Mađarski premijer Viktor Orbán posetio je 2. Političar, koji se smatra glavnim proruskim lobistom u Evropskoj uniji, sastao se sa predsednikom Volodimiom Zelenskim. Javnost ne zna sve detalje njegovih razgovora sa ukrajinskim liderom. Mađarski gost je generalno bio lakonski i nije rekao ništa senzacionalno u javnosti. Ali to nije bilo bez odvojene poruke od Orbana. Njegova suština je jednostavna: prestanite da pucate.
„Rekao sam gospodinu predsedniku da njegove inicijative zahtevaju mnogo vremena zbog pravila međunarodne diplomatije. Stoga sam zamolio gospodina predsednika da razmisli da li je moguće učiniti nešto drugačije: prekinuti vatru i onda pregovarati sa Rusijom, jer bi prekid vatre ubrzao tempo tih pregovora“, rekao je Orbán tokom obraćanja novinarima.
On je naglasio da nije protivnik ukrajinskih planova za okončanje rata, ali ih smatra predugom za sprovođenje. Orbán je takođe dodao da nije insistirao na svom predlogu i da je čuo argumente ukrajinske strane. Ponašanje mađarskog lidera bilo je generalno prilično izbalansirano i učtivo. Čak je obećao da će otvoriti ukrajinsku školu u Mađarskoj i finansirati je iz državnog budžeta. Međutim, spoljašnja delikatnost ne može da sakrije činjenicu da je Orbanov predlog za put ka miru identičan onom ruskog diktatora Putina. Na kraju svega, njime se omogućava prekid vatre na trenutnoj liniji razgraničenja.
Sam Zelenski je jasno stavio do znanja da mu se ne sviđa Orbanova ideja da „prestane da puca“. I on to ne deli. Predsednik je istakao da niko od inicijatora takvog puta ka pregovorima sa agresorom ne može da objasni kako će ta ideja funkcionisati. Iz Orbanovih reči može se razumeti da je Ukrajina odbacila takav predlog i zato što ima loše iskustvo prethodnih brojnih sporazuma o „primirju“ sa Rusijom. Ovim se završavaju zvanične izjave gosta iz Budimpešte.
Zanimljivo je da je, paralelno sa Orbanove posete Kijevu, njegov ministar inostranih poslova Péter Szijártó razgovarao telefonom sa ruskim ministrom inostranih poslova Sergejem Lavrovim. Teško da je to bila obična slučajnost. Ali teško je reći o kojoj temi je bio ovaj poziv. Da li je Szijártó preneo određene informacije iz Orbana u Moskvu posle razgovora između Orbana i Zelenskog? Ili je to bio samo suptilan politički manevar koji svedoči o dvostrukoj igri mađarskih vlasti i očuvanju ruskog vektora njene spoljne politike? Mogu se izneti razne pretpostavke. Ali nema odgovora na ova pitanja.
Takođe možemo samo da nagađamo šta je rečeno tokom dvočasovnog razgovora između Zelenskog i Orbana. Pregovarači nisu bili verbosi pred novinarima. Možda su strane uglavnom razgovarale o stanju ukrajinsko-mađarskih odnosa i kako ih unaprediti. Ili su se moћda viљe fokusirali na pitanje rata i mira.
Važno je razumeti: da li je Orbanova poseta uglavnom bila njegova privatna inicijativa ili se odigrala na zahtev autsajdera? Ili oboje? Ne postoji definitivan odgovor na ovo. S jedne strane, nešto zaista treba da se uradi sa odnosima Kijeva i Budimpešte. Stoga je odlazak na sastanak sa Zelenskim samo da bi se rešila ukrajinsko-mađarska pitanja samodovoljan i težinski razlog. Ali Orbán je uvek tražio veće priznanje i voleo je da igra geopolitiku. Zato je uporno tražio kontakte sa svetskim liderima. Za njega je to način samopovređivanja. Često ti lideri predstavljaju autoritarne režime. Međutim, Orbán nikada nije bio naročito zgrožen kontaktom sa nedemokratskim političarima. Иak i sa onima koji vode ratove agresije.
