Jedna od efikasnih strategija Rusije da manipuliše javnim mnjenjem i usmeri ga u pravom smeru je vešto korišćenje teorija zavere. Teorije zavere o tumačenju stvarnosti mogu stvoriti alternativnu verziju sveta, regrutovati fanatike i opiti glave miliona. I na ovoj oblasti, Kremlj je postigao izuzetan uspeh.
Ljudi su oduvek bili ranjivi na teorije zavere. Žudnja za tajnim znanjem je osnova ljudske psihologije. Prolog ruske agresije na Ukrajinu bila je indoktrinacija Rusa. U ovom slučaju, ruski revanšizam i imperijalizam bizarno su kombinovani sa ogorčenjem prema ostatku sveta, koji se navodno urotio protiv Moskve i podmuklo je prevario. Ali, verovatno, efekat bi bio nepotpun ako ne bi bilo moguće privući laži koje su proglašene istinom u Putinovoj službi.
Jedna od najčešćih izmišljotina, koju aktivno emituju ruske vlasti, govori o obećanju NATO-a da se nikada neće proširiti na istok. Navodno je dat Gorbačovu tokom pregovora o budućem ujedinjenju Nemačke. Ali onda je to zaboravljeno i Alijansa je izdajnički prihvatila većinu zemalja koje su ranije bile deo sfere uticaja Moskve. To je odmah poremetilo ravnotežu snaga, dovelo do formiranja unipolarnog sveta i prisililo Rusiju da preduzme hitne mere odmazde.
U stvari, nije bilo verbalnih, a kamoli pisanih, sporazuma o neširenju NATO-a između SSSR-a i Zapada. Čak i na osnovu principa da suverene države imaju pravo da samostalno određuju svoju spoljnu politiku i koje strukture ili sindikate da se pridruže. Ali Rusija je uvek tumačila međunarodne odnose na specifičan način. I razmišljao je u smislu sfera uticaja, koje su isključiva privilegija velikih sila. Dakle, mitska priča o tome kako je Zapad prevario Moskvu postala je široko rasprostranjena među Rusima. U budućnosti je to pomoglo Kremlju da formira nove teorije zavere i ponudi ih masama za domaću potrošnju.
Kremlj je postigao poseban uspeh na polju istorije. Mnogi Rusi iskreno veruju da je njihova država izabrana, a podmukli neprijatelji žele da je liše prošlosti, da joj oduzmu „veličinu i uticaj“. U ruskom društvu aktivno kruže mitovi da je Austrija stvorila Ukrajinu. Da je ukrajinski jezik veštački dijalekt. I uopšte, ruska državnost je nastala u 9. veku, a nakon osvajanja južne Rusije od strane Mongola-Tatara, slovensko stanovništvo je masovno migriralo na teritoriju današnje Moskve. Ista kategorija mitova uključuje pozicioniranje Rusije kao Trećeg Rima, naslednika samog Vizantijskog carstva. Otuda stalna želja da se ruski imperijalizam umota u omot mesijanizma i da mu se da ekskluzivnost i čistoća.
Čini nam se da nema ništa apsurdnije od teza ruske propagande da se Ukrajina sprema da napadne „DPR“ i „LPR“ i napadne Rusku Federaciju, da su tajne biolaboratorije severnoatlantskog bloka radile na našoj teritoriji. Ali mnogi Rusi zaista veruju u to. Rusko društvo u celini spremno prihvata Putinovu verziju tumačenja stvarnosti, u kojoj je Rusija u ratu ne toliko sa Ukrajinom koliko sa NATO-om na teritoriji Ukrajine. Agresivna priroda rata protiv Ukrajine prikrivena je uz pomoć raznih teorija zavere, iza kojih istina uopšte nije vidljiva. U ovoj alternativnoj stvarnosti, Zapad nije ostavio Rusiji drugog izbora nego da vojno izvrši invaziju na suverenu državu.
