Nedeljna poseta ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog Sjedinjenim Državama je završena. U ovom trenutku, njegovi rezultati izgledaju mešovito. Možda će tek nakon nekog vremena postati jasno kakav je efekat zaista imao put šefa države i njegovi sastanci sa američkim političarima.
Kancelarija predsednika prilično je glasno najavila septembarsku američku turneju Zelenskog. Očekivalo se da će tokom posete Sjedinjenim Državama predsednik moći da ubedi administraciju Džoa Bajdena da pristane na ukrajinski „plan pobede“. Njegova implementacija, prema autorima, trebalo bi da pomogne da se okonča rat i prisili Rusiju na fer pregovore. Misteriozni „plan pobede“ još nije predstavljen ukrajinskom društvu. Zbog toga su neki od njegovih detalja postali poznati samo iz stranih medija.
Prema novinarima, „plan pobede“ nije impresionirao Džoa Bajdena i druge zapadne političare. Glavni prigovor se svodi na činjenicu da je ovaj dokument pre još jedan skup želja ukrajinske strane. Glavni naglasak u njemu je na dobijanju dozvole za napad zapadnim oružjem dugog dometa duboko na teritoriju Ruske Federacije. I takođe na poziv Ukrajine u NATO. Oba predloga su do sada odbijena. Američki državni sekretar Antoni Blinken rekao je da Bajdenova administracija proučava „plan pobede“ koji je predstavio predsednik Ukrajine. Međutim, već je jasno da je Vašington hladno reagovao na ove inicijative. Oni se i dalje plaše da bi udari duboko u rusku teritoriju mogli dovesti do neželjene eskalacije i neće pomoći da se vaga preokrene u korist Ukrajine u ratu.
S druge strane, nesumnjivi uspeh Ukrajine može se pripisati odluci da se obezbedi skoro osam milijardi američkih dolara vojne pomoći. Da Bajden nije doneo ovu odluku do 1. oktobra, ovaj novac bi jednostavno bio spaljen. Nadamo se da će Ukrajina dobiti dodatnu opremu za protivvazdušnu odbranu kao deo novog paketa pomoći. A takođe i dalekometne klizne bombe Joint Standoff Weapon (JSOV) za F-16 borce. Međutim, snabdevanje oružjem može biti odloženo za nekoliko meseci. Dakle, efekat će ponovo biti odložen na vreme.
Takođe, ukrajinska delegacija je ušla u ozbiljan diplomatski skandal, koji je, srećom, manje-više rešen. Čak i u fazi priprema za posetu, Kancelarija predsednika je izrazila nameru da predstavi svoj „plan pobede“ ne samo Džou Bajdenu, već i oba predsednička kandidata – Kamali Haris i Donaldu Trampu. Ovo je bilo važno s obzirom na uspostavljanje saradnje sa budućom administracijom predsjednika Sjedinjenih Američkih Država. Ranije su se kandidati iz Demokratske i Republikanske stranke složili da se sastanu sa Zelenskim. Ali onda, odjednom, sve je krenulo naopako.
23. septembra ukrajinski, predsednik je posetio fabriku municije u Pensilvaniji. Ovom sastanku, slučajno, prisustvovali su predstavnici američke Demokratske stranke, uključujući i guvernera države, Josh Shapiro. Ali nije bilo nijednog predstavnika iz Republikanske stranke. Država Pensilvanija pripada takozvanim klimavim državama. I Kamala Harris i Donald Trump imaju jednake šanse za pobedu. Vrlo je verovatno da će onaj ko uzme Pensilvaniju postati budući predsednik Sjedinjenih Država.
Nakon što je demokratski guverner objavio fotografiju sa Zelenskim na svojim društvenim mrežama i obratio se ukrajinskoj dijaspori u državi, republikanci su odmah reagovali. Tramp je dao niz veoma manipulativnih izjava o Zelenskom i Ukrajini. 25. septembra, predsednik Predstavničkog doma američkog Kongresa, republikanac Majk Džonson, objavio je pismo predsedniku Zelenskom tražeći hitan opoziv ukrajinske ambasadorke Oksane Markarove. I predsednik Nadzornog odbora Predstavničkog doma, republikanac Džejms Komer, odlučio je da pokrene istragu o nedavnoj poseti predsednika Ukrajine fabrici municije u Pensilvaniji.
