Verovatno je među čitavom velikom kohortom narodnih poslanika iz „Slugu naroda“ teško naći osobu koja izaziva toliko kontradiktornih emocija i žestokih diskusija kao Mariana Bezuhla. Glavni vrh oštre kritike narodnog poslanika već je dugo usmeren protiv ukrajinskih generala. Ako ukratko sumiramo sve što je Marijana Bezuhla govorila tokom protekle godine, to se svodi na formulu: glavni razlog poteškoća i neuspeha Ukrajine u ratu protiv ruskih osvajača su retrogradni neefikasni ukrajinski generali.
Upravo je Marijana Bezuhla postala ovan za udaranje informacija koji je 2023. godine započeo aktivnu fazu kampanje kritike bivšeg vrhovnog komandanta Oružanih snaga Ukrajine Valerija Zalužnog. Zamenik predsedničke frakcije optužio je tadašnjeg vrhovnog komandanta Oružanih snaga Ukrajine da nije obezbedio akcioni plan za narednu godinu. I svi njegovi predlozi za novi talas mobilizacije svode se na uključivanje što većeg broja ljudi u rat bez značajnih promena u radu TCC-a i celokupne strukture vojske. Poslanik je bio prvi koji je pozvao vojno rukovodstvo zemlje da podnese ostavku. To je izazvalo nalet kritika protiv nje. Ali Zalužnijeva sudbina je već bila odlučena, a 8. februara je otpušten sa svog položaja.
Zanimljivo je da se kritika popularnog generala dogodila u pozadini neuspešne ukrajinske kontraofanzive i pojave sociologije koja je pokazala da Zalužni ima veću podršku među Ukrajincima nego Zelenski. Međutim, novi vrhovni komandant Oružanih snaga Ukrajine, Oleksandr Sirskii, uprkos nedostatku političkih ambicija, takođe je vrlo brzo postao predmet pedantne pažnje Mariane Bezuhle.
„Medeni mesec“ između Bezuhle i generala nakon otpuštanja Valerija Zalužnog nije dugo trajao. Nekoliko meseci kasnije, narodni zamenik optužio je novog vrhovnog komandanta za „autoritarnost“ i „povratak sovjetskim metodama upravljanja“. A takođe i u „skrivanju istine, razbijanju jedinica, ručnoj kontroli, ruskoj okrutnosti i spaljivanju svih takmičara i kreativaca u vojsci“. I ovo nije potpuna lista tvrdnji koje je Bezuhla izneo generalima Generalštaba i lično Sirskom.
Nedostatak tendencije da se poboljša situacija na frontu, napredovanje ruskih okupatora u Donbasu i brojna skandalozna imenovanja generala, što je izazvalo ogorčenje među vojskom, postali su dobra hrana za Bezuhlin konjički napad na generale. Političar je u potpunosti iskoristio propuste u komunikaciji Generalštaba. I takođe pokušava da ulepša stvarnost i sakrije neke ne tako dobre vesti. Konkretno, o gubitku prvog F-KSNUMKS aviona sa iskusnim pilotom. Takođe, društvo je bilo veoma ogorčeno informacijama o imenovanju Romana Gladkija, koji je ranije bio osumnjičen za izdaju, za načelnika štaba Komande snaga bespilotnih sistema. Dodatna pitanja Generalštabu nastaju zbog neshvatljive logike formiranja novih brigada od novomobilisanih, umesto slanja dopuna već postojećim iskusnim vojnim jedinicama. A to je samo vrh velikog ledenog brega problema. Generalno, suština Bezuhlinih tvrdnji svodi se na činjenicu da „stari generali uništavaju šanse Ukrajine za pobedu u ratu“.
Prave se različite pretpostavke o snažnoj aktivnosti narodnog poslanika i njenom posebnom privilegovanom pravu da javno iznese probleme u vojsci. Neko veruje da iza Mariane Bezuhle stoje misteriozni moćni pokrovitelji iz Kancelarije predsednika. I ona izražava ono što se drugi visoki zvaničnici ne usuđuju da kažu naglas. Neko je ubeđen da Mariana Bezuhla i dalje deluje više na sopstvenu inicijativu, iako u ovom trenutku pravac njenih aktivnosti generalno odgovara vlastima.
Iako u određenoj meri priznaje valjanost Bezuhline kritike sovjetskih atavizama i drugih zloupotreba u komandnoj strukturi Oružanih snaga Ukrajine, ne može se zanemariti niz važnih okolnosti. Mariana Bezuhla predstavlja vladajuću političku snagu koja je formirala prvu mono-većinu u istoriji Ukrajine. Bila je predsedavajuća, a od sredine jula 2024. godine obnašala je funkciju zamenika predsednika Odbora za nacionalnu bezbednost, odbranu i obaveštajnu službu Vrhovne Rade.
