Ruski diktator Vladimir Putin još jednom je uplašio svet govoreći o nuklearnoj katastrofi. Zar nije tako „uplašen“? Hajde da pokušamo da to shvatimo.
Dakle, u sredu, 25. septembra, Putin je govorio na sastanku stalnog sastanka ruskog Saveta bezbednosti o nuklearnom odvraćanju. Predložio je da se „prilagode pristupi i ažuriraju osnove državne politike u oblasti nuklearnog odvraćanja“.
Konkretno, šef Kremlja smatra da je neophodno proširiti listu vojnih pretnji, na što će Moskva smatrati opravdanim upotrebu nuklearnog oružja. Nova verzija doktrine predviđa upotrebu nuklearnog oružja u slučaju masovnog napada na Rusiju ne samo nuklearnim, već i konvencionalnim oružjem. „Mislim na strateške ili taktičke avione, krstareće rakete, bespilotne letelice, hipersonične rakete i druge avione“, objasnio je on. Rusija će smatrati legitimnim da koristi nuklearno oružje kako bi zaštitila Belorusiju kao članicu države Unije.
U stvari, predlaže se da se potvrdi pravo Rusije na nuklearni odgovor u slučaju gotovo svake akcije koja bi mogla „predstavljati kritičnu pretnju suverenitetu“ zemlje. Ni Putin ni drugi predstavnik ruskog vojnog i političkog rukovodstva nisu objasnili šta je ta „kritična pretnja“. Takvu definiciju nećete naći ni u zvaničnim ruskim dokumentima.
Ali da li zaista treba da znate? Da li je to zaista važno? Da li će prilagođavanje doktrine promeniti bezbednosnu situaciju u svetu? Pokušavajući da odgovorite na ova pitanja, zapamtite da pokušaji Kremlja da se nuklearna ucena provlače kao crvena nit kroz čitav trenutni rusko-ukrajinski rat. I to ne samo u poslednje dve godine, od invazije u punom obimu. Aneksija Krima već je bila praćena Putinovim pretnjama da će upotrebiti nuklearno oružje ako se neko na Zapadu usudi da se meša u ruske okupacijske planove. Da li se sećate ruskog propagandnog filma Krim. Put u domovinu“ o događajima na poluostrvu početkom 2014. godine? U njemu je Putin iskreno priznao da je spreman da upotrebi nuklearno oružje tokom „krimske kampanje“. „Bili smo spremni da to uradimo“, rekao je šef Kremlja samouvereno.
I možemo se prisetiti ranijih događaja, uključujući čuveni govor ruskog lidera na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji 2007. godine. Da, u to vreme nije bilo ni reči „nuklearni“ ni reči „atomski“ u njegovom govoru, ali… Ali korišćen je stari sovjetski strah od „asimetričnog odgovora“. Može li se to shvatiti drugačije nego kao pretnja nuklearnim oružjem? Pitanje je retoričko.
Ali vratimo se na Putinove najnovije nuklearne izjave. Jasno je da se odnose na Ukrajinu, iako se ime naše države ne spominje. Generalno, Putin ne voli da u svojim govorima pominje ono što mrzi, čega se plaši. Ali ne možete nas prevariti. Bilo je jasno da je ruski diktator bio izuzetno ljut zbog nedavnih uspeha odbrambenih snaga Ukrajine u granatiranju vojnih objekata duboko na ruskoj teritoriji. Stoga su sve njegove pretnje zapravo bile povezane sa akcijama Ukrajine.
A ako ih shvatimo ozbiljno, onda će ostati, kao što smo se šalili u sovjetskom detinjstvu, da se pokrijemo belim čaršavom i puzimo u pravcu groblja. Jer sve što je Putin nazvao osnovom za upotrebu „nuklearnog odgovora“ već su učinile Oružane snage Ukrajine. Ispalili su jata bespilotnih letelica i raketa na ruska skladišta municije, vojne aerodrome, komandna mesta, koncentracije ruskih vojnika, skladišta goriva i rafinerije nafte. Štaviše, naše oružje je već posetilo sve tačke evropskog dela Rusije, sve do Urala.
Štaviše, odbrambene snage Ukrajine zauzele su „kanonsku“ rusku teritoriju u Kurskoj oblasti i drže je mesec i po dana. A „druga armija na svetu“ ne može ništa da uradi po tom pitanju. Dakle, koji su vam drugi razlozi potrebni za najžešći ruski odgovor?
Putinove najnovije izjave trebalo je da uplaše Ukrajinu i Zapad. Prisiliti oružane snage Ukrajine da napuste smele vojne operacije. Prisiliti Zapad da oslabi svoju vojnu pomoć Ukrajini, i što je najvažnije, da joj ne dozvoli da koristi zapadno oružje dugog dometa za napad duboko u rusku teritoriju.
