekoliko tačaka. Mobilizacija u Rusiji se smatra poslednjim sredstvom. Zbog toga su spremni da plate mnogo novca za zaključivanje ugovora. S druge strane, broj ljudi koji su upisani u vojsku, čak i za veoma velikodušne iznose plaćanja, jedva nadoknađuje gubitke ruske vojske. Može se predvideti da će tokom vremena, čak i isplata od 10 ili 20 hiljada Neće moći da privuče veliki broj vojnika u redove agresorske vojske. Ali kada dođe do ove prekretnice, sTeško je reći. Pored toga, ruski vojni budžet, koji iznosi oko 11 biliona omogućava Kremlju da ne štedi mnogo.
Ukrajina ne može da sledi put Rusije. Nemamo toliko ljudskog potencijala. A finansijski resursi su veoma ograničeni. A prijatelji Ukrajine nisu tako odlučni i bezobzirni kao prijatelji diktatora Putina. Kim Džong Un nema problema da pošalje hiljade Korejaca da pomognu Rusiji. Oni ne smeju da učestvuju u neprijateljstvima. Ali oni će definitivno zauzeti svoje mesto u pozadini. Oni će preuzeti funkciju zaštite granice ili određenih vojnih objekata. To će omogućiti Rusiji da oslobodi deo svojih formacija i usmeri ih protiv Oružanih snaga Ukrajine. Istovremeno, Ukrajina se ne nada da će se trupe zapadnih saveznika pojaviti, na primer, u blizini ukrajinsko-beloruske granice. Ili će održavati sisteme protivvazdušne odbrane koji će oboriti ruske rakete i bespilotne letelice.
Anketa Centra Levada beleži postepeno povećanje razočaranja Rusa ratom. 47% veruje da to čini više štete nego koristi Rusiji. I samo 28% ima suprotno mišljenje. Međutim, ukupni mobilizacijski resurs Ruske Federacije je značajan i, prema različitim procenama, kreće se od 12 do 20 miliona ljudi. Dakle, Kremlj još uvek ima nekoga da bira, bez najave opšte mobilizacije. Možda će malo stanovnika Moskve ili Sankt Peterburga biti u iskušenju da potpiše ugovor i ode u „specijalnu vojnu operaciju“. Ali Putin još uvek ima dovoljno „mobika“ iz ruskih provincija.
Velikodušne finansijske isplate koje primaju svi koji su potpisali ugovor sa ruskom vojskom i dalje privlače značajan kontingent. Za imigrante iz ruskog zaleđa i za predstavnike relativno siromašnih segmenata stanovništva, dobijanje desetina hiljada dolara u njihove ruke je veoma težak argument. U stvarnom životu, oni možda nikada ne bi zaradili toliki novac. A sada imaju takvu priliku. Zbog toga se dobrovoljci i dalje pridružuju ruskoj vojsci. Ako ih nema dovoljno, onda, u krajnjem slučaju, možete pokušati da zaposlite one koji žele da se bore iz drugih zemalja. Na primer, iz Azije ili Afrike. Sve dok ruski budžet ne bude imao ozbiljnih problema sa punjenjem, Kremlj će platiti za krv, patnju i smrt koju je doneo ukrajinskim zemljama.
Ruski ratni zločini
