Rusi su 8. jula 2024. pokrenuli masovni raketni napad na Ukrajinu. Ispaljeno je 38 raketa, od kojih su 30 Ukrajinci uspeli da unište Pored glavnog grada, mete su bile Dnjepar, Krivi Rih, Pokrovsk, Kramatorsk, Slovjansk i Vilniansk. Rakete koje nisu oborene dovele su do jedne od najsimboličnijih tragedija u Kijevu – uništenja specijalne klinike za decu obolelu od raka Okhmatdyt. Tog dana, 33 ljudi (uključujući petoro dece) je ubijeno u glavnom gradu, a 121 (uključujući 10 dece) je povređeno. Sledećeg dana u Kijevu je proglašena žalost. Ukupno je ubijeno 47 ljudi, a oko 190 je ranjeno kao rezultat bombardovanja 8. jula.
Užas bombardovanja
Kako se približavao Dan nezavisnosti Ukrajine (24. avgust), mnogi analitičari i stručnjaci strahovali su od masovnog granatiranja ukrajinske teritorije. Rusi su postepeno akumulirali raketni arsenal za napad većih razmera. Međutim, to se dogodilo dva dana kasnije, 26. avgusta, kada su Rusi lansirali 127 raketa i 109 bespilotnih letelica kamikaza prema Ukrajini. Sedam ljudi je ubijeno, a 47 je povređeno tog dana. Prema ukrajinskim procenama, ovaj napad je trebalo da košta Rusiju 1,26 milijardi dolara, uključujući troškove lansiranih raketa i bespilotnih letelica.
Rusi su 2. septembra ispalili 35 raketa i 23 drona kamikaza na Ukrajinu. Ukrajinska protivvazdušna odbrana uspela je da obori 22 rakete i 20 bespilotnih letelica. Ostatak je pogodio brojne kritične infrastrukturne objekte, škole i stambene zgrade. U blizini Kijeva, jedna od raketa, koja nije mogla biti oborena, pogodila je branu hidroelektrane, ali je nije oštetila. Druge nelansirane rakete pogodile su škole i stambene zgrade u glavnom gradu. 3. septembra, ruske balističke rakete pogodile su Poltavu. Uništili su vojnu školu i bolnicu. Kao rezultat napada, 51 osoba je ubijena, a još 271 je ranjeno. Istovremeno, značajan deo žrtava bilo je vojno osoblje.
Ujutro 4. septembra, Rusi su bombardovali Lavov. Rakete su uglavnom pale na stambene zgrade, kao i na dve bolnice i dve škole, iako analitičar Oleksandr Musienko iz Centra za vojne i pravne studije sumnja da je Akademija kopnenih snaga takođe mogla biti meta. Oštećeno je više od 50 zgrada. Sedam ljudi, uključujući troje dece, je ubijeno, a 38 je povređeno. Istovremeno, regioni duž granice sa Rusijom našli su se pod vatrom bespilotnih letelica Shahed 131/136.
Međutim, Ukrajinci umiru ne samo na terenu. Dok je odbijao granatiranje 26. avgusta, poginuo je pilot jednog od ukrajinskih lovaca F-16, pukovnik Oleksij Mes sa pozivnim znakom Moonfish. Prema poljskim i ukrajinskim stručnjacima, verovatni uzrok njegove smrti, a istovremeno i gubitak vrednog aviona, bio je pokušaj da se uništi niskoleteća meta ispunjena eksplozivnim punjenjem. Najčešća verzija je da je zbog nedostatka raketa (prethodno je uništio nekoliko ruskih raketa i jedan Shahed 131/136 kamikaze dron), pilot odlučio da uništi poslednju niskoleteću metu sa ugrađenim topom. Brzo se približava sporiji cilj, avion je došao suviše blizu eksplozije, što je verovatno dovelo do oštećenja F-16 i gubitka kontrole nad mašinom.
