Prošla su tri meseca od kada su SAD deblokirale podršku Ukrajini. Za to vreme, ruski osvajači nisu uspeli u ofanzivi na Harkov, ali nastavljaju da bombarduju ukrajinske gradove i kritičnu infrastrukturu. Izgledi za naredne nedelje na frontu puni su i anksioznosti i nade za branioce Ukrajine.
Ruska grupa je 10. maja 2024. godine napala u pravcu grada Vovčanska i taktički važnog sela Lipci. Većina stručnjaka ukazala je na demonstraciju sile kao cilj ove ofanzive, koja je trebalo da preusmeri ukrajinske rezerve iz Donbasa. Takođe je bilo važno pomeriti liniju fronta dalje od granice i približiti je Harkovu kako bi se ovaj grad zaprijetio artiljerijskom vatrom i istovremeno ojačala sigurnost ruskog Belgoroda. Konačno, kao poslednji razlog, razmatrana je želja da se stvori pretnja Ukrajincima u pravcu Slobožanskog, a uglavnom u njegovom severnom delu, odnosno na području Kupjanska, koji se nalazi na reci Oskil. Da bi se to postiglo, bilo je potrebno zauzeti Vovčansk, kao i zarobiti ili uništiti prelaze preko rijeke Donjec južno od ovog grada. Malo ljudi je ozbiljno shvatilo pretpostavku o želji da se zauzme sam Harkov.
Neuspešan gambit Rusa
Rusi nisu uspeli ni u jednoj od gore navedenih tačaka, iako treba napomenuti da nastavljaju sa napadima. Osvajači su postigli najveći napredak u prvih nekoliko dana, zauzevši čitavu teritoriju duž granice i ušajući, nakon 10 dana žestokih borbi, više od 8 km od granice u pravcu sela Lipsi i manje od 7 km u pravcu Vovčanska. Širina napredovanja u pravcu pomenutih sela je više od 17,5 km, a duž reke Vovčansk – oko 18 km. Ovo nisu impresivni rezultati za početne planove Rusa, koji su koncentrisali oko 30.000 vojnika u tom području. Od 20. maja došlo je do stagnacije u ovoj oblasti, a gubici napadača postali su veoma veliki. To su iskoristili Ukrajinci, koji su sve više kontranapadali ili sprovodili baražne akcije u cilju krvarenja neprijatelja. Rusi nisu uspeli da zauzmu selo Lipsi i raskrsnicu u njegovoj blizini, i tako blizu Harkova. Sada gube nove tačke otpora svakih nekoliko dana. U Vovčansku, oni takođe ne rade dobro. Iako su zauzeli veliki deo severnog okruga grada, u junu ukrajinski kontranapad doveo je do više od stotinu ruskih vojnika koji su zarobljeni u jednom od industrijskih postrojenja. Umesto da okončaju stvar i zauzmu rusku tačku otpora, Ukrajinci su odlučili da postave vatrene tačke kako bi mogli da pucaju na neprijateljske grupe koje bi želele da se probiju do svojih zarobljenih drugova. Verovatno je da ruski komandanti, iz razloga prestiža, ne žele da narede svojim podređenima da se povuku. Umesto toga, oni šalju male odrede da se probiju do objekta koji se nalazi skoro u blizini reke Vovče. Sve ispunjava očekivanja Ukrajinaca.
Rusi takođe nisu uspeli da povuku ukrajinske trupe iz Donbasa. 82. odvojena vazdušno-jurišna brigada, poslata u Vovčansk, prethodno se borila u Zaporožju, a 36. odvojena brigada marinaca takođe se borila u južnoj Ukrajini, uglavnom u Hersonskoj oblasti. S druge strane, 57. odvojena motorizovana pešadijska brigada, koja je prebačena u isto područje, borila se u susednom sektoru Slobožanski prethodnih meseci. Samo se 42. odvojena mehanizovana brigada borila u Donbasu kod Bakhmuta. Teško je smatrati gore pomenute pokrete preraspoređivanjem ukrajinskih pojačanja. Umesto toga, sami Rusi su počeli da povlače svoje trupe iz drugih oblasti kako bi dopunili krvave i iscrpljene grupe koje su napredovale na Lipku i blizu Vovčanska.
