Rusija dobro razume kulturu, religioznost i identitet Zapadnog Balkana i koristi ih za sprovođenje operacija uticaja u regionu, rekla je Ivana Stradner, istraživač u Fondaciji za odbranu demokratija. Stručnjak upozorava na rastući uticaj Rusije u zemljama članicama NATO-a i nudi niz rešenja koja mogu pomoći u stabilizaciji situacije u regionu.
Zašto je Rusija zainteresovana za sprovođenje informacionih operacija na Zapadnom Balkanu?
Interesovanje Rusije za Balkan proizilazi iz činjenice da bi region mogao postati žarište koje bi se lako moglo destabilizovati da bi se postigli njegovi ciljevi. Prvo, Moskva želi da skrene pažnju sa rata u Ukrajini. Namerava da se predstavi kao posrednik u regionu, ucjenjujući Zapad da bi to moglo dovesti do povećanih tenzija. Da bi to izbegao, Zapad mora pregovarati i pristati na ustupke Ukrajini.
Drugo, Rusija ima dugu istoriju podržavanja zamrznutih sukoba i njihovog odmrzavanja upravo kada to služi ruskim interesima. Za razliku od Zapada, Rusija ima veoma dobro razumevanje politike identiteta, kulture, religioznosti i polarizacije na Zapadnom Balkanu. Tokom protekle dve decenije, region je nestao sa zapadne agende. To nije zanimalo stručnjake i političare, koji nisu primetili da postoji opasna destabilizacija i duboka polarizacija.
Treći razlog za interesovanje za destabilizaciju Balkana je NATO. Putin želi da izazove savez gde god je to moguće, a za to mu nisu potrebni tenkovi i borbeni avioni. On želi da pokaže da je član 5 Severnoatlantskog ugovora samo papirna garancija bezbednosti. Rusija testira snagu NATO-a preko ivice rata, a Balkan je idealno mesto za destabilizujuće akcije. Podseća se da su se u maju 2023. godine na severu Kosova dogodili sukobi između Srba i snaga NATO-a, zbog čega je ranjeno na desetine vojnika Alijanse. Kakav je bio odgovor NATO-a? Nijedan, osim izjave koja izražava duboku zabrinutost.
– Koja su najnapetija mesta na Zapadnom Balkanu?
„Postoje dva posebno turbulentna mesta. Prva je Bosna i Hercegovina (Bosna i Hercegovina), druga je Kosovo. Unutar Bosne i Hercegovine postoji Republika Srpska, na čijem je čelu Milorad Dodik i koja već duže vrijeme prijeti otcjepljenjem. Iako Bosna i Hercegovina nije članica NATO-a, evropske trupe su tamo stacionirane. Ako Dodik odluči da se otcepi, ne verujem da će Zapad učiniti bilo šta da mu se suprotstavi. Rusiji čak nije potrebna vojna intervencija na Balkanu. Sve što treba da uradi je da tamo sprovede obaveštajne aktivnosti i podrži paravojne grupe.
Još jedna žarišna tačka je Kosovo, gde su stacionirani vojnici NATO-a. U septembru prošle godine došlo je do pucnjave između kosovskih snaga i Srba u selu Banjska. Nekoliko ljudi je ubijeno tokom ovog sukoba, a slične provokacije mogu se očekivati u budućnosti. Snage NATO-a imaju potencijal da ih zaustave. Pitanje je da li će im se dati odgovarajući mandat da se bave sličnim incidentima u budućnosti. Putin to zna, on vrlo dobro poznaje Balkan, zna gde su slabosti regiona i pokušava da ih iskoristi. Pored Bosne i Hercegovine i Kosova, postoje i druga žarišta na Balkanu.
– Gde još postoji rizik od stranog uplitanja?