Smrt pukovnika Mesje izazvala je nepotreban skandal oko Dnjepra. Nakon što je incident potvrđen od strane komande vazduhoplovstva, govorila je zloglasna i više puta kritikovana vojna zamenica Marijana Bezuhla, koja je rekla da je Mesijev F-16 oboren pomoću sistema Patriot koji su donirali Amerikanci. Istovremeno, za tragediju je okrivila sada već bivšeg komandanta vazduhoplovstva, generala Mikole Oleščuka. Bezuhlinu izjavu kritikovalo je mnogo vojnog osoblja i stručnjaka.
Osveta za Kurska?
U medijima je bilo sugestija da je novi talas granatiranja, a posebno masovno bombardovanje 26. avgusta, bio odmazda Kremlja za operaciju Kursk. Međutim, ako je to bio slučaj, onda bi se moglo pretpostaviti da nije bilo masovnih bombardovanja pre 6. avgusta. Međutim, znamo da to nije slučaj, o čemu svedoči granatiranje 8. jula ili kampanja zimsko-prolećnih vazdušnih napada iste godine. Priroda ruskih napada se takođe ne menja. Oni se fokusiraju na kritičnu infrastrukturu, bolnice i civilne zgrade, a u manjoj meri na vojne objekte.
To ne znači da Kremlj ignoriše problem Kurske oblasti u kontekstu bombardovanja. Granatiranje ukrajinske teritorije, posebno civilnih objekata, osmišljeno je da razveseli Ruse i nadoknadi im činjenicu da Ukrajinci još nisu protjerani sa teritorije Ruske Federacije. Međutim, nije samo Kurska oblast ta koja brine Kremlj i njegove podanike. Rusi su sve više frustrirani gotovo svakodnevnim bombardovanjem ciljeva duboko na ruskoj teritoriji, za koje Ukrajina koristi bespilotne letelice kamikaze domaće proizvodnje. U avgustu 2024. godine, jedan od njih doveo je do katastrofalnog požara u skladištu goriva u regionu Rostov. Vatra se brzo proširila na druge rezervoare za gorivo, a vatrogasci nisu mogli da je ugaseNa primer, u slučaju Požar je trajao dve nedelje, a malo je ostalo od skladišta.
24. avgusta, Ukrajinci su izveli prvi napad uz pomoć mlaznog drona Palianitsia. Ime je dobio po ukrajinskoj pšeničnoj lepinji, a na početku invazije, Ukrajinci Kijev ga je koristio kao slogan za identifikaciju Rusa koji imaju problema sa pravilnim izgovaranjem te reči. Novi dron doveo je do uništenja ogromnog skladišta municije u regionu Voronježa. U avgustu, Ukrajinci su takođe koristili protivbrodsku raketu Neptun za granatiranje. Tokom protekle dve godine, verzija ove rakete je rafinirana da precizno pogodi kopnene ciljeve.
U pozadini svog ovog granatiranja ruske teritorije, običnim Rusima je bilo potrebno nešto da im podigne raspoloženje, a po mom mišljenju, neki od nedavnih bombardovanja su dizajnirani da učine upravo to. Pod vestima objavljenim na Telegramu o napadu na Lavov 4. septembra, možete pronaći mnoge entuzijastične komentare ruskih korisnika. Mnogi od njih pozivaju na još teže granatiranje – ne samo Ukrajine, već i drugih zapadnih zemalja.
Osušite i zamrznite Ukrajinu
Kada su Rusi pokrenuli kampanju granatiranja ukrajinske energetske infrastrukture u jesen 2022. godine, postalo je jasno da je cilj okupatora bio da izazovu humanitarnu katastrofu. Lišeni toplote, struje i vode, Ukrajinci bi se suočili sa izborom: ili da napuste ili ostanu u svojim domovima, ali rizikujući svoje živote. Krajem 2022. i početkom 2023. godine, međutim, Ukrajina je uspela da izbegne najgori scenario i nije bilo masovne emigracije. Nove isporuke zapadnih partnera, uključujući moderne protivavionske i protivraketne sisteme, pomogle su da se preživi ovaj mračni period. Ukrajinci su prvi oborili rusku hipersoničnu raketu, koja je, prema ruskim prognozama, bila nedostupna čak i raketama iz lansera Patriot. Međutim, nemoguće je ne primetiti još jedan faktor koji je pomogao da se stabilizuje situacija, a to su napori lokalnih vlasti, preduzeća i solidarnost običnih građana. Ukrajinci, pripremajući se za nestanak struje izazvan granatiranjem, počeli su masovno da kupuju generatore u drugoj polovini 2022. godine. Iako u to vreme većina ovih uređaja još nije bila potrebna.
