Na KSKKSIII Olimpijskim igrama, koje se održavaju u Parizu, ne postoji tim koji bi predstavljao zemlju sa centrom u Kremlju (SSSR/RF). Po prvi put od 1984. godine, a ako ne računate demonstrativni gest pre Olimpijskih igara u Los Anđelesu, onda od 1948. godine. I, zanimljivo, ove igre se održavaju bez većih skandala.
Bez skandala oko „rada“ sa sudijama, kao što je bio slučaj na Zimskim olimpijskim igrama 2002. u Solt Lejk Sitiju. Bez doping skandala, kao što se dogodilo na Zimskim igrama 2014. u Sočiju. Već ste pogodili (ili znali) da su i u Juti i na obali Crnog mora glavni „heroji“ bili Rusi. Ovog puta nisu na Olimpijskim igrama – pa, ne računajući one bedne tucet i po „individualnih neutralnih sportista“ koji su lišeni zastave, himne, u stvari, svih državnih identifikacionih markera.
I to je neverovatna slučajnost, zar ne? – odsustvo Ruske Federacije omogućilo je svetu sporta da jednostavno uživa u takmičenjima i rezultatima. Olimpijske igre su ponovo postale ono što je trebalo da bude – globalni sportski festival. Ali Rusija ne bi bila Rusija da ne pokuša da pokvari Zapad tamo gde to nije dozvoljeno.
Govorimo o skandalu oko „transrodnog boksera“ iz Alžira, Iman Khelif. Sam skandal se rasplamsao zbog njene brze pobede (46 sekundi) nad italijanskom atletičarkom Angelom Carini. Nakon ovog briljantnog uspeha, odmah su se pojavile „informacije“ da Khelif nije baš žena – transrodna osoba ili nešto drugo. I kakve veze Rusija ima sa tim, pitate?
I uprkos činjenici da je ovu „informaciju“ pružila Međunarodna bokserska asocijacija, IBA, čiji su predstavnici izjavili da je 2023. godine Iman Khelif diskvalifikovana zbog neprolaženja rodnog testa. IBA nije objasnila kakav je bio ovaj test, metodologija za utvrđivanje nije otkrivena, kažu, „verujte nam na reč“ i to je to.
A šef IBA od 2020. godine je niko drugi do generalni sekretar Ruske bokserske federacije Umar Kremlev, koji je povezan sa čitavom gomilom različitih skandala. Skandali, što je, naročito, dovelo do toga da je na Olimpijskim igrama 2024. godine boksersko odeljenje Međunarodnog olimpijskog komiteta preuzelo organizaciju bokserskog turnira – a pre toga je to pravo bilo u IBA.
Naravno, rukovodstvo organizacije Kremlj-Kremlj nije moglo, a da ne voli ovu situaciju. Zbog toga se skandal oko Iman Khelif, skandal koji je brzo ugašen – posebno Angela Karini, koja je u početku zamerala svom rivalu da nije baš žena, uspela da se izvini za svoje reči – rasplamsao se na osnovu proruskih „informacija“.
I sve bi bilo u redu – priča o „transrodnosti“, kako sam rekao, završila se čim je počela. Ali u jednoj evropskoj zemlji, društvene mreže su uspele da rasprše ovu temu, tako da je neko vreme postala gotovo glavni događaj čitave Olimpijade. Ta zemlja, pogađate, je Ukrajina.
Ovo je čudna situacija. Ako se Ukrajina i njeni građani hrabro suočavaju sa ruskim agresorima na pozorištu pravog rata, oni su Ukrajinci nesvesno, ali aktivno pomažu Rusima da promovišu lažne vesti koje su im potrebne. Naravno, u oblasti Časiv Jara – ne kao na internetu, gde je jasno gde su naši i gde su Rusi. Na internetu je to teže, jer čak i elementarna provjera činjenica da je cijela priča s Kelifom raspršena na prijedlog i uz pomoć IBA, na čelu s osobom s rječitim prezimenom Kremlev, nije pogodna za veliki broj ukrajinskih građana. Šta možemo reći o složenijim strukturama koje zahtevaju pravi analitički i istražni rad …
I to bi bilo pola problema ako bi se stvar ograničila samo na skandal na Olimpijskim igrama. Na kraju krajeva, sport nije toliko važan u ukrajinskom društvu kao što neki ljudi misle. (Odlična ilustracija je priča o fudbalskom novinaru Serhiju Bolotnikovu, koji je nakon mobilizacije završio u trening centru Oružanih snaga Ukrajine, gde je bio iznenađen kada je otkrio da je samo on zainteresovan za fudbalske utakmice tamo).
Međutim, takav model ponašanja tipičan je za mnoge Ukrajince u mnogo ozbiljnijim – kritičnim u trenutnim uslovima – situacijama. Sa mnogo ozbiljnijim posledicama. Rat koji je Rusija započela 2014. godine, rat koji je eskalirao u punu fazu 2022. godine, nastavlja se ne samo na liniji fronta u Donjeckoj, Zaporižjskoj, Harkovskoj i Hersonskoj oblasti. Rusi nisu bili u stanju da pobede Ukrajinu u blitzkriegu koji je planirao Vladimir Putin, ne mogu ih poraziti u dugotrajnom ratu za opstanak i istrebljenje. Svaki mesec 2024. završava rusku ekonomiju i, shodno tome, sposobnost da nastavi neprijateljstva na teritoriji Ukrajine i vazdušne napade na ukrajinsku pozadinu.
I, shvativši to, Rusi su postali aktivniji u pravcu koji vrlo dobro poznaju – pravcu dezinformacija, provokacija i falsifikovanja. To je upravo ono što je KGB SSSR-a radio, upravo ono što radi FSB Ruske Federacije. KoličinaBroj falsifikata na temu rata, koji su bačeni u ukrajinski informacioni prostor tokom rata u punom obimu, prevazilazi sve razumne i nerazumne granice. I nisu sve ruske izmišljotine, provokacije i otvorene laži Ukrajinci naučili da identifikuju.
Zato je važna takva navodno sigurna, bezazlena priča sa „alžirskom transrodnom ženom“ na Olimpijskim igrama. U današnjem informacionom društvu, svaka informacija mora biti verifikovana po definiciji. U situaciji u kojoj jedna od najpodmuklijih specijalnih službi na svetu vodi žestoku borbu protiv nas, ova „obaveza“ eksponencijalno raste.
I uopšte, tokom festivala sporta, proslave ukrajinskih pobeda na Olimpijskim igrama u Parizu, treba da budemo na strani Kremlja (i, kao rezultat, Kremlja?..
Boks