Još uvek imamo članice NATO-a koje su posebno ranjive na rusko mešanje: Crnu Goru i Severnu Makedoniju. Srpska vlada koristi hibridne akcije da proširi ono što oni nazivaju „srpskim svetom“. Odnosno, ona nastoji da ujedini sve Srbe koji će živeti u jedinstvenom kulturnom prostoru, što izaziva očigledne konotacije sa „ruskim svetom“. Srbija pokušava da koristi različite metode iza kulisa kako bi uticala na političare u Crnoj Gori kako bi ih podredila vlastima u Beogradu. Crna Gora je članica NATO-a, koji promoviše proruske narative i sporove oko dalje integracije sa EU. Severna Makedonija je još jedna država članica NATO-a u kojoj je na nedavnim izborima na vlast došla proruska vlada, i bojim se da će i tamošnje srpske vlasti pokušati da utiču na nju da sprovodi politiku koja je u interesu Beograda.
– Koje alate Rusija koristi da proširi svoj uticaj na Balkanu?
Što se tiče alata, nema velike razlike u odnosu na druge regione kao što su Gruzija ili Moldavija, jer je to deo implementacije istog scenarija. Rusija koristi lažne naloge društvenih medija za obavljanje operacija uticaja. Propagandni mediji RT i Sputnjik se emituju u regionu, koji se koriste za obavljanje takvih operacija. Iako imaju mali broj interakcija na društvenim mrežama, to nije važno jer su priče koje stvaraju prevedene na regionalne jezike i šire putem blogova i drugih društvenih medija Mrežne.
Treći stub ruskih operacija uticaja je Telegram, koji igra veoma važnu ulogu. Broj kanala u Telegram Stalno raste. Popularni ruski kanal Ribar, koji objavljuje informacije vezane za rat, uključen je u operacije u regionu. Nedavno su u Republici Srpskoj u Bosni i Hercegovini njeni autori pokrenuli obuku i tamo proveli deset različitih projekata.
Kako je ruski uticaj povezan sa religijom u regionu?
– Operacije uticaja se sprovode ne samo u informacionom prostoru, već i kroz Crkvu. Srpska pravoslavna crkva, kao i Ruska crkva, dugo je bila instrument za operacije uticaja i obaveštajne aktivnosti. Srbija koristi pravoslavnu crkvu da polarizuje Crnu Goru, podsećajući na akcije Kremlja prema Ukrajini od 2014. godine.
Kad god postoje protesti krajnje desničarskih nacionalista, oni koriste Crkvu da navodno zaštite region od zapadnih dekadentnih vrednosti, naglašavajući potrebu za duhovnom, moralnom i porodičnom zaštitom. To su tipične operacije uticaja koje Moskva takođe koristi. Rusija takođe koristi omladinu Zapadnog Balkana u svojim operacijama, ubeđujući ih da je Moskva njihov prijatelj. Dovoljno je otići i proveriti takozvanu „Rusku kuću“, gde se organizuju koncerti i pesme koje promovišu nacionalizam među mladima. Rusija savršeno razume i kombinuje ove pojedinačne elemente u koherentnu celinu u svojim operacijama uticaja. Naravno, to ne bi bilo moguće bez pomoći Beograda, jer je cilj srpskog predsednika da ostane na vlasti što je duže moguće. Aleksandar Vučić igra balansiranje između Rusije, Kine i Zapada.
– Koje druge alate operacija uticaja koristi Rusija?
– Srpski mediji su puni ruskih dezinformacija. Pre ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, tvrdili su da je Ukrajina napala Rusiju. Nekoliko nedelja kasnije, izveštavali su o američkim laboratorijama za biološko oružje u Ukrajini.
Oni su izneli sve teorije zavere koje se mogu zamisliti, uključujući i da Zapad želi da otvori drugi front na Zapadnom Balkanu. Iako ove kampanje uticaja mogu doneti osmeh, one nažalost snažno odjekuju u sve nacionalističkom regionu. Tu je i odmak od demokratije.