U leto 2023. neki ukrajinski analitičari sugerisali su da bi Rusi mogli pokušati da prekinu snabdevanje vodom Ukrajincima. Letnji meseci su zaista bili vrući, ali su se okupatori ograničili na dizanje u vazduh brane u Novoj Kahovki 6. juna. Čini se, međutim, da je teror protiv civilnog stanovništva bio sekundarni cilj Rusa, a glavni je bio da se ukrajinska grupa stacionirana s druge strane delte Dnjepra ograde vodenom barijerom. U to vreme, ruska vojska se radovala dugo najavljenoj ukrajinskoj ofanzivi, ispravno pretpostavljajući da će biti usmerena na Zaporižju i Tavriju, a zatim na Krim. Ukrajinska kontraofanziva je zaista počela sledećeg dana. Tog leta, Rusi, na kraju krajeva, nisu doneli odluku da odseče Ukrajince od vode.
Međutim, krajem 2023. i početkom 2024. okupatori su se vratili svojoj strategiji uništavanja ukrajinske energetske infrastrukture. Rusi su iskoristili činjenicu da su Sjedinjene Države prestale da podržavaju Ukrajinu uzrokovane unutrašnjim političkim sporovima u Americi, što je dovelo do smanjenja broja raketa za mnoge zapadne sisteme protivvazdušne odbrane. Dakle, postojao je zgodan prozor za još jednu kampanju bombardovanja, čak i ako to nije moglo imati trenutni efekat i lišilo bi ukrajinske domove toplote kasnije te zime. Međutim, u zimu 2023. i proleće 2024. godine, ovaj projekat je imao karakter dalekovidne strategije koja je imala za cilj da nanese toliku štetu ukrajinskom energetskom sistemu da ga Ukrajinci neće moći popraviti do jeseni 2024. godine. Ono što sada vidimo je produžetak ovih pretpostavki.
Takvi napadi imaju dve svrhe. Prvi je da se potkopa ekonomija bez energije i, posebno, odbrambena industrija. Drugi je, međutim, tipično teroristički – namerno nanosi štetu civilnom stanovništvu i izlaže ih riziku od gubitka života ili zdravlja, kao i zastrašivanje. Zaista, iz straha da ne prežive predstojeću zimu, stanovnici Ukrajine mogu odlučiti da napuste zemlju.
Rusi žele da slome Ukrajince
Koristeći gore opisanu strategiju, Rusi pokazuju da se i dalje nadaju da će obeshrabriti ukrajinski narod da nastavi da se opire. Do sada su agresori pokušavali da utiču na javno raspoloženje Ukrajinaca na različite načine – na primer, korišćenjem društvenih medija da odvrate Ukrajince od služenja vojske, i u tome su delimično uspeli. Međutim, pokazalo se da je to nedovoljna mera, jer Ukrajina postepeno počinje da se nosi sa nedostatkom regruta za Oružane snage Ukrajine, a ćelije za sabotažu i dezinformisanje koje deluju u ime ruskih specijalnih službi sistematski eliminiše Služba bezbednosti Ukrajine.
Tako su se ruske vlasti vratile ideji hakovanjaVi ste moral ukrajinskog društva intenziviranjem terorističkih napada. Primer tipično kriminalnog ruskog napada bila su dva bombaška napada na Harkov 23. i 25. maja 2024. godine. Tokom prvog od njih, okupatori su ispalili 15 raketa, koje su ubile sedam civila i ranile još 21. Simbolično je da je potpuno uništena i Harkovska štamparija, u kojoj je, prema nekim izveštajima, spaljeno do 50 hiljada knjiga. 25. maja dogodila su se četiri vazdušna napada na Harkov. Vođene vazdušne bombe bačene su na tržni centar Epicenter, srednju školu, park i stambene zgrade. Žrtve ove racije bile su 19 mrtvih (uključujući dvoje dece) i 54 ranjenih (uključujući jedno dete). Pored toga, 9. avgusta, Rusi su ispalili rakete na supermarket u Kostjantinivki u Donbasu. Kao rezultat granatiranja, 14 civila (uključujući troje dece) je ubijeno, a 44 je ranjeno.