Ruska ofanziva imala je još jedan negativan efekat na Moskvu. Tako su, zahvaljujući njemu, Kijev i njegovi simpatizeri ubedili Belu kuću da pristane na upotrebu američkog oružja i municije za granatiranje teritorije Ruske Federacije. Rusi već osećaju posledice ove odluke. Ukrajinci koriste barel artiljeriju i raketnu artiljeriju (tj slavne HIMARS instalacije) da granatira neprijateljske prednje položaje i koncentracione lokacije čak i pre nego što uđu na ukrajinsku teritoriju. Rakete takođe padaju na skladišta i aerodrome. Saglasnost SAD se odnosi i na upotrebu lansera Patriota da pucaju na ruske avione dok su još u ruskom vazdušnom prostoru. Kada su Ukrajinci ranije koristili ovo oružje protiv neprijateljskih aviona iznad svoje teritorije, bilo je protesta iz Vašingtona i Berlina zbog toga. U ovom trenutku, Bela kuća nije spremna samo da koristi rakete ATACMS na ruskoj teritoriji, ali se ne može isključiti da će se vremenom predomisliti i po ovom pitanju. Odluka SAD je gurnula druge zemlje da daju Ukrajinci imaju zeleno svetlo da koriste svoje oružje na teritoriji agresora, a Velika Britanija je izjavila da je odavno dala svoj pristanak.
Nema promena u Donbasu
Situacija je gora u oblasti Hasiv Jar i zapadno od okupiranog Donjecka. Rusi, uprkos gubicima, nastavljaju da napreduju prema Siverskij Doneckom kanalu. 2. jula, Ukrajinci su se povukli iz područja istočno od ove vodene prepreke. Sada su okupatori ostali samo sa gore pomenutim kanalom. Iako u njemu gotovo da nema vode, Rusi ne mogu jednostavno da ga pređu u oklopnim vozilima. Istina, oni mogu da pokušaju da se probiju tamo gde kanal prolazi pod zemljom, ali oni to rade Ukrajinci drže ovo područje pod vatrom. Nekoliko pokušaja da se probije odbrana u ovoj oblasti završilo je neuspehom za Ruse, ali postoje slučajevi kada male sabotažne i izviđačke grupe napreduju iza linije fronta. Nakon zauzimanja Chasiv Jara, od kojih se većina nalazi zapadno od ove prepreke, Rusi će moći da ugroze Kostiantinivku, koja se nalazi na ravnici. Dakle, situacija je teška za obe strane, ali inicijativa sada pripada ruskim trupama. A u Donjeckom sektoru, okupatori pokušavaju da nadograde majski uspeh u zauzimanju sela Ocheretine i postepeno proširuju svoju kontrolu nad ovim područjem. I ovde trpe velike gubitke, a ukrajinski otpor u nekim selima je veoma skup za Ruse. Međutim, nakon zauzimanja sela Novooleksandrivka, nalaze se manje od 7 km od raskrsnice kroz koju prolazi put od Pokrovska do Kostiantinivke. Sredinom juna okupatori su stigli i do obala rezervoara Karlivka, koji se nalazi nešto više od 14 km zapadno od Avdiivke, koji je zarobljen u februaru. Umesto toga, borbe se nastavljaju za sela Krasnohorivka, Nevelske i Heorhiivka, koja se nalaze u blizini Donjecka.
Situacija ukrajinskih trupa na području aglomeracije Torjeck i u blizini Njujorka značajno se pogoršala. Više od dve godine Rusi nisu mogli da se probiju kroz pozicije branitelja oba naselja. Međutim, krajem juna, okupatori su uspeli da iskoriste trenutak rotacije istočno od Toretska, što im je omogućilo da zauzmu niz odbrambenih položaja Ukrajinaca u roku od dve nedelje. Linija fronta sada prolazi ispod samih zgrada Torjecke aglomeracije, a na jugu su Rusi čak uspeli da uđu u ruševine zgrada. Početkom jula, okupatori su ponovo iskoristili trenutak rotacije ukrajinskih trupa i zauzeli položaje južno od Njujorka. U oba slučaja, napadačka strana je iskoristila takozvanu „maglu rata“, koja je nastala usled masovne upotrebe izviđačkih bespilotnih letjelica.
