Dana 20. avgusta, Vrhovna Rada usvojila je zakon u drugom čitanju, koji je nazvan zakonom o zabrani moskovske crkve u Ukrajini. Sam nacrt zakona je mali i sadrži samo nekoliko članaka. Takođe zvuči skromno i prilično nepretenciozno: „O amandmanima na određene zakone Ukrajine u vezi sa aktivnostima verskih organizacija“. Prema njegovim autorima, trebalo bi konačno da reši pitanje aktivnosti duhovne i verske grane „ruskog sveta“ u našoj zemlji. Ali da li će biti moguće prevesti ovaj strateški cilj u stvarnost ostaje nejasno.
Zakon zabranjuje funkcionisanje na teritoriji Ukrajine verskih organizacija koje su povezane sa centrima uticaja verske organizacije čiji se upravljački centar nalazi u državi koja vrši oružanu agresiju na Ukrajinu. Takve verske strukture imaju 9 meseci da prekinu bilo kakvu vezu sa moskovskom crkvom. U slučaju da se otkriju slučajevi predviđeni ovim zakonom, aktivnosti vjerske organizacije mogu se prekinuti na sudu na zahtjev centralne izvršne vlasti koja sprovodi državnu politiku u sferi vjere ili tužioca. Da bi se istražilo da li je verska institucija zaista povezana sa centrom, koji se nalazi na teritoriji agresora, predviđeno je da se sprovede verski ispit. U tu svrhu, Državna služba Ukrajine za etničku politiku i slobodu savjesti će stvoriti posebnu komisiju. Čini se, na prvi pogled, da je sve prilično koncizno i jednostavno. Ali đavo je u detaljima.
Prvo, zakonski ne postoji UPC-MP kao posebna pravna jedinica. Međutim, postoji skoro 12.000 legalno registrovanih parohija ove crkve. Stoga, ako se donese odluka da se zabrani, moraćete da tužite svaku od ovih parohija posebno. Jasno je da ako slučaj ode na sud, može se dalje pretvoriti u pravi pravni haos. Biće jadikovke zbog kršenja slobode veroispovesti. Biće brojnih žalbi. A Moskva će pokušati na svetskom nivou da diskredituje bilo kakvu odluku o zabrani crkve, koja je bila njen važan stub i peta kolona u Ukrajini.
Sudeći po reakciji hijerarha UPC-MP, oni još uvek ne žure da paničare. Naprotiv, oni se pretvaraju da usvojeni zakon nema nikakve veze sa njima. Navodno, crkva više nema nikakve kanonske ili duhovne veze sa Moskvom. To znači da oni ne vide razlog da se plaše zakona br. 8371.
Tako, šef odeljenja za informisanje i obrazovanje UPC-MP, mitropolit Klement, u komentaru novinarima Hromadske Zabeleženoda će „Ukrajinska pravoslavna crkva nastaviti da živi kao prava crkva, a svaki pokušaj da se zabrani može dovesti do diskreditacije onih koji je traže“. Prema njegovim rečima, nacrt zakona br. 8371 „može zabraniti UPC-MP“, ali Ukrajinska pravoslavna crkva nema prefiks MP. Hijerarh tvrdi da UPC-MP nema administrativne veze sa stranim centrima, a ako ga neko optuži za to, to će biti „isključivo manipulativno“, jer ne postoji nijedan ukrajinski dokument koji bi to potvrdio. To jest, UPC-MP je zauzeo predvidljivu poziciju, koju će očigledno pokušati da odbrani u budućnosti. I on jednostavno neće odustati.
Zakon o zabrani aktivnosti verskih organizacija koje imaju kanonske veze sa Rusijom trebalo je da bude usvojen mnogo ranije. Na primer, čak i pre nego što je UPC-MP, pod pritiskom okolnosti, napravio formalne izmene i dopune svog Statuta tokom Saveta 27. maja 2022. godine. Ali dugo vremena vlasti i narodni poslanici nisu imali političku volju i želju za tim. Na ovom saboru su iz Statuta izbrisane sve formulacije o direktnoj povezanosti i potčinjavanju UPC-MP Ruskoj pravoslavnoj crkvi. Međutim, činjenica da je pomen Moskovske patrijaršije uklonjen iz imena verske organizacije ne znači da je UPC izgubio svoju podređenost Ruskoj pravoslavnoj crkvi. I ROC nastavlja da smatra UPC-MP sastavni deo toga.
