Vojna operacija u Kurskoj oblasti iznenadila je ukrajinsko društvo, Rusiju i zapadni svet. Po prvi put od kraja Drugog svetskog rata, Rusku Federaciju su napale oružane snage strane države. Očigledno je da imamo posla sa novom vrstom ukrajinske kontraofanzive, koja se fundamentalno razlikuje od neuspešne operacije 2023. godine.
Sun Tzu je rekao: „Napad tamo gde nije spreman. Ili idi tamo gde ne očekuje. To su načini na koje vojni stratezi pobeđuju. Ali ne možete unapred pričati o njima. “ Ukrajina je 2023. godine krenula potpuno drugačijim putem. Nekoliko meseci PR kontraofanzive sa najavom glavnih pravaca štrajkova omogućilo je neprijatelju da se dobro pripremi za bitku. Kao rezultat toga, postoji minimum ponovo osvojenih teritorija sa velikim gubicima. Istovremeno, samo u prva dva dana neprijateljstava u Kurskoj oblasti, bilo je moguće preuzeti kontrolu nad većom teritorijom nego tokom prošlogodišnje kontraofanzivne operacije.
Ovog puta, pristup planiranju i sprovođenju vojne ofanzive u Kurskoj oblasti bio je upravo ono što klasična vojna umetnost podrazumeva. Režim potpune tišine. Nedostatak uvredljivih najava. Ćutanje ukrajinskih vlasti. Skromnost zvaničnika. Informativna tišina od strane jedinica koje učestvuju u vojnoj operaciji u Kurskom pravcu. Sve ovo je u oštroj suprotnosti sa prošlogodišnjim PR-om neuspele kontraofanzive.
Možemo samo da nagađamo šta je glavna ideja ukrajinskog Generalštaba. Niko ne zna sto posto o glavnoj svrsi prenošenja rata na neprijateljsku teritoriju. Možda postoji nekoliko takvih ciljeva. Ne može se isključiti da maksimalni plan predviđa proboj sve do nuklearne elektrane u Kurčatovu. Možda govorimo o okupaciji dijela Kurske regije kako bismo ojačali pregovaračku poziciju u budućnosti. Ali postoje i druge opcije za razvoj kontraofanzive, što može u velikoj meri zakomplikovati stanje ruske vojske i poremetiti kvalitetnu komunikaciju između pozadine i jedinica koje se trenutno bore protiv Ukrajine. Takođe nam je nejasno koliko daleko Oružane snage Ukrajine planiraju da se kreću dublje. Ukrajinski Generalštab možda priprema druge napade na mestima gde Kremlj to baš i ne očekuje. I to je zapravo veoma dobra stvar. Na kraju krajeva, strateška nesigurnost stvara mnoge probleme za neprijatelja. Ruskoj komandi je teško da se nosi sa maglom rata. Da razumemo glavne motive i ciljeve naših trupa, strateški plan i pravac glavnog štrajka. Sve ovo izaziva pustoš i dovodi do grešaka neprijatelja.
Glavni problem Ukrajine u ratu sa ruskim osvajačima nije bio samo to što agresor ima više oružja i resursa. I ne samo u našim generalima sovjetske škole ili korupcije i neefikasnosti. Zbog položaja zapadnih saveznika, koji su zabranili Oružanim snagama Ukrajine da napadnu rusku teritoriju zapadnim oružjem, Ukrajina je od samog početka vodila rat u krajnje nejednakim i nepravednim uslovima. U stvari, strah Evrope i Amerike da prekrše crvene linije u odbijanju ruske agresije doveo je do pozicionog zastoja na liniji fronta krajem 2022. godine. Nikada u istoriji ratova nije postojao tabu o sprovođenju punopravnih vojnih operacija na teritoriji agresora. Ali za Ukrajinu je radila iza kulisa do početka avgusta 2024. godine.
Postojala je situacija u kojoj je Rusija imala potpunu slobodu manevriranja i mogla je napasti Ukrajinu iz bilo kog pravca. A Ukrajina ni u kom slučaju nije imala pravo da pređe rusku granicu. Neprijateljstva su morala da se sprovode isključivo na našoj zemlji, što takođe znači ogromne ekonomske gubitke i uništavanje infrastrukture, a da ne spominjemo civilne žrtve. Umesto hrabrih nestandardnih vojnih operacija, Oružane snage Ukrajine bile su ograničene pozicionim krvavim bitkama. Na kraju krajeva, sve što je trebalo da uradimo je da jurišamo na dobro utvrđene ruske odbrambene linije na teritoriji Ukrajine. Pod takvim uslovima, neprijatelj je mogao relativno lako predvideti akcije Oružanih snaga Ukrajine. To se dogodilo tokom neuspešne kontraofanzive 2023. godine.