Ruske operacije uticaja su veoma široke i nisu ograničene na društvene medije. Oni koriste kulturu, muziku, istoriju i književne narative. Rusi zaista razumeju kulturu i istoriju i koriste ih kao oružje. Poznato je da se narativi o nacističkoj Ukrajini prenose i na Srbiju. Narativ o Zapadu kao podlom kolonijalnom akteru sa imperijalističkim tendencijama i potrebom da mu se stvori protivteža u obliku multipolarnog sveta se gotovo uvek ponavlja. Bombardovanje Srbije od strane Zapada se stalno pominje.
Na dvadeset petu godišnjicu intervencije NATO-a na Kosovu, pokrenute su kampanje uticaja velikih razmera usmjerene na globalni jug. Nedavno je Generalna skupština UN usvojila rezoluciju o genocidu u Srebrenici, a Rusija je gotovo odmah počela da širi narativ da će ova rezolucija dovesti do novog rata u regionu. Rusija koristi praktično svaki događaj da polarizuje region preko verskih, etničkih, socijalnih i ekonomskih razlika. To ne bi bilo moguće bez njihovih posrednika, kao što su Republika Srpska ili vlada u Beogradu.
Kako procenjujete verovatnoću novog sukoba na Zapadnom Balkanu i gde on može nastati?
– U ovom trenutku ne verujem da će na Balkanu izbiti rat sličan onom koji se trenutno odvija u Ukrajini. Međutim, verujem da ćemo videti veću eskalaciju, sličnu onoj koju smo videli 2023. godine, kada je Srbija rasporedila svoje trupe na granici, ili kada je bilo napada na mirovne snage NATO-a na Kosovu.
NATO radi pristojan posao na Kosovu, uključujući povećanje broja mirovnih snaga kako bi se ublažila kriza ako do nje dođe. Međutim, nije važan samo broj vojnika i policajaca, već i mandat koji određuje njihove postupke.
Međutim, u Bosni i Hercegovini postoji poseban rizik, s obzirom na to da jedan od radikala preti secesijom i želi da ujedini Republiku Srpsku sa Srbijom. Nedavni izveštaj američke obaveštajne službe to potvrđuje. Može se očekivati da će etničke tenzije porasti na oba mesta. Vlada Velike Britanije takođe je upozorila na ruske akcije u ovim zemljama. I ove izjave ne treba olako shvatiti.
Rusija zaista ne treba da pribegava tenkovima i avionima. Mnogi na Zapadu će to smatrati iracionalnim i nepovoljnim i zapitati se: zašto bi Srbija ili Republika Srpska pribjegavale takvim akcijama? Oni zaista ne razumeju kako Beograd i Moskva razmišljaju. Zapad retko razume ideologiju koja stoji iza toga. Predsednik Srbije čeka pravi geopolitički trenutak, sa entuzijazmom zaAzerbejdžan, koji je rešio problem Nagorno-Karabaha. Lider Republike Srpske misli na isti način, tvrdeći da Republika Srpska treba da bude deo Srbije.
Nakon niza ratova na Balkanu 1990-ih, nadali smo se da je region konačno postigao stabilnost.
Setimo se kasnih 1980-ih i ranih 1990-ih i kraja Hladnog rata. Svet je bio na prodemokratskom putu, demokratija se promovisala, a neki, poput Fukujame, najavljivali su kraj istorije. Sve bi bilo fantastično, živeli smo u unipolarnom svetu. Ali čak i tada, na vrhuncu dominacije Zapada, brutalni ratovi na Balkanu nisu mogli biti sprečeni. Svako ko veruje da ekonomske veze mogu da spreče sukob u regionu duboko se vara.
Nažalost, vidimo porast korupcije i kleptokratije u regionu, a to je delimično zbog činjenice da su lideri odrasli pod komunističkim sistemom i imaju određeni kompleks inferiornosti. Pored toga, oni vole novac, ali vole i ideologiju. Dovoljno je samo pročitati izjave aktuelnog srpskog predsednika, a to objašnjava mnoga pitanja politike koju on vodi. Mnogi ljudi na Zapadu to ne razumeju. Svako ko misli da je problem na Balkanu rešen 1990-ih ozbiljno greši.