Srećom, diplomatski skandal je ugušen. Sastanak sa Trampom održan je 27. septembra. Da bi to učinila, ukrajinska ambasada bila je prisiljena da pribegne određenom manevru slanjem pisma bivšem predsedniku. Glavna stvar sada nije da Trumpov stav o rusko-ukrajinskom ratu nije sasvim jasan, a njegovu politiku je teško predvideti. Činjenica da je sastanak održan već je uspeh. Bio bi loš ishod za Ukrajinu ako bi se Zelenski vratio u Kijev bez razgovora sa Trumpom, pa čak i u pozadini skandala.
Sam Zelenski pozitivno je ocenio rezultate svoje prekomorske turneje. 28. septembra objavio je post u kojem je obećao nova rešenja za podršku Ukrajini.
„Vraćamo se kući iz Sjedinjenih Država. Mnogi zadaci su realizovani tokom ove posete. Zahvalan sam predsedniku Bajdenu na najvećem paketu podrške ikada – skoro 8 milijardi dolara. Ovo je oružje za front, i protivvazdušna odbrana za naše gradove, i produžetak misije obuke F-16. Predstavio sam plan pobede i dogovorili smo se da ćemo uskoro biti u Nemačkoj u Ramštajn formatu Razgovaraćemo o našim koracima zajedno sa našim saveznicima. Oktobar je vreme za odluke“, rekao je predsednik.
Pored toga, Zelenski je bio zadovoljan rezultatima sastanka sa oba američka predsednička kandidata – Kamalom Haris i Donaldom Trampom.
Među pozitivnim rezultatima posete Sjedinjenim Američkim Državama, predsednik je spomenuo Zajedničku deklaraciju zemalja G7 o podršci oporavku i obnovi Ukrajine. Dokument predviđa vojnu, ekonomsku i humanitarnu podršku našoj državi. Oko 30 država se sada pridružilo ovoj deklaraciji. Jedna od tačaka sporazuma je zahtev da Moskva nadoknadi štetu nanesenu Kijevu. Do tada, ruska imovina će ostati zamrznuta u zemljama potpisnicama ove deklaracije.
Međutim, čini se da tokom posete Sjedinjenim Američkim Državama nisu donesene fundamentalne odluke koje bi u bliskoj budućnosti mogle uticati na prirodu rata sa ruskim agresorom ili silom prisiliti Kremlj na mir. Konkretno, Joe Biden se nije usudio da odobri dozvolu za napade duboko u rusku teritoriju američkim oružjem. Možda će neke odluke o tome biti donesene na sastanku u Ramsteinu u oktobru, kojem bi trebalo da prisustvuje američki predsednik. Na ovom sastanku, koji će se održati na nivou lidera zemalja, razgovaraće se o pitanju dodatne podrške Ukrajini. Međutim, neki veruju da će konačna odluka biti doneta nakon predsedničkih izbora u Sjedinjenim Državama.
Da budemo pošteni, vredi napomenuti da glavni razlog skromnih rezultata posete Zelenskog ne treba tražiti u Kijevu, već u Vašingtonu. Čak i da je ukrajinska delegacija donela američkim kreatorima politike najbolji, sveobuhvatni i detaljan plan za pobedu, njihova presuda bi takođe bila negativna. Problem nisu toliko nerealne želje Zelenskog koliko nevoljnost Zapada da nanese strateški poraz Rusiji. I takođe u strahu koji još uvek postoji od Putina sa njegovom nuklearnom bombom. Stoga, uvek će biti kontraargumenata za bilo kakve argumente sa ukrajinske strane.
Zapadni političari su neiskreni kada tvrde da su u potpunosti posvećeni „uspehu Ukrajine“. Možda oni iskreno žele da se Ukrajina uspešno brani. Ali što se tiče uspešne kontraofanzive i poraza Rusije, oni imaju malo drugačije stavove.
Vojna pomoć Ukrajini
