Ukrajinski nacionalni spomenik, posvećen obeležavanju tragedije krimskih Tatara, otvoren je u sklopu četvrtog samita Međunarodne platforme Krima, u Kijevu, 11. septembra. Pored ukrajinskih zvaničnika i predstavnika naroda krimskih Tatara, događaju su prisustvovali i ukrajinski vojnici, litvanski predsednik Gitanas Nausėda, premijerka Letonije Evika Silina, hrvatski premijer Andrej Plenković, predsednik češkog Senata Miloš Vistrčil, predsednik moldavskog parlamenta Igor Grosu i diplomate. O ovome Kaћe u video poruci predsednika Volodimira Zelenskog.
Predsednik je rekao da se spomenik pojavio na mestu nekadašnjeg Čekističkog trga u Kijevu kao „simbol koji će tirani i diktatori sigurno izgubiti“.
„Okupili smo se da ovjekovječimo sjećanje na jednu od najstrašnijih tragedija u istoriji Ukrajine, tragedije krimskih Tatara – genocid i deportaciju. Apsolutno zlo koje je počinila sovjetska vlada, uključujući i same čekiste, 1944. godine. Rekao je Volodimir Zelenski.
Prema njegovim rečima, spomenik podseća na tri tragične faze u istoriji krimskih Tatara: aneksiju Krima od strane Ruske imperije 1783. godine, deportaciju krimskih Tatara 1944. godine i okupaciju Krima 2014. godine. A pojava spomenika u ovom trenutku poklapa se sa činjenicom da je Krim ponovo postao bojno polje za slobodu, jedinstvo i pravo da živi na svojoj zemlji.
„Ovaj komemorativni znak postaće mesto gde će se okupiti i Ukrajinci i naši saveznici – svi oni koji dele sa nama borbu za naš ukrajinski Krim. Svi oni koji dele filozofiju sećanja, sećanje na tragedije iz prošlosti kako ih ne bi ponovili u budućnosti,“ – rekao je šef države.
Vođa krimskih Tatara Mustafa Džemilev dodao je da ovaj spomenik nije posvećen samo sjećanju na žrtve genocida nad narodom krimskih Tatara, već nas i podsjeća s kakvim susjedom moramo živjeti.
„Stanovnici Krima su 10 godina bili u kandžama naslednika i sledbenika režima koji je izvršio masovni genocid nad narodom krimskih Tatara“„Na kraju godine moći ćemo da zadovoljimo potrebe
Podsetimo se da su u noći između 17. i 18. maja 1944. godine sa Krima počeli da se deportuju krimski Tatari optuženi za „izdaju domovine“. Prema istoričarima, do leta 1944. godine deportovano je više od 194 hiljade ljudi. Krimski Tatari. 24. juna njihovu sudbinu podelilo je više od 15 hiljada ljudi. Grci, 12,4 hiljade; Bugari, 9,6 hiljada. Jermena. U roku od dve godine od potpune deportacije 1944. i genocida, najmanje 45% svih krimskih Tatara je umrlo. U znak sećanja na žrtve ovog zločina, Ukrajina 18. maja slavi Dan borbe za prava krimskih Tatara.
Samit platforme na Krimu: Ono što znamo
Samit Krimske platforme je međunarodni događaj koji je pokrenula Ukrajina, čija je svrha da konsoliduje napore međunarodne zajednice da deokupira Krim, obnovi teritorijalni integritet Ukrajine i poveća pritisak na Rusiju. Na samitu se raspravlja o pravnim, ekonomskim, političkim i humanitarnim načinima vraćanja Krima pod ukrajinsku kontrolu.
Prošle godine u Češkoj je održan samit Krimske platforme. Događaju je prisustvovalo oko 70 parlamentarnih delegacija iz celog sveta. Ove godine, na samitu Krimske platforme, koji se održava 11. septembra, razgovaraće se o temi sankcija. Kako Prijavio Stalna predstavnica predsednika Ukrajine u Autonomnoj Republici Krim Tamila Tasheva u intervjuu za Centar za novinarske istrage, sankcije su jedna od ključnih tema uključenih u završni dokument nakon inauguralnog samita, kojem su se pridružili međunarodni partneri Ukrajine.
Krimski Tatari