Zapad nije slab i može da spreči sukobe u regionu, ali problem je u tome što se fokusira na druga pitanja. Ovogodišnji izborni ciklus – u Evropskoj uniji, Velikoj Britaniji ili Sjedinjenim Državama – kao i eskalacija sukoba na Bliskom istoku i ruski rat u Ukrajini takođe bi mogli biti problem. Balkan je bio i još uvek je po strani od 1990-ih.
Dozvolite mi da vas podsetim da je čak i devedesetih, kada smo imali unipolarni svet, Zapadu trebalo više od pet godina da interveniše i spreči dalju eskalaciju na Balkanu. Danas imamo Kinu i Rusiju, koje su sada mnogo moćnije nego što su bile tada i imaju svoje strateške interese. Nedavno je održan sastanak predstavnika Srbije i Kine, na kojem su potpisani važni strateški dokumenti prema kojima će Peking snabdevati Beograd oružjem, uključujući i moderne bespilotne letelice. Kada čujem da zemlje regiona nemaju sredstava da podstaknu još jedan sukob, smejem se. Balkan je preplavljen oružjem.
– Zar zapadne sile nisu saučesnici u ovoj situaciji, jer su potpuno zaboravile na region?
– U 2023. godini sve više ljudi je počelo da obraća pažnju na situaciju na Zapadnom Balkanu, ali akcije koje preduzimaju SAD, Nemačka i Francuska su u duhu smirivanja, dajući srpskom predsedniku gotovo sve što želi, kako ne bi pogoršao situaciju. Međutim, po mom mišljenju, to je greška, a srpski predsednik će ili pogoršati krizu ili je deeskalirati, predstavljajući se kao stabilizirajući faktor u regionu. Očigledno, on sledi primer Putina, koji je igrao sličnu igru. Nažalost, Zapad kupuje ovo. Neki zapadni političari misle da će miroljubiva politika prema autoritarnim ličnostima održati mir. Zaboravljaju da to nije sprečilo Putina da započne rat u Ukrajini.
Mislim da vidimo potencijalnu eskalaciju na Balkanu na horizontu, ali neki političari u Vašingtonu ne žele da čuju o tome. Moramo se zapitati: kako je mala zemlja poput Srbije mogla da dovede do situacije u kojoj su mirovnjaci NATO-a ranjeni prošle godine, ali nisu pretrpeli nikakve posledice? To su veoma teška pitanja na koja mnogi na Zapadu ne žele da odgovore, ali bojim se da uskoro neće imati drugog izbora.
Politika dobronamernosti i smirivanja prema autoritarnim sistemima doživljava se kao slabost i podstiče dalju agresiju. Jedina stvar koju takvi politički sistemi razumeju je jezik sile. Bojim se da mnogi na Zapadu ne žele da igraju ovu igru. Pogledajte šta se dešava u Gruziji ili Moldaviji. Za Rusiju je ovo ideološka konfrontacija. Ako Gruzija postane autoritarna zemlja kojom dominiraju ruske snage, onda će Zapadni Balkan biti sledeći na redu. Procesi koji bi mogli dovesti do toga već su na horizontu. Mnogi mladi ljudi su napustili region, a to je delimično zbog povećane represije i uznemiravanja u medijima. To potvrđuju nedavni izvještaji o poštovanju ljudskih prava.
– Pomenuli ste Crnu Goru i Severnu Makedoniju kao sledeće potencijalne rizične oblasti. Koje rizike vidite tamo, posebno imajući u vidu da govorimo o zemljama NATO-a?
U Severnoj Makedoniji na nedavnim izborima pobedile su stranke koje su formirale antievropsku i prorusku vladu. U Crnoj Gori je situacija mnogo komplikovanija. Prosrpske grupe koje rade za Rusiju u zemlji postoje već duže vreme, a ponekad je veoma teško razumeti šta se tamo zaista dešava. Pretnja konceptu stvaranja srpskog sveta je pitanje koje se mora tretirati sa dužnom pažnjom, što u ovom trenutku nije sasvim tačno.