U oblasti Slobožanskog, ruski pokušaji da zauzmu Kupjansk i izbace Oružane snage Ukrajine iz Serebrjanske šume nisu uspeli. U drugom slučaju, 12. Azovska brigada Nacionalne garde čak je uspela da povrati neke pozicije u junu. Jedini uspeh Rusa bio je zauzimanje samo nekoliko uništenih sela u niziji. Sada žele da napadnu u drugom pravcu – u centralnom delu dugog dela Slobožanskog, u pravcu grada Borova. Na putu im stoji 3. zasebna jurišna brigada, čiji su kadrovi veterani Azov, sećaju se početka rata 2014. godine, kada je formirana legendarna jedinica. Procenjuje se da tamo ima oko 10.000 Rusa, što znači da imaju više nego dvostruku prednost u ovoj oblasti. Međutim, ostaje upitno da li će moći da ga koriste.
Ako postoji municija, postoji efekat
Krajem aprila, kao odgovor na moj članak o „kraju najmračnijeg sata“, jedan od predstavnika poljskog OMILjENO-zajednica je rekla da „najmračniji sat“ u Ukrajini tek dolazi, odnosno za nekoliko nedelja. Lično se ne slažem sa ovim mišljenjem, kao i neki analitičari i posmatrači koji pokrivaju ukrajinsko-ruski rat, kao što je poznati ratni dopisnik Marcin Ogdovski. Odakle dolazi naš optimizam?
Dovoljno je samo pogledati tok neprijateljstava, ruske taktike i gubitke koje su pretrpeli osvajači i koje su pretrpeli branioci. Do pre nekoliko meseci, Rusi su pokušali da iskoriste artiljerijsku vatrenu moć i sposobnost aviona da bace teške navođene bombe, kao i činjenicu da su Ukrajinci imali ograničene resurse da odgovore na ove pretnje. Dugotrajno granatiranje teritorija (tj. Granatiranje koje nije imalo za cilj uništavanje određenih ciljeva, već „slijepo“ granatiranje određenog kvadrata) u kombinaciji sa ispuštanjem vazdušnih bombi sa ogromnim eksplozivnim opterećenjem dovelo je do uništenja naselja i utvrđenja, kao i do nanošenja značajnih gubitaka snagama ATO-a. Potreba da se odredi prioritet upotrebe male zalihe artiljerijske municije za kontra-baterijsko ratovanje često je dovela do činjenice da je vrlo malo granata palo na napadačku rusku pešadiju, tako da su često ostvarili svoje ciljeve, iako po cenu velikih gubitaka. Nedostatak protivavionske municije i slabost protivvazdušne odbrane Oružanih snaga Ukrajine, zauzvrat, doprineli su povećanju aktivnosti ruske avioni koji su bacali vođene bombe, ostajući van domašaja ukrajinske protivvazdušne odbrane.
Istovremeno, ruski izviđački dronovi, kao što su Orlan i SuperKam, ostaju ozbiljna pretnja Ukrajincima. Većina njih prepoznaje područje pod kontrolom Oružanih snaga Ukrajine na udaljenosti do 40-50 km od linije fronta, ali neki od njih ulaze u vazdušni prostor Ukrajine na udaljenosti većoj od 100 km. Koristeći ih u koordinaciji sa bacačima balističkih raketa Iskander, Rusi su uspeli da nanesu nekoliko teških udaraca – na primer, zimi, zahvaljujući njima, uništili su dva lansera Patriota u Donbasu (oko 40 km od linije fronta). Početkom juna, ruski dronovi su pomogli da se otkriju i precizno pucaju na položaje dva post-sovjetska protivavionska raketna sistema S-300 u regionu Poltava (više od 100 km od granice). Iako je malo takvih uspeha, akcije „Orlans“ i „SuperKams“ su od velike važnosti za Ukrajince.
