Ove nedelje u Briselu, ukrajinski predsednik Volodymyr Zelensky dao je izjavu koju su mnogi eksperti već nazvali „senzacionalnom“. On je na zajedničkom brifingu sa predsednikom Evropskog saveta Šarl Mišelom pružio uveravanja da Ukrajina nastoji da okonča rat sa Rusijom što je pre moguće.
„Nemamo mnogo vremena jer imamo mnogo ranjenih i ubijenih na bojnom polju. Stoga, ne ћelimo da ovaj rat traje godinama. Sada treba da izradimo detaljan plan detaljnih koraka u vezi sa svim krizama koje je Putinov rat doneo našoj zemlji. Za nekoliko meseci moramo da napravimo ovaj plan, nemamo mnogo vremena. Imamo mnogo ranjenih i ubijenih, i vojnih i civilnih. Ne ћelimo da ovaj rat traje godinama. Stoga moramo da pripremimo taj plan i stavimo ga na pregovarački sto na drugom Mirovnom samitu“, rekao je Zelenski.
Šta je izdaja? Protivnici iz đingoističkog tabora već su optužili ukrajinskog predsednika za to. Do sada je Zelenski tvrdio da neće biti mirovnih pregovora dok okupacione snage ne odu preko granica 1991. godine (a to, prema poslednjoj anketi, traži 74 odsto Ukrajinaca). Ali zašto taj uslov sada nije vidljiv u predsednikovom govoru? „Zelenski gubi tlo pod nogama i sprema se da kapitulira“, redovni gosti Kremlja trljaju ruke.
U stvari, nije ni jedno ni drugo. Pre svega, iz iskustva petogodišnjeg predsednikovanja Volodymyra Zelenskyja, već sa sigurnošću znamo da on nikada neće ići protiv mišljenja većine, bez obzira koliko to bilo kontradiktorno. A tu je i istih magičnih 74%. Stoga će se držati teze o „granicama-91“ kao utopljeni čovek na poslednjoj slamci. I sigurno neće podleći Putinovim ucenjivačkim „miroljubivim“ predlozima zahtevajući, posebno, da se bez borbe predaju regioni Luhansk, Donetsk, Zaporizhia i Kerson. Ni istorija ni sadašnja ukrajinska zajednica mu to ne bi oprostili. Zelenski je svestan toga.
Koja je bila svrha njegove izjave iz Brisela? Sa izvesnim indirektnim proračunom. Neophodno je shvatiti da je Zelenski pod pritiskom zapadnih političara (i američkih i evropskih), iako nevidljivih za širu javnost, ali izuzetno moćnih. Da, uprkos izjavama zapadnih lidera da ćemo pomoći Ukrajini koliko god je potrebno, i Brisel i Vašington pozivaju Kijev na brže pomirenje sa Moskvom. Za Zapad rat postaje sve značajniji faktor ekonomske i političke destabilizacije, a podrška zaraćenom Ukrajini sve više opada među američkim i evropskim građanima. I na ovom talasu, razni pokreti krajnje desnice i ultralevičara dobijaju na popularnosti, što dodatno potresa situaciju.
Možda je pre godinu dana na Zapadu postojala nada da će Ukrajina biti u stanju, ako ne da dostigne željene granice-91, onda bar ozbiljno da se približi tom cilju. Međutim, sada, posle neuspeha kontraofanzivne 2023. godine, ta nada se gotovo potpuno raspršila. Zbog toga Ukrajina polako ali sigurno gura ka „percepciji realnosti na zemlji“.
Stoga je formula Donalda Trampa za brz kraj rata, uprkos svojoj nesavršenosti, pa čak i karikaturi, na ovaj ili onaj način na globalnom planu. Nije ni čudo što su savetnici američkog bivšeg predsednika ponovo podsetili na to. Štaviše, ti savetnici nisu neki neofiti u vojnim poslovima, već iskusni strategi – penzionisani general-pukovnik Kit Kelog i bivši analitičar CIA Fred Flejc. Ukratko, ovaj plan se može opisati na sledeći način: Kijev će moći da nastavi da dobija američku vojnu pomoć samo ako počne mirovne pregovore sa Rusijom, a odbijanje Moskve da pregovara dovesti će do naglog povećanja američke vojne podrške Ukrajini.