SrbiRuska vlada želi da kandidati koji podržavaju Moskvu i Beograd pobede na izborima u obe zemlje. Nedavne ankete pokazuju da je podrška NATO-u u Crnoj Gori pala od ulaska u Alijansu. Ovo je primer koji pokazuje da operacije uticaja oblikuju antizapadne i anti-NATO narative, kao i činjenicu da imaju svoj efekat.
Posebno sam zabrinut zbog eskalacije na Kosovu, koja bi se mogla preliti na druge države i izazvati NATO proveravajući da li je Alijansa samo tigar od papira. Nedavno američki predsednički kandidat Donald Tramp nije dao jasan odgovor da li će Vašington pomoći Crnoj Gori ako bude napadnuta.
Rusija to zna, a zadatak Srbije je da destabilizuje region i radi protiv demokratije. Naivno je misliti da srpska vlada želi da se pridruži EU, Beograd nema takve planove. Samo im je potreban evropski novac da ostanu na vlasti.
Srpski predsednik ne želi Evropsku uniju sa sistemom zasnovanim na vladavini prava i ljudskim pravima. Ne samo da Beograd neće ući u EU, već će i torpedirati napore drugih zemalja u regionu kako ne bi postavile pozitivan primer koji bi mogao dovesti do protesta i svrgavanja njegove vladavine u Srbiji. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kao i Putin, ne želi demokratiju u svom komšiluku, tako da promovisanje demokratije u regionu nije samo idealistički koncept, već i važan bezbednosni interes za zemlje EU i Sjedinjene Države. Ako se političari ne probude i ne deluju, bićemo poraženi.
Koje mere treba da preduzmu Evropska unija i NATO da bi se suprotstavili ruskom uticaju na Balkanu?
– Situacija je teška, ali još uvek imamo vremena da delujemo. Postoji nekoliko stvari koje možemo da uradimo. NATO bi trebalo da pošalje svoje timove za borbu protiv hibridne agresije u region kako bi pomogao u suzbijanju operacija uticaja. Takođe moramo ulagati u medijsku pismenost i podržati osnivanje medijskih škola za obuku novinara, kao i obezbediti adekvatne platforme i finansiranje alternativnih medija. Treća stvar je naučiti ljude kako da krenu u ofanzivu. Vlade Sjedinjenih Država i njihovi saveznici nisu voljni da sprovode ofanzivne operacije uticaja, a ljudi u regionu nisu spremni za to. Ali ruska i srpska vlada, nažalost, to rade prilično efikasno. Stoga, moramo naučiti ljude kako da se suprotstave narativima u informacionom prostoru uz pomoć ofanzivnih operacija uticaja.
Pored toga, moramo razmisliti o tome kako možemo da koristimo kulturu i narative za reklamiranje značajne pomoći koju Zapad pruža regionu. Ljudi moraju biti svesni toga. Drugo pitanje je reći istinu o Rusiji i prenijeti krajnje desničarskim snagama da Rusija nikada nije bila njihov prijatelj i da ih je izdala 1990-ih. Takođe je dobra ideja da se istakne izdajničko ponašanje Moskve prema Jermeniji. Pored toga, trebalo bi da razmotrimo i dalju finansijsku podršku Vladi Srbije od strane EU. Brisel je to učinio da umiri Beograd. Po njegovom mišljenju, ovo bi trebalo da reši probleme regiona, ali bi bilo bolje da se investira u projekte u drugim zemljama.
Moramo takođe ojačati naše snage u Bosni i Hercegovini, sprovesti vojne vježbe kako bismo poslali vjerodostojan signal da će, ako se nešto dogodi u regionu, Zapad odgovoriti. Zapad ne treba da se plaši Kine i Rusije, već da im pokaže da su papirni tigrovi.
Prevedeno sa poljskog
Tekst je objavljen u okviru projekta saradnje između nas i poljskog časopisa Nowa Europa Wschodnia.
Originalni naslov članka: Rosja destabilizuje Bałkany
Aleksandar Vučić