Moramo odati počast ruskim specijalnim službama: naučili su da kombinuju stvarne probleme koji postoje sa teorijama zavere. U Rusiji i ne samo tamo, postoji popularno mišljenje da javna politička vlast ne snosi punu odgovornost za svoje postupke i često iza nje navodno stoje druge, mnogo moćnije sile. To nas dovodi do sveta kojim vladaju tajne elite koje imaju svoj plan i izvršavaju ga. Takva detektivska verzija stvarnosti, iako ne izgleda sasvim racionalno, zapravo privlači mnoge. Zbog toga ruske specijalne službe uspješno hvataju i pojedince sa neformiranim svjetonazorom i milione običnih građana u svojim mrežama.
Možda je ubistvo Irine Farion takođe izvršio takav regrutovani fanatik koji veruje u teorije zavere i podmukli masoni koji su započeli rat između dva naroda. I bio je nadgledan i mentoriran od strane majora iz Lubjanke, koji se pretvarao da je ideološki pametan nacista koji je bio veoma zabrinut za sudbinu bele rase. Zatim je bilo pitanje tehnologije. Da ubedi počinioca u važnost njegove zločinačke misije, da joj da ideološku dimenziju. Za FSB nije teško prodati pravu ideju mladoj osobi koja iskreno veruje u teoriju zavere.
Nemojte pretpostavljati da sve teorije zavere nastaju niotkuda. Zaista, neki od njih su veoma daleko od života i dizajnirani su isključivo da manipulišu stanovništvom, koje pati od nedostatka kritičkog mišljenja. Ali nije neuobičajeno da Kremlj pribegava značajnoj sofisticiranostiniša i podmuklija taktika. U njemu se stvarni problemi koji se dešavaju pokušavaju objasniti uz pomoć različitih teorija zavere. Rusija koristi pogrešne procene i greške zapadnih političkih elita da izgradi teoriju zavere na njihovim temeljima. Da pruži alternativno objašnjenje za određene procese kako bi se izazvao talas razočarenja, nepovjerenja i ogorčenja, koji se pretvaraju u izborne posljedice na izborima. A Kremlj često uspeva. Srećom, s vremena na vreme, Zapad stvara mnoge informativne prilike za Rusku Federaciju kako bi pokrenuo zaverenu verziju objašnjenja stvarnosti.
Upečatljiv primer je pogrešna odluka zapadnih elita da otvore granice i promovišu masovnu migraciju stanovništva iz stranih kultura. Pošto zapadni političari izuzetno nerado priznaju da su napravili grešku i da im se ne žuri da isprave svoje greške, teorije zavere to rade umesto toga. Verzija se pokreće da vodeće stranke u Evropi namerno rade na zameni autohtonog stanovništva imigrantima iz Azije i Afrike. Rusija, osećajući kakve bonuse može da donese podrška takvoj tezi, prećutno je uključena u njeno širenje. Političke stranke i političari se pojavljuju kako bi izazvali tradicionalne elite. Ne svi, ali neki od njih imaju ili su imali bliske veze sa Moskvom. Društvene tenzije i frustracije rastu, jer se većina migranata uopšte ne integriše u zapadna društva. Poverenje u političare opada. Kako se ne može pojaviti ideja da su tajni masoni koji su se urotili da unište zapadnu civilizaciju krivi za propadanje života? Kremlj trlja ruke, radujući se unutrašnjem slabljenju Evrope. I on se priprema za nove operacije zavere.
Teorije zavere postale su efikasno oružje ruske propagande i manipulacije javnim mnjenjem. Štaviše, koristi se i za unutrašnju i za spoljašnju upotrebu. S jedne strane, teorije zavere pomažu da se rusko društvo održi u skladu i pronađe unutrašnje opravdanje za spoljnu agresiju. S druge strane, doprinosi destabilizaciji u Ukrajini, Evropi i Sjedinjenim Državama, povećava nepovjerenje između vlasti i građana i regrutuje fanatike koji su spremni počiniti zločine. Možemo biti sigurni da Kremlj neće napustiti ovo pitanje i da će nastaviti da izmišlja fantastične koncepte kako bi objasnio stvarnost. Moskva shvata da će uvek biti dovoljno potrošača takvog sadržaja.
(OznakeToTranslate)Top vesti
