Kineske i ruske kompanije razvijaju novu napadačku bespilotnu letelicu, sličnu iranskoj bespilotnoj letelici Šahed. U vezi ovoga Prijavio Blumberg se poziva na evropske zvaničnike u večernjim satima 2. Saveznici SAD kažu da bi to moglo da znači da se Peking verovatno približava pružanju smrtonosne vojne pomoći Rusiji, na šta su zapadni zvaničnici upozorili.
Prema izvorima publikacije, ruske i kineske kompanije održale su razgovore 2023. godine kako bi kopirale iranski dron Šahed i počele da razvijaju i testiraju novu verziju UAV-a ove godine. Prema njihovim rečima, kineski dronovi još nisu korišćeni u Ukrajini.
Zvaničnici nisu imenovali vrstu bespilotne letelice koja se razvija, ali su kineske odbrambene internet strane i nekoliko medija izvestili da zemlja razvija udarni dron kamikaza pod nazivom Suncokret 200, koji izgleda navodno slično iranskom dronu Šahed 136.
„Obezbeđivanje Rusije napadačkim dronom tipa Šahed značilo bi produbljivanje podrške Pekinga Rusiji, uprkos više puta ponovljenim upozorenjima Sjedinjenih Država i njenih saveznika. Predsednik Sji Đinping pokušava da prikaže Kinu kao neutralnu zemlju u sukobu u Ukrajini, iako zapadni zvaničnici kažu da je pružio komponente i drugu podršku trupama predsednika Vladimira Putina. Piše Blumberg.
Istovremeno, američki zvaničnici kažu da se Kina uzdržava od direktnog obezbeđivanja oružja i artiljerije Ruskoj Federaciji, što bi značilo eskalaciju bez presedana i svakako bi dovelo do primene sankcija protiv Kine. Prema procenama SAD, Kina vaga da li da pošalje potpuno izgrađene bespilotne letelice u Rusku Federaciju, ali istovremeno šalje komplete koji se mogu pretvoriti u napadačke bespilotne letelice, rekao je sagovornik agencije.
Šta se zna o ulozi Kine u rusko-ukrajinskom ratu
Od početka invazije punih razmera, Kina je navela da je neutralni igrač u ruskom ratu u Ukrajini i rat agresije naziva „sukobom“. U februaru 2024. godine, Kina je objavila svoje „mirne“ predloge od 12 tka za rešavanje ruskog rata protiv Ukrajine. Država je posebno pozvala svet da ne vrši pritisak na Rusiju sankcijama, već da sarađuje sa njom kako neprijateljstva ne bi mogla da idu dalje od Ukrajine. Kina je takođe pozvala Kijev i Moskvu da sednu za pregovarački sto.
Međutim, Rusija se i dalje oslanja na Kinu za kritične delove i komponente. U aprilu su brojni mediji izvestili da Kina obezbeđuje Rusiji satelitske snimke u vojne svrhe, mikroelektroničnu i mašinsku alatku za tenkove, kao i niz komponenti dvostruke upotrebe koje se koriste u oružju ili neophodne za njihovu proizvodnju. Kina negira bilo kakvu odredbu oružja stranama o sukobu u Ukrajini i strogo kontroliše izvoz robe dvostruke upotrebe, rekao je Liu Pengju, portparol kineske ambasade u Sjedinjenim Državama.
Kineski lider je u junu, tokom telefonskog razgovora Volodymyra Zelenskyyja i kineskog predsednika Sji Đinpinga, obećao da neće prodavati oružje Rusiji. Prema Rečima Sji Đinpinga, to će se odnositi na svako oružje.
