Tokom drugog ruskog granatiranja Harkova uveče 28. oktobra, navođena vazdušna bomba pogodila je zgradu Deržproma – jednog od prvih nebodera u Evropi, izvanredan primer konstruktivizma, koji je postao simbol Harkova. Ovo nije prvi slučaj oštećenja zgrada Deržproma tokom rata, ali ovaj put su posledice ozbiljnije. Direktor institucije govorio je o stanju arhitektonskog spomenika od nacionalnog značaja.
«Zid je potpuno uništen, plafon iznad trećeg sprata je uništen, drugi sprat, prozori ispod njega su razbijeni, uništeni„, rekao je Javnost Direktor Deržproma Mikola Čehunov.
Tim ukrajinske laboratorije za praćenje nasleđa dokumentuje posledice direktnog udara projektilom. «Oštećeni su fragmenti plafona 2. i 3. sprata i fragment spoljašnjeg zida jedne od prostorija severnog dela objekta. Veća šteta je prouzrokovana probojem inženjerskih mreža, uslijed čega su poplavljene sve prostorije ulaza», – Prijavio čuvari spomenika.
Prvi put su prozori zgrade oštećeni tokom granatiranja Trga slobode 1. marta 2022. godine. Takođe, kao rezultat raketnog napada u blizini 2. januara 2024. godine, skoro svi prozori u severozapadnom delu zgrade su razbijeni.
Prema prethodnom Zakljuиke Prema tužilaštvu, arhitektonski spomenik pogođen je vazdušnom bombom FAB-500, koja je lansirana iz grada Stroitela, Belgorodska oblast. Bomba je pogodila treći sprat zgrade Deržproma sa strane Avenije nezavisnosti. Ove prostorije zauzima Privredni sud Harkovske oblasti.
Zašto je zgrada Deržproma dragocena?
Deržprom je jedan od prvih nebodera u Evropi, piše Ministarstvo kulture. To je izvanredan primer konstruktivizma, koji je postao simbol Harkova. Ovaj objekat je arhitektonski spomenik od nacionalnog značaja i pod zaštitom je UNESCO-a.
Kako Obaveštava Ukrajinski institut nacionalnog sećanja, Kuća državne industrije, ili Derzhprom izgrađen je 1925-1928 prema projektu arhitekata Serhija Serafimova, Samuila Kravetsa i Marka Felgera.
«Zgrada Deržprom je jedinstven primer konstruktivizma ne samo u ukrajinskoj, već iu svetskoj arhitekturi. Veliki ansambl od devet zgrada zauzima tri naselja u blizini Majdana, odvojena radijalnim ulicama. Zgrade, čija se visina povećava od periferije do centra, simetrično su grupisane po tri u svakom od tri bloka, koji su međusobno povezani pokrivenim mostovima. Ovde su najslikovitije predstavljene glavne tehnike konstruktivističkog stila, koji su razbili arhitektonske tradicije: slobodan plan, ravni krovovi, traka zastakljivanje prozora i nedostatak dekora. Zahvaljujući tome, izražajna i jedinstvena arhitektonska kompozicija Derzhproma postala je jedan od simbola Harkova„, piše UINM.
foto: Oleksandr Stavitski/Suspilne Kharkiv
U početku su institucije sovjetske vlasti radile u Deržpromu. Tokom Drugog svetskog rata, nemačka vojska je minirala zgradu, ali zgrada je uspela da preživi eksploziju – oštećene su samo unutrašnje strukture. Kasnije je Deržprom otvorio kancelarije industrijskih fondova – „Elektromontazh“, „Pivdenspetsstroy“, „Teploenergomontazh“, naučno-tehničku biblioteku i amaterski televizijski centar. Godine 1954. na krovu Deržproma postavljen je TV toranj.
Rekonstrukcija zgrade počela je 2001. godine. Deržprom je 2017. godine uvršten na preliminarnu UNESCO-vu listu svetske baštine kao arhitektonski spomenik u stilu konstruktivizma, a godinu dana kasnije Kabinet ministara uvrstio ga je u Državni registar nepokretnih spomenika Ukrajine kao kulturno nasleđe od nacionalnog značaja. UNESCO je 7. septembra 2023. godine uvrstio Derzhprom na listu objekata za pojačanu zaštitu. U zgradi se nalaze kancelarije raznih javnih organa.
Arhitektura