Tramp je, o tome dokaz poslednjih anketa (neke nažalost, neke srećom), svake nedelje sve bliži svojoj pobedi na izborima 5. novembra. To je postalo posebno jasno posle poslednje televizijske debate između njega i Džoa Bajdena. Stoga, svidelo se to Ukrajini ili ne, ona će morati nekako da prihvati ovaj plan na ovaj ili onaj način. A čak i ako Bajden pobedi, ništa nas neće spasiti potrebe da rešimo ovaj problem pre ili kasnije.
I ruski diktator Vladimir Putin s vremena na vreme stane na svoju stranu i viče: „Spremni smo da razgovaramo! Šta je sa tobom?“
Da Zelenski nije reagovao u ovoj situaciji, i nastavio da ponavlja o „granicama-91“, onda bi svakodnevno naneo više nesporazuma, ako ne i besa, iz zapadnih društava. I to bi bila taktička pobeda za Kremlj. Stoga gore navedenu Zelenskijevu frazu treba uzeti u obzir u tom kontekstu.
Zelenski šalje poruku svetu i Putinu: „Pregovori, bar već. Gospodine Putinu, hajde da sednemo i proćaskamo.“ I ne morate da idete kod gatare da predvidite da će u takvoj situaciji Putin biti oduvan. Ispostaviće se da je sva njegova miroljubivost lažna. Da čak i njegov poslednji mirovni plan nije ništa drugo do geopolitička igra. I drži se togaYi nema nameru. Takođe nije imao nameru da se pridržava minskih sporazuma, a odmah po njihovom zaključku organizovao je najveći napad na Debaltseve tokom rata u Donbasu.
Ali čak i ako pretpostavimo neverovatnu mogućnost da Putin i dalje želi da bude iskren sa svojim „mirovnim“ predlozima, onda to neće uspeti. Jer, njihovu beznačajnost jasno su razumeli i Tramp i Bajden. Tokom televizijske debate oni su kategorički izjavili da su ti predlozi „neprihvatljivi“.
I takođe ne zaboravite u koje vreme je Zelenski ovih dana završio u Briselu. I došao je tamo da, prvo, započne pregovore sa Evropskom unijom o članstvu, a drugo, potpiše sporazum o bezbednosnoj saradnji između Ukrajine i EU. Štaviše, Ukrajina je već zaključila bezbednosne sporazume sa mnogim velikim zapadnim državama, uključujući Sjedinjene Države i Veliku Britaniju. Ne može se reći da su ti dokumenti 100 odsto bezbednosne garancije, oklop, ali ipak nisu prazni papirići i pružaju određenu zaštitu Ukrajini.
Sumirajući, može se na reći da izjava ukrajinskog predsednika nikako nije izdaja, već čak i pobeda na određeni način. Pobeda je taktiиka. Zelenski je oborio „mirovne“ adute iz Putinovih ruku i sam ih podigao. I na taj način, pozicija Ukrajine je samo ojačala.
U tom kontekstu, ne treba zaboraviti da je Ukrajina nedavno održala relativno uspešan Mirovni samit u Švajcarskoj, a većina zemalja sveta nas je podržala. Iako Rusija nije formalno osuđena na forumu, u slučaju rusko-ukrajinske konfrontacije, princip se jasno primenjuje: ko god nije sa nama je protiv nas. Zbog toga je na samitu u Švajcarskoj razvijena izvesna, doduše klimava, ali razumljiva proukrajinska platforma. A sada će Rusija, koja želi da pregovara o miru na sledećem samitu, morati da računa na to.
