Nedavno se u ruskom segmentu društvenih mreža zatekao strašan poetski i patriotski skandal. Iako je priča zapravo izuzetno smešna. A istovremeno, veoma je poučno i izloženo. Pre svega, razotkriva ideološke temelje ruskog z-patriotizma i opravdanja za „specijalnu vojnu operaciju“, to jest potpunu invaziju na Ukrajinu.
Tako se pre oko godinu dana stranica pesnika-patriote Genadija Rakitina pojavila na ruskim društvenim mrežama, a pre svega na VKontakteu, i počela brzo da stiče popularnost. Autor je na svojoj stranici objavio dirljive, pronicljive pesme o ljubavi prema Rusiji i njenom lideru, o mržnji prema neprijateljima, potrebi da se oni istrebe, o tuzi za mrtvim „našim momcima“, itd. Jednom rečju, Rakitinove pesme sadržale su čitavu „džentlmensku scenografiju“ uobičajenog z-pesnika. Međutim, njegove kreacije su i dalje bile istaknute nekom većom dubinom, doslednošću i slikom. Ukratko, oni su bili glava i ramena iznad kreacija njegovih prosečnih kolega u radnji, a za to postoji objašnjenje, o čemu ćemo kasnije govoriti.
Jasno je da su ruski političari i javne ličnosti koji su napravili karijeru o patriotizmu, ili profesionalnim patriotama, odmah želeli da se sprijateljiju sa tako izvanrednim umetnikom. Tako se stotinu poslanika Državne dume, tri tuceta senatora Saveta Federacije, stotine političara i aktivista nižeg ranga brzo našlo u krugu Rakitinovih virtuelnih prijatelja. Lako je ušao u prvih deset najcenjenijih autora patriotske poezije, svaka njegova pesma prikupila je hiljade lajkova, stotine pohvala komentara i repostova. Pesme su ponovo ispisane u raznim zbircima patriotskih pesama, bile su priređene za pesnička takmičenja (posebno, Rakitin je postao polufinalista Takmičenja za patriotsku poeziju Tvardovskog i dobio odgovarajuću diplomu), prešli su sa z-usta na z-usta.
Jedan od rekordera lajkova, komentara i repostova bila je pesma „Vođa“. A ko se u Rusiji naziva „liderom“ bez dodatnog objašnjenja je retoričko pitanje.
Ti si kao baštovan u svojoj bašti
On utiša plodove teškog rada.
Ljudi se raduju, zastave visoke
Poleteli su. Vreme tiho dolazi.
A ovde je, na primer, pesma koju je na njegovoj stranici u Telegram kanalu ponovo postavio poznati Putinista, bivši filmski reditelj Nikita Mihalkov. Pesma je, naravno, posvećena i Vladimiru Putinu:
U danima bolnog odraza gledam tvoj portret,
U svetlucanju mojih očiju, čitajući odgovor na moje pitanje.
Dakle, pričamo satima: portret i čovek,
Kao da si tu zauvek.
I ako se na trenutak smrznemo pred poslom,
Ti, naš verni drug, podržaćeš sve one koji su zalutali.
I ovde u tvom portretu, svečano lepa
Shvatio sam smisao toga da budem sin Rusije.
Dirljivo, zar ne? A evo još jedne pesme posvećene onima koji su umrli „za slobodu Donbasa“:
Ali samo sveća gori, sa rukom u zemlji
Požuri da maziš glavu svoje ćerke u snu
I da poslednji put šapnem mom dragom sinu:
„Umrli smo za naљ miroljubivi Donbas.“
Mislim da je ovo sasvim dovoljno da se shvati suština Rakitinovog rada i poetske poruke. Odakle novopečenom z-pesniku inspiracija? Iz ljubavi prema domovini, iz divljenja prema ruskom voрi, iz ћelje za osvetom neprijateljima? Ne odatle, ne odatle, ne odatle. I niotkuda. Jer, kako se ispostavilo, ova poezija nije originalna, već je prevod nemačkih pesama patriotskih pesnika Trećeg rajha.
Na primer, pesma „Vođa“ je zapravo bukvalni prevod nemačke pesme „Firer“ Eberharda Volfganga Milera, nepokolebljivog naciste i antisemite, aktivnog člana Nacional-socijalističke nemačke radničke partije. I posvećena je, značajno, usponu Adolfa Hitlera na vlast.
