Ruska agresija na Ukrajinu imala je značajan uticaj na ekonomije tri zemlje uključene u sukob. Sličnost njihovih institucionalnih struktura doprinela je određenoj konvergenciji ekonomskih efekata, ali postoje i značajne razlike u tome kako je rat uticao na svaku od ovih zemalja.
Belorusija – nastavak ekonomske politike
U 2023. godini beloruska ekonomija zabeležila je rast BDP-a od 3,9%, uprkos gotovo potpunom prekidu trgovinskih odnosa sa tržištima izvan Rusije. Ovaj rast je podstaknut pozitivnim kretanjima u većini industrijskih sektora, sa izuzetkom transporta, koji je zabeležio značajan pad drugu godinu zaredom. Uprkos teškim uslovima, izvoz Belorusije ostao je na visokom nivou, uglavnom zahvaljujući podršci Rusije. U 2023. godini čak 60% uvoza došlo je iz Rusije, a 65% beloruskog izvoza otišlo je na ovo tržište, što ukazuje na snažnu zavisnost beloruske ekonomije od Rusije.
Pozitivni ekonomski rezultati Belorusije u 2023. godini u velikoj meri su rezultat tradicionalnih alata koje su vlasti zemlje koristile u teškim ekonomskim uslovima. Na domaćem tržištu, Minsk je podržao potrošnju kroz labavu monetarnu politiku i lako dostupno potrošačko kreditiranje, istovremeno ograničavajući aktivnosti privatnog sektora. Vlada je nastavila da subvencioniše proizvodnju i izvoz. Dosledna podrška Rusije, koja je u 2023. godini obezbedila 60% beloruskog uvoza i primila 65% izvoza, takođe je bila ključna. Rusija je 2022. godine postala i tranzitna zemlja za belorusku robu. Inflacija je ostala niska na 5,8%, uglavnom zbog vladine kontrole cena, iako je ekonomski stimulans doveo do povećanih inflatornih pritisaka na kraju godine.
Oktobarsko istraživanje nezavisnog think tanka BEROC pokazalo je da oko 45% domaćinstava nije primetilo značajnu promenu u svojoj finansijskoj situaciji tokom godine, dok je 35% prijavilo pogoršanje. Pored toga, oko trećine ispitanika prijavilo je smanjenje prihoda.
Suočeni sa stalnom represijom i sve većim pritiskom na privatni sektor, Belorusi su nastavili da beže iz zemlje. Iako nam dostupni podaci ne dozvoljavaju da tačno procenimo stepen ovog fenomena, izveštaji o nedostatku osoblja, posebno među visoko kvalifikovanim stručnjacima, ukazuju na njegovo postojanje. Međutim, stopa migracije u 2023. godini verovatno će biti niža nego prethodnih godina.
Rusija – Kratkoročni rast na račun ekonomskih osnova
Zvanični podaci pokazuju da je ruska ekonomija porasla za 3,5% u 2023. godini, iako je, prema procenama Svetske banke, dinamika bila nešto niža na 2,6%. Ipak, ovaj rast je premašio prethodne prognoze, koje su pozivale na pad ekonomije od 2% ili stagnaciju od 1%. Kremlj ovaj rezultat delom duguje svom uspehu u zaobilaženju sankcija i zameni svojih bivših izvoznih tržišta sa onima Kine, Turske i Indije. Na domaćem tržištu, Moskva se fokusirala na finansijsku podršku velikim kompanijama za održavanje proizvodnje i sprovođenje mera za militarizaciju ekonomije.
U institucionalnim uslovima ruske ekonomije, koja je uključena u rat, reaktivna politika u kombinaciji sa sankcijama dovela je do značajnih promena u strukturi proizvodnje. Sektori koji zavise od uvoza visokotehnoloških komponenti, kao što je automobilska industrija, doživeli su oštar pad. S druge strane, povećana je proizvodnja zasnovana na niskoj tehnologiji i lokalnim sirovinama, kao što su prerada hrane i proizvodnja betona, kao i sve grane vezane za vojne aktivnosti. Kao rezultat toga, povećala se uloga sektora državne bezbednosti, koji finansira i kontroliše vlada. Ovaj proces je doveo do podele rada između privatnog sektora, koji je sve više ograničen na potrošačko tržište, i javnog sektora, koji postepeno preuzima većinu ekonomije.
