Britanski časopis The Economist piše o sposobnosti ruske ekonomije da proizvodi, obnavlja i isporučuje oklopna vozila i artiljerijske buradi na frontu. Dalje ofanzivne akcije ruske vojske u Ukrajini zavisiće od dostupnosti ovog resursa, tvrde analitičari koje je intervjuisao novinar.
The Economist objavljuje prevod teksta „Rusiji ponestaje ogromnih zaliha oružja iz sovjetske ere“.
***
Dugo se činilo da postoji samo jedan način da se okonča rat iscrpljivanja između Ukrajine i Rusije, sa populacijom pet puta većom od Ukrajine. Ali ruska ofanziva na Harkov sa severa, koja je počela u maju, bledi. Uspjesi u drugim oblastima fronta, posebno u Donbasu, nisu bili samo strateški beznačajni, već su postignuti i uz ogromnu cijenu. Pitanje sada nije toliko da li Ukrajina može da nastavi da se bori, već koliko dugo će Rusija moći da održi trenutni tempo svojih operacija.
Ključno pitanje nisu ljudski resursi. Čini se da je Rusija u stanju da nastavi da pronalazi oko 25.000 vojnika mesečno kako bi zadržala oko 470.000 osoblja na frontu, iako mora da plati više za njih. Proizvodnja raketa za napad na ukrajinsku infrastrukturu takođe brzo raste. Ali uz sve priče da je Rusija postala ratna ekonomija, trošeći oko 8% svog BDP-a na vojsku, ona može samo da nadoknadi zapanjujuće gubitke tenkova, oklopnih transportera i artiljerije povlačenjem iz skladišta i popravljanjem zaliha iz sovjetske ere. Ove rezerve mogu biti ogromne, ali nisu neograničene.
Prema većini obaveštajnih procena, u prve dve godine rata, Rusija je izgubila oko 3.000 tenkova i 5.000 drugih oklopnih vozila. Holandski obaveštajni sajt otvorenog koda Oriks procenjuje broj gubitaka ruskih tenkova za koje postoje foto ili video dokazi na 3235, ali sugeriše da je stvarna cifra „mnogo veća“.
Aleksandar Golts, analitičar u Centru za istočnoevropske studije sa sedištem u Stokholmu, kaže da Vladimir Putin duguje starom Politbirou ogromne zalihe oružja koje je akumulirao tokom Hladnog rata. On kaže da su sovjetski lideri znali da je zapadna vojna oprema daleko superiornija od njihove, pa su se odlučili za masovnu proizvodnju, proizvodeći hiljade oklopnih vozila u mirnodopsko vreme u slučaju rata. Uoči raspada Sovjetskog Saveza, kaže Goltz, imao je onoliko oklopnih vozila koliko i ostatak sveta zajedno.
Kada se ministar odbrane Sergej Šojgu u decembru 2023. godine pohvalio da je tokom godine isporučeno 1530 tenkova, nije rekao da skoro 85% njih, prema proceni Međunarodnog instituta za strateške studije (IISS), londonskog think tanka, nisu bili novi tenkovi, već stari (uglavnom T-72, takođe T-62, pa čak i neki T-55, čija proizvodnja datira iz perioda neposredno nakon Drugog svetskog rata). koji su uklonjeni iz skladišta i oprani i očišćeni.
Od invazije, oko 175 prilično modernih tenkova T-90M je poslato na front. Prema procenama IISS-a, godišnja proizvodnja tenkova T-90M ove godine mogla bi se približiti 90 jedinica. Međutim, Michael Gjerstad, analitičar u IISS-u, tvrdi da je većina T-90M zapravo nadogradnja starijih T-90A. Kako se njihov broj smanjuje, proizvodnja novih T-90M ove godine ne može biti veća od 28 jedinica. Pavel Luzin, stručnjak za ruske vojne sposobnosti u Centru za analizu evropske politike sa sedištem u Vašingtonu, smatra da Rusija može da proizvede samo 30 novih tenkova godišnje. Kada su Ukrajinci prošle godine zarobili navodno novi T-90M, otkrili su da je njegov pištolj proizveden 1992. godine.