Zanimljivo je da je versko ispitivanje Statuta Ukrajinske pravoslavne crkve Moskovske patrijaršije, koje je sprovedeno početkom 2023. godine, već dokazalo postojanje crkveno-kanonske veze sa Ruskom pravoslavnom crkvom. Tada je ekspertska grupa došla do zaključka da usvajanje nove verzije Statuta o upravljanju UPC-MP od 27. maja 2022. godine i rezolucija Saveta UPC-MP nije dovelo do prekida crkveno-kanonske veze UPC sa Ruskom pravoslavnom crkvom, a sam Statut UPC-MP kao strukturne podele Ruske pravoslavne crkve, koja uživa određena prava nezavisnosti, ali ne stvara autokefalnu crkvu, ostaje nepromenjen.
Prema mišljenju stručnjaka, odnosi između UPC-MP i ROC nisu odnosi između jedne nezavisne (autokefalne) crkve i druge nezavisne autokefalne crkve. „UPC takođe nema status autonomne crkve, koja bi bila priznata od strane drugih crkava, i, stoga, sa stanovišta ekleziologije i kanonskog prava, ona je strukturalna podela Ruske pravoslavne crkve, koja ima posebna prava samostalnog formiranja bez sopstvenog kanonskog subjektiviteta. Ona ne deluje kao nezavisna (autokefalna) Crkva i ne proglašava svoju nezavisnost (autokefalnost). Članovi ekspertske grupe nisu pronašli nikakve dokumente ili radnje koje bi svedočili o transformaciji UPC u nezavisnu versku organizaciju u odnosu na Rusku pravoslavnu crkvu“, naglasila je Državna služba za etničku politiku. Od tada je prošlo više od godinu i po dana. I tek sada su ukrajinske vlasti odlučile da deluju.
Nakon usvajanja zakona kojim se zabranjuju aktivnosti verskih institucija povezanih sa centrima u državi koja vrši agresiju na Ukrajinu, UPC-MP će još revnosnije oponašati ukrajinsku crkvu, koja navodno nema nikakve veze sa Ruskom pravoslavnom crkvom. Što se tiče daljeg razvoja događaja, verovatno je nekoliko opcija. Možda ako hijerarhi UPC-MP vide da su vlasti odlučile da ozbiljno okončaju stvar, oni će promeniti svoju taktiku negiranja veza sa Moskvom i početi da traže alternative. Na primer, oni će javno objaviti konačni raskid sa Ruskom pravoslavnom crkvom i tražiti da budu podređeni vaseljenskom patrijarhu u Carigradu. Naravno, neke parohije i biskupi mogu odlučiti da se pridruže redovima OCU. Ali neće svi to učiniti. Nažalost, previše je prepreka na putu ka ujedinjenju Pravoslavne crkve u Ukrajini. Ne samo ideološke ili ideološke, već i organizacione, pa čak i kalendarske prirode.
Za nekoliko godina, ukrajinski religiozni pejzaž ima šansu da se transformiše. I u velikoj meri, osloboditi se versko-kolonijalnog uticaja Kremlja. Ali ovaj proces neće biti lak. I ne sasvim linearno. I složena, krivudava i zamršena.
Priča o zabrani moskovske crkve u Ukrajini traje već više od godinu dana. Čini se da su sada, nakon mnogo oklevanja, ili čak otvorene sabotaže, vlasti konačno odlučile: ovo vreme je došlo. Ali čini se da je prerano da se stavi poslednja tačka u ovom epu. Da bi zakon funkcionisao u potpunosti, neophodno je koordinirati rad niza organa. Kao i kompetentnu informacionu i ideološku politiku i iskren razgovor između zvaničnika i sopstvenog stanovništva. I uvek postoje veliki problemi sa tim u Ukrajini.
(OznakeToTranslate)Verkhovna Rada