Ali ovde se postavlja logično pitanje: zašto Kremlj nije bio posebno ogorčen kada je Ukrajina koristila američke rakete ATACMS, britansko-francuske rakete Storm Shadov/SCALP-EG, kada je koristila HIMARS i M270 MLRS, ili čak Panzerhaubitze 2000 da napadne ruske položaje na okupiranim teritorijama Zaporižje, Hersona, Donjecka i Luganske oblasti, pa čak i na okupiranom Krimu, nakon što su te teritorije anektirane i konsolidovane ovu aneksiju u svojoj. Ustav? To jest, rusko rukovodstvo, suprotno svom osnovnom zakonu, smatra da ove teritorije nisu sasvim njegove? Ili bolje rečeno, uopšte ne svoje?
Na kraju krajeva, zar nas nije briga šta mislite o sebi na međunarodnom nivou?dobro poznate ukrajinske zemlje Putin i njegovi pristalice ?! Dakle, neka sređuju svoje fikcije. Nastavićemo da analiziramo ozbiljnost ili neozbiljnost nuklearnih pretnji koje potiču iz Kremlja.
Dakle, kao što je rečeno na početku članka, pretnja koju je Putin artikulisao u Savetu bezbednosti Ruske Federacije 25. septembra bila je daleko od prve i, možemo sa sigurnošću reći, ne i poslednje. To je upravo slučaj kada je prikladno prisetiti se parabole o pastirskom duhovitosti, koji je voleo da viče bez razloga: „Vukovi, vukovi!“
I, naravno, sa svakim ponavljanjem ovih pretnji, njihova cena stalno pada. Odnosno, svedoci smo procesa devalvacije nuklearnih pretnji Kremlja. Svaki put, Putin povlači nove crvene linije, prelazak kojih bi Ukrajina ili Zapad doveli do „nuklearne apokalipse“. Ali protivnici Kremlja, kao da ne čuju ova strašna upozorenja, prelaze ove linije. I, gle čuda, ništa se ne dešava. Iako ne, to se i dalje dešava: Kremlj povlači nove crvene linije i ponovo upozorava: „Pa, dobro, već ćemo vam oprostiti vaše prethodne prekršaje, ali čim ih pređete, naviknite se na to!“
Da li to znači da Rusija nikada neće koristiti svoje „oružje u krajnjoj nuždi“, da se Putin nikada neće usuditi da pritisne zloglasno „crveno dugme“? Nažalost, ne. Zato što smo u jednom trenutku bili sigurni da on nikada neće zauzeti Krim, nikada neće preći kopnenu granicu sa Ukrajinom, nikada se neće usuditi da započne rat u punom obimu. I svaki put su bili u pravu. Možemo da napravimo grešku i ovaj put. Druga stvar je da Putinova navodna upotreba „crvenog dugmeta“ nema nikakve veze sa njegovim izjavama i doktrinama. Ne treba mu nikakav „legitiman razlog“ da bi dao tu fatalnu naredbu. Jedini razlog je bubašvaba u njegovoj glavi, koja će tamo prebaciti odgovarajući prekidač. On sam može da izmisli hiljadu razloga za to, i niko se neće usuditi da posumnja u njihovu valjanost.
I zato nuklearna ucena odavno nije trebala imati nikakvu snagu, a sve nuklearne ultimatume treba odlučno ignorisati. Jer to je slučaj kada, kako se to naziva u ruskom kriminalnom žargonu, „gopnik uzima naivčinu za hvalisanje“. To jest, u ljudskom smislu: agresor pokušava da zastraši slaboumne protivnike neosnovanim pretnjama. Nažalost, u zapadnom društvu ima mnogo takvih malodušnih ljudi, kojima je iskustvo sovjetskog i postsovjetskog kriminalizovanog dvorišta sa svim njegovim „konceptualnim“ narativima strano. Stoga se ne može reći da su sve ove prijetnje pogodile „mlijeko“.
Vinston Čerčil je jednom upozorio: „Jednom kada podlegnete nuklearnoj uceni, sva pitanja u svetu će biti rešena samo na jedan način.“ Savetujem vam da poslušate reči mudrog Britanca. Ako vam se čini da su Čerčilove izjave odavno deaktualizovane, onda ću citirati izjavu modernog intelektualca, istaknutog istoričara Timotija Snajdera: „Bila bi katastrofa za sve ako bi ruska nuklearna ucena uspela. Ako bilo koja nuklearna sila može prisiliti druge da učine nešto pozivajući se na svoje nuklearne zalihe, onda svaka međunarodna politika postaje nemoguća. „
Vojna pomoć Ukrajini