Pesma koja se Nikiti Mihalkov toliko dopala zapravo pripada peru takođe aktivnog nacional-socijaliste Heriberta Menzela. Na kraju rata pridružio se Folksturmu i ubijen je u akciji u Poljskoj u februaru 1945. I u originalu, Menzel piše svoju pesmu, razmišljajući, naravno, o portretu Adolfa Hitlera.
I poslednju od ovih pesama napisao je pesnik Trećeg rajha Tilo Šeler, i posvećena je, naravno, ne onima koji su, ili podlegli propagandi Kremlja ili su bili prisilno mobilisani, otišli da se bore u Donbasu, već onima koji su poginuli „za Nemačku, za Firera“.
Na stranici VKontakte, Genadij Rakitin se predstavio kao 49-godišnji nastavnik ruskog jezika i književnosti, diplomirani student Filološkog fakulteta Moskovskog državnog univerziteta. Fotografiju za stranicu su generisale neuronske mreže. Zapravo, ovu stranicu je vodila grupa ruskih entuzijastičnih i očajnih ljudi koji se protive ratu. Govore prikriveno, iNominalno, jer razumeju da se suočavaju sa zatvorom zbog takvih aktivnosti, i to veoma dugo. Izuzetno je lako svakom ruskom sudu da ih „šije“ „lažući o ruskoj vojsci“, „veličajući nacizam“, „pravdajući ekstremizam i terorizam“. U Rusiji su ljudi osuđeni na neke neverovatne uslove i za mnogo nevinije antikvitete.
Projekat je mogao da se nastavi, ali su njegovi tvorci odlučili da ga zatvore krajem juna. Kako su priznali u jednom intervjuu, već im je bilo muka do te mere da povraćaju od ove poezije. U poslednjem postu na Rakitinskoj stranici, autori projekta su priznali da, zapravo, takav pesnik nikada nije postojao, ispričali odakle potiče sva ta poezija, i postavili još jednu pesmu kao oproštaj, koja je konačno bila originalna:
Genadij se dugo rugao
Iznad z-stihova na zidu,
Kao rezultat toga, nacrtao je f****
Rat.
Ovo „izlazak“, naravno, izazvalo je veliku pometnju u z-kampu. Bivši poštovaoci pesnika počeli su brzo da se odmrzaju, brišu repostove njegovih pesama. Zašto je tolika frka? Barem zato što su do sada svi propagandisti Kremlja tvrdili da su ruski okupatori u Ukrajini uglavnom „u ratu sa nacistima tamo“. Uprkos svemu, sam Putin je „denazifikaciju“ nazvao jednim od ciljeva „specijalne vojne operacije“. I ovde se ispostavilo da svi ti predstavnici propagandne nadgradnje Kremlja jednostavno padaju u nesvest od poezije Trećeg rajha. Postavlja se logično pitanje: ko je ovde nacista?
Mada, mora se priznati, argument nacizma i cilj denazifikacije sve manje se čuje u ruskoj državnoj propagandi. A kako ga koristiti ako se ispostavilo da su optužbe o nacizmu, na primer, protiv Azovskog puka lažne, a Kremlj to ne krije previše. Ispostavilo se da su suđenja „Azov fašistima“ najavljena sa takvom pompomzila. Bez mnogo kajanja, Putin je zamenio branioce Azovstala za svog kuma Viktora Medvedčuka.
Ali na strani Rusije, prave, a ne izmišljene fašiste se bore. Setimo se bar Dmitrija Utkina, tvorca i komandanta Vagner PMC-a, čije je celo telo bilo tačkasto sa tetovažama svastike. Ili jedinica Rusychi pod komandom Alekseja Milčakova, koji javno izjavljuje bez ikakvog prikrivanja: „Da, ja sam nacista!“ I on se ne izjašnjava samo, i on i njegovi podređeni se ponašaju kao pravi nacistički neljudi na ukrajinskom tlu. A tu je i Hispaniola bataljon, čiji se pripadnici hvale svojim neonacističkim stavovima. Štaviše, ove vojne jedinice nisu nikakvi partizani ili nezavisne borbene jedinice. Svi oni su zvanično deo ruskih oružanih snaga i podređeni su vojnoj komandi Ruske Federacije.
Stoga nije iznenađujuće da su pesme virtuelnog Rakitina toliko fascinirale ruske patriote. Štaviše, mnogi od njih ne nameravaju da napuste njegovu poeziju čak ni posle samoizloћenja autora projekta. Na kraju sve, zašto? Pesme su u potpunosti u skladu sa zvaničnim ruskim patriotskim diskursom.