Stoga su glavne pretnje Ukrajincima bile ruska artiljerija i avijacija, koje su podržavale akcije kopnenih trupa, kao i izviđačke bespilotne letjelice dugog dometa. Kijev je shvatio da mora neutralisati ovo neprijateljsko oružje ili ograničiti njihov uticaj na bojnom polju.
Nastavak američkih zaliha u drugoj polovini aprila polako je poboljšao situaciju na frontu. Ukrajinci su bili u stanju da odgovore kontra-baterijskom vatrom na neprijateljsku artiljerijsku pretnju, kao i da pogode napadačku pešadiju kasetnom municijom. Pod ovim uslovima, intenzitet ruske artiljerijske vatre se smanjuje, a intenzitet ukrajinskog granatiranja se povećava. Ako su početkom 2024. godine Rusi koristili (prema različitim procenama) od 7 do 8 granata po ukrajinskom hitcu, sada govorimo o omjeru 5:1 u korist okupatora. Ruska artiljerija je sposobna za intenzivnu vatru ne samo zbog sopstvene proizvodnje, već i zaliha iz Severne Koreje. Međutim, municija koju isporučuje Kimov režim ima ozbiljan nedostatak – izuzetno je nepouzdana. Rusi se žale na njihov kvalitet. Mnoge granate promašuju metu i padaju na ničiju zemlju ili na ruske položaje, što mnogo govori o njihovoj tačnosti. Ponekad granate eksplodiraju u njuškama haubica. Lokalno proizvedena municija i mnogo manje zalihe iz Irana su mnogo bolje vrednovane. U međuvremenu, proizvodnja municije polako raste u SAD-u i Evropi (delimično zahvaljujući nemačkoj kompaniji Rheinmetall), ali vredi napomenuti da se zapadne kompanije i dalje suočavaju sa nedostatkom baruta. U drugoj polovini juna, prva serija artiljerijske municije, poslata na češku inicijativu, konačno je stigla u Dnjepar. U ovom slučaju, ruski pritisak na zemlje iz kojih Česi kupuju municiju pokazao se kao problem. Kašnjenje u isporuci je takođe uzrokovano razlozima opreza. Pored toga, ispostavilo se da su neki od 122 mm municije (tj. za post-sovjetske artiljerijske sisteme) bio lošeg kvaliteta, verovatno zbog starosti granata, i stoga može biti neefikasan kao i većina municije koju su Rusi dobili iz Severne Koreje.
Što se tiče pretnje od ruskih vazduhoplovnih snaga, dolazak aviona F-16 na borbenu dužnost u ukrajinskom vazduhoplovstvu tokom leta trebalo bi da bude delimično sredstvo zaštite. I dok ih ne treba posmatrati kao „game changers“, takođe je neprikladno reći da oni neće imati uticaja na vođenje rata. Prvo, zapadni borbeni avioni će ojačati vazdušnu i raketnu odbranu Ukrajine. Oni mogu uništiti bespilotne letelice Shahid i većinu krstarećih raketa koje koriste Rusi. Međutim, balističke rakete ostaju izvan svojih raketnih sposobnosti, mogu ih presresti samo SAMP/T protivavionski raketni sistem i Patriota. Drugo, odgovarajuće oružje i F-16 radari će im omogućiti da prvo oštete ruske avione, a zatim ih nateraju da se drže podalje od linija fronta. Iako je malo verovatno da će se raspravljati o dominaciji na ukrajinskom nebu, povlačenje neprijateljskih aviona sa linije fronta uveliko će olakšati zadatak kopnenih trupa – kako u odbrani tako i u ofanzivi. Istovremeno, treba naglasiti da mnogo zavisi od broja borbenih aviona prebačenih u Ukrajinu, rasporeda njihove isporuke, obuke zemaljskog osoblja (za koju se očekuje da će trajati duže od obuke pilota) i bezbednosti aerodroma.