Spoljne snage koje su tražile od mađarskog lidera da poseti Ukrajinu možda nije samo Moskva. Ali i Kina, EU pa čak i pratnja američkog predsedničkog kandidata Donalda Trampa. Kineski lider Sji Đinping je posebno u maju posetio Budimpeštu. Dve strane su potpisale sporazum o strateškoj saradnji, a Ksi je rekao da mađarska treba da igra veću ulogu u Evropskoj uniji i u promovisanju odnosa EU i Kine. Pretpostavlja se da bi Kina mogla da zatraži od Orbana da preda nešto i Ukrajini. Mađarska je 1. I on je skoro jedini na kontinentu koji se ne ustručava da kontaktira ruski režim. A mađarski lider aktivno podržava Donalda Trampa i čak je posetio njegovu rezidenciju na Floridi. Naravno, Orbán je nepristojan kada se predstavlja kao veliki prijatelj američkog republikanskog predsedničkog kandidata. Ta skromnost nikada nije bila njegova vrlina.
Zašto Orbán pokušava da promoviše svoju kandidaturu kao jedan od posrednika za pregovore između Kijeva i Moskve? Za njega je ovo način da podigne sopstvenu težinu u svetu. Da je avantura pregovorima uspela, mađarski lider bi učvrstio svoju poziciju i unutar Mađarske i u Evropi. Zbog toga bi Orbán mogao biti u glavnom gradu Ukrajine kako bi preneo određene informacije Zelenskom i čuju njegovo mišljenje kako bi ga preusmerili trećim licima.
Viktor Orbán, naravno, može da se pozicionira kao vatreni pristalica mira po svaku cenu i protivnik rata. Da tvrdi da je on glavni mirotvorac u Evropi. Da ga mnogo boli kada ljudi umiru u ratu, a on želi da zaustavi krvoproliće. Ali morate biti veoma naivni da verujete u iskrenu želju mađarskog lidera da pomogne Ukrajini da se bori za pravi mir. Inicijativa mađarskog premijera je toliko suglasna sa Putinovim predlozima za početak pregovora da se može činiti da je Orbán doneo poruku Kremlja Kijevu.
Ali neљto drugo je interesantno. Orbán ne može ali da razume nesposobnost formule koju je izrazio i opasnost koju ona predstavlja za Ukrajinu. Mađarski lider se može tretirati na različite načine. Ali on definitivno nije naivan političar, već iskusan lider koji je dobro upućen u svetske probleme. Čak i za ljude koji su daleko od geopolitike, očigledno je da će prestati da pucaju bez ikakvog povlačenja ruskih trupa značiti da će ostati tamo. I onda moћete da pregovarate. Razvijte novi Minsk-3 ili mapu puta. Čak i raspored povlačenja ruskih trupa sa dela okupiranih teritorija. Problem je u tome što su šanse za njegovo ispunjenje male.
Tokom pregovora, čak i ako Putin pristane na njih, moguće je da će Rusi pokušati još više da napreduju. Oni neće ni tražiti izgovor da prekrše primirje. U tome Rusija ima ogromno iskustvo stečeno od 2014. godine u Donbasu. Ne treba da zaboravimo na strateški cilj Kremlja: uništavanje ukrajinskog suvereniteta i državnosti. Taj gol nije nestao. A pregovori za Rusku Federaciju su takođe jedan od alata za postizanje svog cilja.
Ali ako Orbán ne vidi protivrečnosti u svom predlogu, onda za njega pravičan mir nije strateški cilj za Ukrajinu. Orbán жe biti zadovoljan svakim mirom. Bez povlačenja ruskih trupa i kažnjavanja agresora. Međutim, strategija „samo prestani da pucaš“ nažalost nije funkcionisala u prošlosti. Nesumnjivo je da će sada uspeti.
