Da nije bilo rata, ova jesen bi prošla u znaku sećanja na događaje od pre 20 godina. Pre tačno dve decenije u Ukrajini je održana predsednička kampanja koja se pretvorila u niz dramatičnih događaja, a završila se Narandžastom revolucijom i porazom kandidata iz tadašnje vlade. Ili, da budemo precizniji, kandidat iz Donjeckog industrijskog i finansijskog klana i ruskih specijalnih službi (obe ove snage su imale svoje interese u pobedi Viktora Janukoviča).
Septembar 2004. je mesec kada je uobičajena navodno predizborna trka prestala da bude takva. Početkom meseca počinjen je nerešeni pokušaj atentata na glavnog opozicionog predsedničkog kandidata Viktora Juščenka. Postalo je jasno da je klasična politička borba prešla u potpuno drugačiju fazu – fazu kada se odjednom ispostavilo da borba za vlast može biti ne samo teška, već i okrutna. Sve su to bili Ukrajinci viđeni u potpunosti devet godina kasnije, tokom sledeće revolucije, a onda, 2004. godine, ova priča je tek počela.
I imala je sve šanse da prati put, ako ne beloruski ili ruski, onda barem u tom pravcu. „Gluposti“, neko će reći, „Janukovič je pobedio na sledećim izborima, a belorusija Ukrajine se nije dogodila.“ Ali činjenica je da su tokom predsedavanja Viktora Juščenka Ukrajinci – i obični građani i političke snage – osetili ukus slobode, razumeli kako da se bore za svoja prava. Dakle, čak ni zatvaranje tadašnje opozicione liderke Julije Timošenko nije moglo uništiti težnje ukrajinskog društva za boljim životom, za demokratijom i, na kraju, za Evropu.
Janukovičeva pobeda 2004. godine, kako se iskristalisala – trovanjem glavnog opozicionara, potpunim „bezakonjem“ na biračkim mestima i pred njima (setimo se samo Juščenkove posete Donjecku u oktobru, koja je još uvek bila relativno mirna 2003.), podela Ukrajinaca na tri vrste (što su, kako je kasnije postalo poznato, uradili prokremaljski politički tehnolozi iz Rusije) – mogla da rezultira uspostavljanjem pravog autoritarnog režima poput Putinovog. U to vreme, on je već uspešno gradio svoju vertikalu moći, uništavajući parlamentarnu opoziciju i diskreditujući uličnu opoziciju.
Šta će se dalje desiti? Odgovor na ovo dao je sam Putin u svom zloglasnom govoru u Minhenu 2007. godine. Diktator Kremlja prestao je da krije od sveta svoju želju da obnovi imperiju barem na skali sovjetske ere – tako da je skoro polovina Evrope pod kontrolom Kremlja. I kako je bivši pukovnik FSB-a bio spreman da sprovede tu želju – videli smo 24. februara 2022. godine.
Dakle, da je Viktor Janukovič pobedio na izborima 2004. godine, sasvim je moguće da Ukrajina ne bi izbegla veliki rat – ali ovaj rat bi se najverovatnije dogodio ne u istočnim regionima zemlje, već u zapadnim. Negde na granici sa Poljskom ili Rumunijom. A mladi Ukrajinci ne bi umrli za svoju državu, već za imperijalne osvajače – kao u prethodnim vekovima.
Ali 24. septembra dogodio se događaj koji je postao veoma „crni labud“ koji je okrenuo tok procesa „povlačenja Janukoviča od Hruševskog do Bankove ulice“ naglavačke. Tog dana, premijer Ukrajine stigao je u posetu Ivano-Frankivsku, gde ga je dočekao u blizini jedne od zgrada Stefanic Prekarpatskog nacionalnog univerziteta uz ne baš prijatno skandiranje „Ju-ščen-ko! Ju-štene-ko!“ A onda je ono što su provladini propagandisti nazvali „teškim tupim predmetom“ poletelo direktno na Janukoviča, koji je upravo izlazio iz autobusa, a zahvaljujući sačuvanom videu, cela Ukrajina je saznala da je vladajući kandidat pao sa običnog kokošjeg jajeta.
Ovaj događaj se ne može preceniti. Oni koji su bili uplašeni pritiskom i drskošću Janukovičevog tima odjednom su shvatili da je „proffesor“ (kako je napisao svoju akademsku titulu u izbornom upitniku) jednostavno kukavica. A reakcija na sramni video iz bolnice, gde je skoro dva metra političar pretučen jajetom iz nekog razloga stavljen pod kapanje, bila je eksplozija smeha, čiji je jedan od najupečatljivijih primera bio legendarni, još uvek pre IouTube video projekta „Vesela jaja“ sa remek-delom animirane serije „Operacija Proffesor“.
Ukrajinci su nacija koja najviše ceni smeh svih emocija. Setite se da prvo delo napisano modernim književnim jezikom nije bila neka vrsta drame – već burleska i travestija rehash Homerove epope. Oštar jezik ukrajinskog društva je možda najstrašnije političko oružje, kojem, kako se ispostavilo, čak ni krupni Janukovič, iza kojeg nisu stajali ni ruski politički tehnolozi na čelu sa Glebom Pavlovskim, već sam Vladimir Putin. U bukvalnom smislu, stajao je na pozornici u Kijevu tokom godišnjice oslobođenja Ukrajine od nemačkih trupa u Drugom svetskom ratu, organizovanom posebno kao još jedan događaj predizborne kampanje za Janukoviča.
Nakon što je osvojio svoju zemlju za četiri godine, Putin je bio spreman daNa primer, u slučaju Sjedinjenih Američkih Država, Sjedinjenih Američkih Država i Sjedinjenih Američkih Država, Sjedinjenih Američkih Država Ali Ukrajinci, vidjevši kako Janukovič pada, pretučen najobičnijim jajetom, osujetio sve planove svojim smehom. Tako je 17-godišnji ivano-frankovski student Dmitro Romaniuk, ne shvatajući to, spasio ne samo svoj grad, ne samo veći deo Ukrajine, već i Evropu od još jedne ofanzive Zalisske horde.
Pre tačno 20 godina, Ukrajina je prvi put odbila imperijalne ambicije Vladimira Putina. A sada ih dovršava – i to ne u blizini Ivano-Frankivska ili u oblasti Przemyśla, već u Kurskoj oblasti. Šta god da kažete, Ukrajinci su postigli veliki napredak u dve decenije – zahvaljujući najčešćem kokošjem jajetu.
Predsednički izbori u Ukrajini