Sistemi vazdušne i protivraketne odbrane takođe igraju veoma važnu ulogu u borbi protiv ruske vazdušne pretnje. U zimu 2024. godine Ukrajini je nedostajalo raketa, što je dovelo do niza uspešnih napada na ukrajinske elektrane i kombinovane termoelektrane. Veliki deo štete neće biti popravljen do jeseni, što znači da će kraj 2024. i početak 2025. godine biti veoma teško vreme za Ukrajince. Hitni prekidi napajanja već se dešavaju. Nastavak snabdevanja municijom iz Sjedinjenih Američkih Država ti dalji paketi podrške drugih ukrajinskih partnera značajno su povećali efikasnost ukrajinske protivvazdušne i raketne odbrane. Ukrajinci su u stanju da neutrališu većinu neprijateljskih raketa i bespilotnih letelica, ali još uvek nema dovoljno baterija da pokriju veći deo zemlje. U ovom slučaju, najave daljih isporuka lansera su dobrodošle Patriota I SAMP / T. To će smanjiti efekte bombardovanja i učiniti popravke svrsishodnijim, iako, kao što sam spomenuo, biće potrebne godine da se popravi šteta učinjena pre nekoliko meseci. Država, lokalne samouprave, pa čak i obični građani pokušavaju da se pripreme za najkritičniji scenario i kupuju veliki broj generatora električne energije. Takve kupovine, inače, dogodile su se 2022. godine, ali vreme kada će se masovno koristiti verovatno se još približava.
Ratovanje bespilotnih letelica
Rusko-ukrajinski rat je takođe još jednom dokazao da je „nužnost majka izuma“. Ukrajinci su počeli da napadaju ruske bespilotne sisteme poznate kao „Lancets“ sve češće i češće. Proruski saradnik Aleksandar Harčenko rekao je na društvenim mrežama da se Rusi plaše takvih napada na izviđačke bespilotne letelice koje rade zajedno sa lanserima, pa čak i na borbene helikoptere koji bi morali da se približe liniji fronta da bi izvršili svoje zadatke. Izviđački dronovi, naravno, nisu jedino sredstvo koje Ukrajinci žele da koriste, biće potrebna složenija i opsežnija rešenja, koja se sastoje od nekoliko sredstava raketnog i elektronskog ratovanja. Gubitak letećih „očiju“ od strane Rusa može ponovo dovesti do situacije u kojoj će okupatori biti dodatno ograničeni „maglom rata“.
Istovremeno, Ukrajinci nastavljaju napade na ruske rafinerije nafte i skladišta nafte. Iako je kolaps njihove proizvodnje još uvek daleko, šteta koju su prouzrokovali ukrajinski dronovi postaje sve uočljivija. Međutim, dronovi napadaju ne samo rafinerije nafte i skladišta goriva. Rusi su duboko zabrinuti zbog povećanja broja napada na ruske vojne položaje i objekte koji se nalaze na teritoriji Ruske Federacije. Ukrajinci stalno poboljšavaju svoje dalekometne napadačke bespilotne letelice i efikasno iskorištavaju činjenicu da Rusi nisu u stanju da brane ogromne dijelove svoje teritorije, a često čak i otkrivaju bespilotne letjelice koje lete prema njihovim ciljevima. Nedavno su Oružane snage Ukrajine za granatiranje koristile ne samo napadačke bespilotne letjelice sopstvene proizvodnje, već i rakete i artiljerijsku municiju koju isporučuju zapadni partneri.
Situacija u Ukrajini je i dalje teška, ali ne tako strašna kao što je bila pre nekoliko meseci. Trenutno, Rusi plaćaju za svaku ofanzivu sa mnogo većim gubicima. Neke od rezervi koje su akumulirali za dugo najavljenu ofanzivu izgubljene su u regionima Donbasa i Harkova. Leto će verovatno biti poslednje pogodno vreme ove godine za ambicioznije operacije. Međutim, žurba može dovesti do grešaka. Moguće je da je to ono na šta Ukrajinci računaju, želeći da pripreme najbolje pregovaračke pozicije za sebe za jesen. I ne govorimo samo o pregovorima sa agresorom, već i sa zapadnim partnerima.
Prevedeno sa poljskog
Tekst je objavljen u okviru projekta saradnje između nas i poljskog časopisa Nowa Europa Wschodnia.
Originalni naslov članka: Na rosyjsko-ukraińskim froncie nie ma wakacji
Vojna pomoć Ukrajini
