Severnoatlantski savez odlučio je da poveća vojnu pomoć Ukrajini nakon masovnog ruskog raketnog napada na Ukrajinu 26. avgusta. Ovo je izjavio generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg nakon sastanka ambasadora Saveta NATO-Ukrajina 28. avgusta. Piљe Glas Amerike.
Stoltenberg je napomenuo da Ukrajina svakodnevno presreće ruske rakete, spašavajući nebrojene živote. I ovu sposobnost treba podržati povećanjem snabdevanja vojnom pomoći.
„Nakon najnovijeg napada Rusije, saveznici su danas potvrdili da će pojačati vojnu pomoć Ukrajini. Moramo nastaviti da obezbeđujemo Ukrajini opremu i municiju koja im je potrebna za odbranu od ruske invazije. Ovo je od vitalnog značaja za sposobnost Ukrajine da nastavi borbu,“ – rekao je generalni sekretar.
Ministar odbrane Ukrajine Rustem Umerov Rekao, koji se sastanku Saveta NATO-Ukrajina pridružio putem videokonferencije, gde je informisao saveznike o trenutnoj situaciji na bojnom polju i prioritetnim potrebama za oružjem.
„Razgovarali smo o daljim planovima za snabdevanje sistema protivvazdušne odbrane i raketa. Moramo da ojačamo našu protivvazdušnu odbranu. Takođe nastavljamo konsultacije, uključujući i u bilateralnim formatima, o stvaranju štita protivvazdušne odbrane – takozvanog sigurnosnog pojasa nad zapadnim regionima države.“, – rekao je ministar odbrane. Takođe je naglasio da sve više saveznika Ukrajine podržava ukidanje ograničenja upotrebe oružja dugog dometa za samoodbranu Ukrajine u okviru međunarodnog prava.
U završnoj izjavi nakon sastanka Saveta NATO-Ukrajina, saveznici su „oštro osudili ruske neselektivne napade na ukrajinsku infrastrukturu i potvrdili svoju posvećenost daljem jačanju odbrane Ukrajine“. Prema rečima portparolke NATO-a Farah Dahlallah, sastanak saveta održan je na nivou ambasadora.
„Saveznici NATO-a pružili su značajnu podršku protivvazdušnoj odbrani Ukrajine i posvećeni su daljem jačanju odbrane Ukrajine,“ – rekla je portparolka Alijanse.
Podsetimo se da je 28. avgusta, na zahtev Kijeva, održan sastanak Saveta Ukrajina-NATO. To se dogodilo nakon masovnog napada na Ukrajinu 26. avgusta, kada je Rusija ispalila najmanje 127 raketa i 109 napadačkih bespilotnih letelica Shahed. Tada je, prema rečima premijera Denisa Šmihala, pogođeno 15 regiona. Zabeležena je šteta na brojnim energetskim objektima, a delimično je pogođena i hidroelektrana u Kijevu. Sedam ljudi je postalo žrtvama ruskog napada, a još 47 je povređeno, uključujući četvoro dece.
Vojna pomoć Ukrajini