Politika Centralne banke Rusije bila je direktno diktirana odlukama Kremlja. Centralna banka Ruske Federacije zadržala je stope na relativno niskom nivou kako bi se izbeglo povećanje troškova kredita za kompanije. Međutim, to je dovelo do povećanja inflatornih pritisaka, koje je banka pokušala ublažiti zakašnjelim povećanjem kamatnih stopa. Na kraju krajeva, inflacija u 2023. godini iznosila je 7,4%, što je znatno iznad cilja inflacije od 4%.
Na prvi pogled, socijalna situacija u Rusiji izgleda pozitivno. U novembru 2023. stopa nezaposlenosti dostigla je rekordno nizak nivo od 2,9%, a realne plate su počele da rastu u drugoj polovini godine. Međutim, rast plata je u velikoj meri nadoknađen povećanjem cena. A prihodi domaćinstava sve više zavise od militarizacije ekonomije. Pored toga, u potrazi za sredstvima, Kremlj je značajno smanjio socijalnu potrošnju.
Ukrajina – Stabilizacija ekonomije i centralizacija moći
ukrajinski EkoNomici u 2023. godini pokazali su znake stabilizacije, a očekivalo se da će rast BDP-a biti između 5 i 5,5%. Oporavak se odvijao uglavnom u metalurgiji i poljoprivredi, iako oba sektora još nisu dostigla predratni nivo zbog uništavanja infrastrukture i logističkih problema. Poslovno raspoloženje koje je ispitala Narodna banka Ukrajine ukazuje na optimizam u pogledu budućnosti poslovanja, iako su bezbednosne pretnje i logistički izazovi i dalje ključni izazovi.
Uprkos vladinim merama transparentnosti, posebno uvođenjem različitih IT platformi i sistema, odnos između biznisa i vlade ostaje nejasan. Pored toga, pitanje decentralizacije dovelo je do tenzija između lokalnih i centralnih vlasti, posebno u oblasti pristupa finansijama. Promene na najvišim nivoima vlasti koje su se dogodile početkom godine ukazuju na to da Kancelarija predsednika nastoji da konsoliduje kontrolu nad ekonomijom i lokalnom upravom. Ove mere su pripreme za postkonfliktnu obnovu zemlje, koja se finansira iz inostranstva.
Za razliku od Rusije, Ukrajina se uspešno nosila sa problemom inflacije. To je postignuto zbog privremenog zamrzavanja kursa grivne i politike visokih kamatnih stopa NBU. Bazna inflacija za celu 2023. godinu iznosila je 5,1%. Međutim, inflatorna dinamika i dalje utiče na prihode domaćinstava, jer realni rast plata nije držao korak sa rastom cena.
Iako nije bilo značajnih promena u migracionim tokovima iz Ukrajine u 2023. godini, broj interno raseljenih lica (IDP) značajno se smanjio na 3,6 miliona ljudi u novembru 2023. godine, prema podacima Međunarodne organizacije za migracije (IOM). U svakom slučaju, ovi ljudi se i dalje suočavaju sa ozbiljnim poteškoćama. Prema novembarskom istraživanju IOM-a, 74% interno raseljenih osoba nije dobilo nikakvu finansijsku pomoć. Slične probleme prijavilo je 58% onih koji su se na kraju vratili svojim kućama.
Vlada će se hraniti
U drugoj godini rata, ekonomije tri zemlje uključene u sukob privremeno su se prilagodile posljedicama ruske agresije na Ukrajinu. Međutim, ovo prilagođavanje može biti površno, jer su stvarni izazovi i problemi često skriveni u detaljima.
Stanovništvo tri zemlje najviše osjeća posljedice takvih promjena: prisilne migracije (u Belorusiji i Ukrajini), pad životnog standarda (u Rusiji i Ukrajini), nezaposlenost i fizičke posljedice vojne agresije (u Ukrajini). Pored toga, postoji opšte pogoršanje nivoa socijalne zaštite i državne podrške.
Ratni uslovi utiču na strukturu ekonomija ovih zemalja, jačajući ulogu centralne države. U slučaju Rusije, ovaj proces dovodi do podređenosti privrede vojnom sektoru. Takve promene mogle bi ove ekonomije učiniti manje fleksibilnim i ranjivijim na buduće krize. To se, između ostalog, manifestuje u „tihom ratu“ za imovinu između ključnih ekonomskih igrača u Rusiji i u pokušajima da se oslabi uticaj oligarha u Ukrajini.
Prevedeno sa poljskog
Tekst je objavljen u okviru projekta saradnje između nas i poljskog časopisa Nowa Europa Wschodnia.
Originalni naslov članka: Diabeł tkwi w szczegółach
Belorusija
