Rusija je pokrenula tajni program u Kini za razvoj i proizvodnju bespilotnih letjelica dugog dometa za upotrebu u ratu protiv Ukrajine. U sredu, 25. septembra, Prijavio Rojters, pozivajući se na evropske obaveštajne izvore i dokumente ruske odbrambene kompanije koja radi na projektu.
Prema jednom od dokumenata, Iževska elektromehanička fabrika Kupol, podružnica ruskog koncerna Almaz-Antei, razvila je i sprovela testove leta novog modela bespilotne letelice pod nazivom Harpi-3 (G3) u Kini uz pomoć lokalnih stručnjaka. To se navodi u izveštaju koji je Kupol poslao ruskom Ministarstvu odbrane ranije ove godine. Kompanija je naknadno objavila da bi mogla da proizvodi bespilotne letelice, uključujući G3, u velikoj meri u fabrici u Kini, za upotrebu u „specijalnoj vojnoj operaciji“ u Ukrajini.
Primećeno je da bespilotna letelica G3 može da leti oko dve hiljade km. km sa nosivošću od 50 kg. Uzorci G3 i drugih modela bespilotnih letjelica kineske proizvodnje isporučeni su u Iževsk, Rusija, na dalje testiranje uz učešće kineskih stručnjaka.
Prema fakturama, fabrika Kupol dobila je sedam vojnih bespilotnih letelica kineske proizvodnje, uključujući i dva bespilotna letelica Harpi-3 (G3). Iževska elektromehanička fabrika Kupol objavila je da će u roku od osam meseci preduzeće u Kini biti spremno za proizvodnju kineskog REM 1 napadačkog bespilotnog letelice sa nosivošću od 400 kg. Evropski obaveštajni izvori rekli su da će ova tehnologija biti slična američkom bespilotnom letelici Reaper.
U dokumentima se ne navodi gde se tačno u Kini nalazi fabrika bespilotnih letelica povezana sa ruskim odbrambenim kompanijama i kada će početi sa radom. Međutim, nalaziće se na površini od 80 hektara i moći će da proizvede 800 bespilotnih letelica godišnje.
Kinesko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je Rojtersu da nije upoznato sa takvim projektom, dodajući da zemlja ima strogu kontrolu izvoza bespilotnih letelica ili bespilotnih letelica (UAV). Kupol, Almaz-Antej i rusko Ministarstvo odbrane nisu odgovorili na zahteve za komentar.
Ranije je više puta objavljeno da je Kina isporučila Rusiji robu dvojne namene – komponente koje se mogu koristiti u sistemima naoružanja, mikroelektronici i alatnim mašinama za tenkove, a takođe je sa Rusijom podelila satelitske snimke vojnih ciljeva. Kao odgovor, Kina je negirala bilo kakvu isporuku oružja stranama u sukobu u Ukrajini i uverila da strogo kontroliše izvoz robe dvojne namjene.
Takođe, američki mediji i vladina obaveštajna služba su u više navrata izjavili da Rusija kupuje bespilotne letelice iz Kine za vojnu upotrebu, posebno protiv Ukrajine. Krajem jula, Kina je najavila da će od 1. septembra zabraniti izvoz svih civilnih bespilotnih letelica koje bi se mogle koristiti u vojne svrhe ili u terorističkim aktivnostima.
UAV
