Popularna kanonizacija bivše poslanice Irine Farion, koja je ubijena u Lavovu, dobija na zamahu. Pored uobičajenih predloga u takvim pričama da se ulice preimenuju u njenu čast, društvo rado igra igru imitacije javne aktivnosti „Potpiši peticiju“ – posebno o dodeli gospođi Irini posthumne titule Heroja Ukrajine. Radi se čak i o davanju njenog imena i prezimena univerzitetu na kojem je radila – Lavovskom politehničkom nacionalnom univerzitetu. (Autorima ideje, očigledno, ne smeta činjenica da je Politehnika tehnički univerzitet, a preimenovanje u čast ne-osnovnog nastavnika, blago rečeno, nije baš logično.
Situacija je, u stvari, prilično poznata – i ne radi se samo o tome da je to Irina Farion. U stvari, tokom rata u punom obimu, već je bilo više od desetak peticija koje su pozivale na titulu Heroja Ukrajine (posthumno) određenim vojnicima koji su poginuli na frontu. Takve peticije pišu uglavnom rođaci pokojnika – ako su malo ili nisu poznati široj javnosti, ili pristalice – ako su na neki način promovisani likovi na društvenim mrežama (kao, na primer, Pavlo Petričenko, poznat po raznim akcijama, kao što je „Ko je naredio Katju Handziuk?“, i rad za Fondaciju Serhij Pritula).
S jedne strane, to je razumljivo – svako ko je poginuo u ratu je heroj na ovaj ili onaj način, pa zašto ne počastiti heroja zvaničnom nagradom. S druge strane, ne može svaki učesnik u trenutnom (kao i bilo koji) rat biti počastvovan ovom državnom nagradom, najvišim stepenom razlike. Koji se, podsećamo, obezbeđuje građanima Ukrajine za izvanredan herojski čin. I to ne samo za smrt nakon dolaska neprijateljskog projektila ili udara neprijateljske bespilotne letjelice. Konačno, tu je i Orden hrabrosti, koji priznaje, oprostite na tautologiji, za hrabrost i junaštvo pokazano u raznim prilikama u obavljanju, između ostalog, vojne dužnosti u uslovima koji uključuju rizik po život.
Heroj Ukrajine je najviša nagrada za dodelu Zlatne zvezde (ili Ordena države) u izuzetnim slučajevima. Heroji, po definiciji, ne mogu biti mnogi. A kriterijumi za izbor ovde treba da budu što stroži. Mada, u Ukrajini je uvek bilo problema sa tim. Do 2014. godine, Heroj Ukrajine, njegova „miroljubiva“ verzija, dodeljivana je svakome, često za godišnjice (kako su se šalili u drugoj istorijskoj eri, kada je generalni sekretar Centralnog komiteta Komunističke partije Sovjetskog Saveza Leonid Brežnjev na svoj rođendan primio još jednu zvezdu Heroja Sovjetskog Saveza – zbog činjenice da je živeo). Deo ove „herojske“ liste postao je prava sramota za Ukrajinu, koja, usput rečeno, još nije potpuno isprana.
Revolucija dostojanstva i promena vlasti u zemlji trebalo je da promene situaciju na bolje. Ali već na listi Heroja Ukrajine, poznatoj kao Nebeska stotina, postoji jedna osoba koja tamo, blago rečeno, nema nikakve veze. Ovo je novinar novina „Vesti“ Vjačeslav Veremij. Isti onaj koji je, tokom događaja u centru Kijeva 2013-2014, pisao u proruskoj publikaciji o „prostitutkama koje su došle iz Okružne na Majdan Nezalezhnosti“ i drugim stvarima koje diskredituju protest naroda. A na listu je uvršten samo zato što je postao žrtva „prijateljske vatre“ – ubio ga je sopstveni, provladin tituški. To je isto kao da je Heroj Ukrajine za učešće u rusko-ukrajinskom ratu dodeljen nekom stanovniku Donjecke ili Zaporižje oblasti koju su mobilizovali okupatori, a koga bi ubili njegovi – ruska vojska ili Kadirovljevi plaćenici. Da li je umro od neprijateljskog metka? Pa.
Još jedan upečatljiv primer diskreditacije titule Heroja Ukrajine bila je priča o Andriju Kuzmenku. Isti „Skrjabin“, koji, za razliku od Fariona (pošto smo već počeli sa njom), nije ubio niko, a on sam se srušio u svom automobilu, kršeći saobraćajna pravila. Kuzmenko, koji se proslavio po tome što je na gotovo svim izborima učestvovao u kampanjama raznih političara (a vrhunac je bila njegova podrška Viktoru Janukoviču na izborima 2004. godine – kada je, kako je i sam pevač priznao, jednostavno bio primoran da to učini), kako se ispostavilo samo pet godina nakon njegove smrti, imao je „izuzetne lične zasluge u formiranju nacionalnog kulturnog prostora“, dao je „značajan doprinos razvoju nacionalne muzičke umetnosti“. Pa, generalno, on je sproveo mnogo godina plodne kreativne i društvene aktivnosti.
Marija Burmaka, koja je trebalo da primi Heroja Ukrajine sa mnogo većim pravom, s obzirom na gore navedene argumente, samo je nosilac Reda princeze Olge. I najniži, treći stepen. (Sovjetska politička aktivistkinja Valentina Ševčenko, koja je u aprilu 1988. odbila da pomiluje Ivana Hončaruka, koji je streljan 1989. godine, u stvari, uoči proglašenja nezavisnosti, zbog učešća u neprijateljstvima na strani UPA – zbog čega je, usput rečeno, odslužio kaznu četrdesetih i pedesetih godina, tako da je ovaj Ševčenko punopravni kavalir reda Princeza Olga. Tako je, usput.) A „Kuzma Skrjabin“, koji se kandidovao od Zelene stranke do tima zimske generacije, heroj je Ukrajine.
Tako su zamagljeni značaj, značaj i jedinstvenost najvišeg ranga u zemlji. A rat je intenzivirao ove procese mnogo, mnogo puta. Dakle, sada je smrt Irine Farion predvidljivo izazvala talas relevantnih poziva. Iako je tokom svog života, ova političarka bila poznata po velikom broju kontroverznih akcija, od kojih su neke bile privučene ne toliko titulom heroja koliko krivičnim predmetom ili barem javnom osudom.
Irina Farion je živela težak život. Kontradiktorna. Zašto se to dogodilo nije na nama da shvatimo, i da li se uopšte isplati. Ona će biti zapamćena u ukrajinskom društvu na ovaj ili onaj način – barem njeni savremenici definitivno neće zaboraviti, i na pozitivnoj i na negativnoj strani. Ali najgora stvar koja se može uraditi u ovoj situaciji – i za njeno sećanje i za Ukrajinu – jeste da se nastavi ludilo kanonizacije. Farion nije bio heroj Ukrajine, ona je bila ono što je bila. Onaj koji je mogla i želela da postane. Neka tako ostane u našoj istoriji. I to nije još jedan primer posthumnog licemerja, laži i Kučma-Brežnjevljevog rasipanja državnih nagrada u svim pravcima.
U suprotnom, Heroj Ukrajine će konačno umreti, pretvarajući se u jeftinu zamku za one koji organizuju gomilu da potpišu peticiju ili imaju veze u kancelariji predsednika.
(OznakeToTranslate)Andrij Kuzmenko