U 2019. godini, političar je bio na funkciji višeg inspektora za kontrolu nad izvršenjem zadataka Odeljenja civilnih eksperata Centra za podršku uslugama Ministarstva odbrane Ukrajine i Generalštaba Oružanih snaga Ukrajine. Od septembra 2019. do novembra 2023. godine bila je predsedavajuća Pododbora za sprovođenje vrednosti i standarda NATO-a, međunarodnu vojnu saradnju i održavanje mira. Odnosno, zauzimala je pozicije na kojima je imala dobru priliku da doprinese reformi Oružanih snaga Ukrajine. Konkretno, u pogledu lustracije neefikasnih menadžera i generala. Takođe bi bilo dobro uvesti ličnu odgovornost komandanata za velike gubitke među podređenima. Da stvori više mogućnosti za promociju sposobnih i nadarenih oficira. Oslobodite se besmislene birokratije. Podesite normuNa primer, u slučaju Sjedinjenih Američkih Država, Sjedinjenih Američkih Država i Sjedinjenih Američkih Država, Bavite se zloupotrebama u oblasti TCC i MPC. To bi trebalo da preduzme trenutna vlada zajedno sa vladom i parlamentom. Ali nije došlo do fundamentalnih promena.
Nažalost, od obnove nezavisnosti, ukrajinska vlada uopšte nije bila angažovana u reformi Oružanih snaga Ukrajine. Vojska je bila prepuštena sama sebi. Čak i nakon 2014. godine, premalo je učinjeno da bi se govorilo o kvalitativnom skoku u modernizaciji Oružanih snaga Ukrajine. Ne radi se samo o novom oružju i opremi. I o odnosima unutar vojske, stručnom usavršavanju, kadrovskoj politici, pitanjima karijere i odgovornosti najviših komandanata. Psihološka atmosfera i razumna kombinacija principa hijerarhije sa poverenjem i poštovanjem prema nižim činovima oficira i običnih vojnika. Sve je to bilo van vremena. A sada plaćamo visoku cenu za pasivnost i ravnodušnost političara.
U aprilu 2020. godine likvidirana je Kancelarija za reforme Ministarstva odbrane Ukrajine, koja je radila pet godina. Prema zvaničnom izveštaju, tokom rada kancelarije uvedena je reforma nabavke odbrane, reforma ishrane u Oružanim snagama Ukrajine, reforma vojnog obrazovanja, a temelji logističke podrške Oružanim snagama Ukrajine postavljeni su prema standardima NATO-a. Iz kratke liste jasno je da reforme nisu dovedene do logičnog zaključka i da su se odnosile samo na nekoliko aspekata funkcionisanja ukrajinske vojske. Ali vlasti su verovatno bile zadovoljne svime ako su odlučile da zatvore kancelariju za reformu pod Ministarstvom odbrane.
Postoje dva važna trenutka u istoriji teškog odnosa između Mariane Bezuhle i ukrajinskih generala. S jedne strane, kritika narodnog poslanika nije nastala niotkuda. U njemu je racionalno zrno, sviđalo se to nekome ili ne. S druge strane, Bezuhla, često s pravom komentarišući neuspjehe generala, skandalozna imenovanja, nijanse mobilizacije i neadekvatnu obuku vojnih obveznika, nikada ne pribjegava kritici političke moći. To proizvodi ne baš objektivnu tezu: samo loši generali su krivi za naše probleme, poraze i teškoće. Ali ova formulacija je malo daleko od istine. Zato što su ukrajinski političari, i sadašnji i prošli, takođe odgovorni za stanje stvari u Generalštabu, za zvanična imenovanja, za nepotizam i, u izvesnoj meri, za sovjetski stil odnosa između viših i nižih nivoa komande. Kao i za nepripremljena utvrđenja, nedostatak oružja i druge tužne stvari. Međutim, Marijana Bezuhla, s pravom postavljajući neka nesretna pitanja, na svaki mogući način izbegava da na svojim funkcijama pominje odgovornost vlasti, vlade, ministara i samog predsednika.
U tom smislu, teško je razumeti šta je Bezuhlin pravi cilj: da se bori za poboljšanje kvaliteta komandovanja i protiv manifestacija sovjetizma u upravljanju Oružanim snagama Ukrajine, ili da sve neuspehe i gubitke na frontu prebaci samo na generale, oslobađajući ovu odgovornost od ukrajinskih političara?