Prema Luzinu, sposobnost Rusije da izgradi nove tenkove ili borbena vozila pešadije, ili čak popravi stare, suočava se sa poteškoćama u dobijanju komponenti. Skladišta komponenti za proizvodnju tenkova, koja su planirana da se koriste 2025. godine pre rata, već su ispražnjena, a kritična oprema kao što su grejači goriva za dizel motore, visokonaponski električni sistemi i infracrvene termovizijske kamere za detekciju ciljeva ranije je uvezena iz Evrope, a sada je njihova prodaja blokirana sankcijama. Nedostatak visokokvalitetnih kugličnih ležajeva je takođe ograničavajući faktor. Kineske alternative su ponekad dostupne, ali se kaže da zaostaju za prethodnim standardima kvaliteta.
Međutim, to nisu svi problemi kada je u pitanju proizvodnja novih oklopnih vozila ili pokušaji modernizacije starog. Tokom protekle dve godine, proizvodnja ferolegura je zapravo opala, kaže Luzin. Većina zavarivačkih radova u fabrikama oružja i dalje se obavlja ručno, i uprkos činjenici da fabrike navodno rade u tri smene, Luzin kaže da je preduzećima teško da regrutuju dovoljno radnika. Oni se takođe u velikoj meri oslanjaju na mašine uvezene pre mnogo godina iz Nemačke i Švedske, od kojih su mnoge sada stare i teške za održavanje.
Štaviše, stari sovjetski lanac snabdevanja oružjem više ne postoji. Ukrajina, Gruzija i Istočna Nemačka bili su važni centri za proizvodnju sovjetskog oružja i njegovih komponenti. Ironično, Harkov je bio glavni proizvođač kupola za T-72 tenkove. Prema Luzinu, broj radnika u ruskom vojno-industrijskom kompleksu takođe je naglo opao, sa 10 miliona na 2 miliona, bez ikakvih kompenzacijskih promena u automatizaciji.
Još jedna briga je proizvodnja artiljerijskih bureta. Za sada, zahvaljujući pomoći Severne Koreje, Rusija ima dovoljno granata, verovatno oko 3 miliona ove godine. To je dovoljno da nadmaši Ukrajince, koji su donedavno imali prednost u granatama od najmanje 5:1, a na nekim mestima i mnogo više. Ali nedostatak tako visokog intenziteta vatre je habanje bačvi. U nekim žarištima, haubice burad treba zameniti nakon nekoliko meseci.
Međutim, prema Luzinu, postoje samo dve fabrike koje imaju složene austrijske rotacione mašine za kovanje (od kojih je poslednja uvezena 2017. godine) potrebne za izradu bačvi. Svaki od njih može proizvesti samo oko 100 barela godišnje, dok je potreba za njima hiljade. Rusija nikada nije proizvela sopstvene mašine za kovanje; uvezla ih je iz Amerike 1930-ih i opljačkala nemačke fabrike nakon rata.
Rešenje ovog problema bila je kanibalizacija buradi iz stare vučene artiljerije i njihova instalacija na samohodnim haubicama. Ričard Vereker, analitičar otvorenog koda, procenjuje da je oko 4,800 barela zamenjeno do početka ove godine. Koliko dugo Rusi mogu da nastave da to rade zavisi od stanja oko 7000 barela koji mogu ostati u skladištima. Michael Gjerstad kaže da za višestruke raketne sisteme kao što je TOS-1A, habanje cevi znači mnogo kraće rafale vatre.
Ali najveći problem dolazi sa tenkovima i borbenim vozilima pešadije, koji su i dalje kritični za bilo kakve velike kopnene ofanzivne operacije. Dok IISS procenjuje da je Rusija možda imala oko 3.200 tenkova u zalihama u februaru ove godine, Gjerstad kaže da se do 70% njih „nije pomerilo ni centimetar od početka rata“. Veći deo T-72 je uskladišten na otvorenom od ranih 1990-ih i verovatno je u veoma lošem stanju.
I Goltz i Luzin veruju da će, uz trenutnu stopu habanja ruskih tenkova i borbenih vozila pešadije u skladištu, dostići „kritičnu tačku iscrpljivanja“ do druge polovine 2025. godine. Gjerstad daje još nekoliko meseci da to učini. Ali Rusi neće želeti da dođu do ivice ponora kada im je odjednom ostalo vrlo malo novih tenkova da pošalju na front. Čini se da je novi ministar odbrane, Andrej Belousov, fokusiran na povećanje proizvodnje bespilotnih letelica.
Ako se ništa ne promeni, ruske trupe će možda morati da promene svoju poziciju u odbrambeniju do kraja ove godine, rekao je Gjerstad. To može postati očigledno do kraja leta. Putinovo interesovanje za privremeni prekid vatre uskoro bi se moglo povećati.
Rusko-ukrajinski rat