Može se samo zapitati kakvi bi bili rezultati neprijateljstava 2023. godine da su ukrajinske jedinice napale teritoriju Ruske Federacije umesto da napadnu Surovikinovu liniju. Istovremeno, nakon što je dobio punu dozvolu od Zapada za takvu operaciju. Šta ako, umesto predviđene ofanzive u pravcu Zaporožja, Oružane snage Ukrajine odu u Belgorod i Kursk? Možda bi rat do sada bio gotov.
Tako je 2024. godine Zapad postepeno počeo da ukida zabrane upotrebe svog oružja na teritoriji Ruske Federacije. Ali nepisano pravilo je ostalo: Ukrajini je bilo dozvoljeno da vodi neprijateljstva samo unutar međunarodno priznatih granica 1991. godine. Međutim, da bi se probile moćne ruske odbrambene linije, potrebno je imati veliku prednost u sredstvima za oštećenje vatre, elektronsko ratovanje, artiljeriju, avijaciju i protivvazdušnu odbranu. A potrebna vam je i radna snaga. Sva ova sredstva nisu dovoljna u Ukrajini. U međuvremenu, agresor polako, ne štedeći ljude i koristeći FAB, napredovao metar po metar u Donbasu. Da bi se preokrenuo plimu i zaustavio agresora, bilo je neophodno da se Nestandardni koraci. Gorko iskustvo 2023. godine pokazalo je da je juriš na ruske odbrambene linije na teritoriji Ukrajine pogrešna odluka. Prenos neprijateljstava na teritoriju Rusije postao je jedina alternativa za Ukrajinu da pokuša da bar delimično promeni prirodu neprijateljstava i prisili agresora da ublaži ofanzivni pritisak na istoku.
Ovih dana uništava se dogma da će vojna akcija na teritoriji nuklearne države neminovno dovesti do neprihvatljivog nivoa eskalacije. To je ono što su mnogi zapadni političari i stručnjaci stalno plašili ceo svet. Lepo je što Zapad konačno ne pokušava barem javno da zaustavi ukrajinsku operaciju. Ne izražava dalju zabrinutost i ne ucenjuje trenutnim „zaustavljanjem eskalacije“. Naprotiv, evropski i američki zvaničnici i političari su naklonjeni prenosu neprijateljstava na Rusku Federaciju.
Dakle, šef Komiteta za odbranu nemačkog Bundestaga, Markus Faber, ne smatra da je moguća upotreba nemačkog oružja u borbama u Kurskoj oblasti Rusije problem. „U vezi sa ruskim napadom na Ukrajinu, teritorija obe države je ratna zona. Upotreba oružja podleže odredbama međunarodnog prava“, rekao je predsednik odbora za odbranu Bundestaga. Portparol Evropske komisije za spoljne poslove Petar Stano takođe je rekao da Ukrajina ima pravo na samoodbranu, uključujući udare na rusku teritoriju. A 7. avgusta, portparol američkog Stejt departmenta Metju Miler takođe je jasno stavio do znanja da Vašington zadržava pravo Ukrajine da sprovodi vojne operacije onako kako ih vidi. „Rusija je prekršila teritorijalni integritet Ukrajine i nastavlja da ilegalno okupira teritoriju Ukrajine. Odluku o tome kako Ukrajina sprovodi vojne operacije donosi Ukrajina, a naša politika o prekograničnim udarima se nije promenila“, rekao je Miler.
Ne znamo kako će se završiti vojna operacija Oružanih snaga Ukrajine u Kurskoj oblasti. Na kraju krajeva, moramo biti realni i ne zahtevati nemoguće. Roman Polko, penzionisani poljski general i bivši komandant specijalnih snaga, rekao je da je „dobro što Ukrajina preduzima akcije koje iznenađuju Ruse“ i da „Ukrajina zauzima odbrambeni položaj i nije u poziciji da sprovede operaciju da potisne Rusiju od okupiranih regiona, ali Ukrajina se aktivno brani“ i da „Rusima ne treba dozvoliti da mirno pripremaju nove napade“.
U interesu je Ukrajine da zauzme što više ruskih teritorija i istovremeno sačuva svoje vojnike što je više moguće. Na kraju, ako ikada dođe vreme za pregovore, možemo pokušati da zamenimo ponovo osvojene ruske zemlje za ukrajinske. A započinjanje neke vrste pregovora, kada kontrolišete dobru polovinu Kurske regije, uvek je povoljnije i daje osećaj samopouzdanja. Ovo je jedan od preduslova za takozvanu jaku pregovaračku poziciju. Bilo bi dobro kada bi Zapad konačno ukinuo bilo kakva ograničenja za Oružane snage Ukrajine i prestao uspostavljati veštačke okvire koji dozvoljavaju samo vođenje iscrpljujućeg krvavog pozicionog rata, u kojem nema manevarskog prostora i efekta nepredvidivosti.
(OznakeToTranslate)Top vesti