Rusi često granatiraju ne samo kritične infrastrukturne objekte i preduzeća odbrambene industrije, već i bolnice i mesta velike koncentracije civila, kao što su tržni centri. Uvek pokušavaju da opravdaju svoje zločine rekavši da su zgrade pod vatrom navodno bile skladišta municije. To je u suprotnosti sa odsustvom sekundarnih eksplozija i neposrednim prelaskom na gašenje požara.
Poslednjih dana, ne samo vojne obrazovne institucije, već i škole postale su česte mete ruskog bombardovanja. Verovatno je da je to zbog početka školske godine. Uz pomoć ove vrste terora, Rusi žele da izvrše pritisak na ukrajinske roditelje koji će se bojati za bezbednost i živote svojih učenika.
Još jedan primer terorističke dimenzije ruskih napada je granatiranje kritične infrastrukture. Ovo nije samo pretnja da će Ukrajina uroniti u tamu i hladnoću. Ovog leta, Rusi su širili dezinformacije da Ukrajinci planiraju da dignu u vazduh branu u hidroelektrani u Kijevu. Njegovo uništenje dovelo bi do poplave većeg dela ukrajinske prestonice i ogromnog područja južno od Kijeva. Milioni civila bi postali žrtve poplava i terena. Neki Ukrajinci su bili prestravljeni da su Rusi anonimni svoje planove da dignu branu u vazduh na tako ciničan način, za koji bi pokušali da prebace odgovornost na Ukrajinu. Drugi su tvrdili da je to bila ucena usmerena ne toliko na Ukrajinu koliko na Zapad. Tokom bombardovanja 26. avgusta, jedna ruska raketa pogodila je branu, ali je izazvala manju štetu. Stručnjaci kažu da je jedini pouzdan način da se objekt uništi da se raznese iznutra, kao što je to bio slučaj sa branom u Novoj Kahovki.
Mnogi ukrajinski stručnjaci se slažu da je nedavno rusko bombardovanje prvenstveno usmereno na razbijanje morala običnih Ukrajinaca. Cilj Kremlja je da osigura da sve više i više ukrajinskih muškaraca i žena u istraživanjima javnog mnjenja izrazi svoju spremnost da podrže ruske ustupke i izvrše pritisak na vlasti u Kijevu u tom cilju.
Ovu procenu dele Amerikanci. Dan nakon ruskog granatiranja Poltave, predsednik Džo Bajden je rekao: „Ovaj napad je tragičan podsetnik na Putinove stalne i nečuvene pokušaje da slomi volju slobodnog naroda. Ali dve i po godine, ukrajinski narod je ostao nepokolebljiv. Sjedinjene Države će nastaviti da ga podržavaju, uključujući i obezbeđivanje sistema protivvazdušne odbrane i sposobnosti neophodnih za odbranu svoje zemlje.“
Uoči jeseni i zime, teško je predvideti kakve će posledice dalje rusko bombardovanje imati za Ukrajinu. Međutim, može se pretpostaviti da će biti potrebne godine rada da se kritična infrastruktura vrati u puni kapacitet, a rat još nije gotov. Naravno, možemo očekivati nestanke struje, koji se već osećaju u ukrajinskim gradovima. Moguć je i drugi talas migracije ukrajinskog stanovništva u potrazi za utočištem od zimskih teškoća izvan zemlje. Međutim, malo je verovatno da će biti tako masivan kao u prvim nedeljama ruske invazije u punom obimu.
Prevedeno sa poljskog
Tekst je objavljen u okviru projekta saradnje između nas i poljskog časopisa Nowa Europa Wschodnia.
Originalni naslov članka: Terror czy przemyślana strategia Kremla?
Vojna pomoć Ukrajini
