U ponedeljak, 3. juna, 25-godišnja Irina Tibuk, bolničarka bataljona Hospitallers, sahranjena je na Polju Marsa u Lvivu. Vojnik je ubijen 29. maja u pravcu Karkiva, a 1. juna napunila bi 26 godina.
Prvo, parastas i oproštaj porodice i najmilijih od Iryne Tsybukh Došlo je do u crkvi Svetog Anderha Prvoosumnjenog, kao što je navedeno u njenom volji. Tokom oproštaja pevali su ukrajinske pesme koje je Irina volela. Prema njenim željama, svi prisutni su bili u kamuflaži ili izvezenim košuljama. Iryna Tsybukh je takođe tražila da ne donosi cveće na njenu sahranu.
Prema rečima sveštenika oca Andrija, Irina Tibuk je od ranog uzrasta aktivno učestvovala u životu parohije, organizovala razne manifestacije i igrala u pozorišnoj grupi u crkvi.
Nakon toga, pogrebni kortež je otišao u crkvu Gerison, gde se Irina Tibuk oprostila od svoje braće, kolega i sugrađana. Igračica bandure Merina Krut izvela je poslednju pesmu za devojčicu – „Sloboda“. A na trgu ispred hrama postavljeni su transparenti sa fotografijama Iryne Tsybukh i sa redovima iz njenog oproštajnog pisma.
Iz Garnizonske crkve pogrebna ceremonija, uz pratnju orkestra i uz zvuke ukrajinskih pesama, otišla je na Polje Marsa na Lychakiv groblju, gde je među junacima sahranjena Irina Tibuk.
Oprostili smo se od 25-godišnje bolničarki uz zvuke orkestra i ukrajinskih pesama koje je volela (foto Marija Masjuk/us)
Stotine ljudi pratilo je Irinu Tibuk na poslednjem putovanju (foto: Maria Masyuk/us)
Iryna Tsybukh će počivati među junacima na Marsovom polju (foto: Maria Masyuk/us)
Iryna Tsybukh je rođena u Lvivu, završila je školu br. 91, a studirala je novinarstvo na Lviv Politehničkom nacionalnom univerzitetu. Pre početka potpune invazije, radila je kao producent i menadžer reforme Suspilne, kao i sprovodila obrazovne projekte u udaljenim selima Donetsk i Luhansk, i snimala dokumentarce.
Od 2015. godine, Iryna Tsybukh volontira. Obučavana je u medicinskoj jedinici specijalnih snaga Belih beretki, služila je nekoliko rotacija u Donbasu kao vojni bolničar. Kasnije se pridružila bataljonu Hospitallers, koji je angažovan na medicinskoj evakuaciji ranjenih vojnika sa žarišta fronta.
Irina Tibuk je 2018. i 2021. godine postala pobednica nacionalnog konkursa „Čast profesije“ u nominacijama „Najbolje novinarstvo u lokalnim medijima“ i „Najbolji izveštaj u lokalnim medijima“.
U februaru 2022. ponovo se pridružila Hospitallersu, gde je kasnije predvodila petu posadu.
Irina Tibuk učestvovala je u odbrani regiona Kijev i Donetsk – od Vuhledara do Lajmana, Avdiivke, Meriinke, Bakhmuta i šume Serebrjansk. Nedavno je devojčica radila u pravcu Karkiva, gde je preminula 29. maja.
Iryna Tsybukh iz Lviva je zauvek 25
16. novembra 2023. godine, na Dan televizije, radija i komunikacija, predsednik Ukrajine Volodymyr Zelensky lično je uručio Iryni Tsybukh Red zasluga III stepena. U martu 2024. osvojila je UP 100. Moć žena.“
1. juna 2024, Iryna Tsybukh bi napunila 26 godina.
