Ukrajinci su 2022. godine iznenadili svet svojim prilično efikasnim otporom ruskom agresoru. To se dogodilo još neočekivanije protiv pozadine generalno loše i nedovoljne pripreme vlasti za moguću rusku invaziju prethodnih godina. Zašto je efikasnost raznih ukrajinskih institucija bila mnogo veća u prvim mesecima punog rata nego što je sada?
Uspeh početne faze rusko-ukrajinskog rata objašnjen je ne samo značajnim potcenjivačem moskovskog agresora potencijala Ukrajine i njenih oružanih snaga. Ali i činjenicom da je u tim napetim danima 2022. godine mešanje državnih organa u sve procese svedeno na neophodan minimum. Neke institucije i zvaničnici potpuno su obustavli svoj rad. Neki su jednostavno pobegli i napustili prestonicu. Korupcija u proleće 2022. godine bila je gotovo zaboravljena. Koliko god čudno izgledalo, značajno smanjenje broja aktivnih zvaničnika i zaposlenih u kriminalističkim i regulatornim strukturama nije oslabilo ukrajinski otpor. Naprotiv, to ga je učinilo efikasnijim i racionalnijim. U ukrajinskoj realnosti, manje vladine regulative, po pravilu, daju bolji rezultat. Kada se preduzimljivi građani samoodrede, veća je verovatno da će doneti prave odluke u teškim uslovima. Za razliku od državnog aparata pogođenog korupcijom i drugim sistemskim bolestima. To se desilo i 2022. godine.
Na početku ruske invazije, ukrajinska država je dozvolila Ukrajincima da pokažu najbolje osobine svog karaktera. Zvaničnici se nisu mešali u građane. Birokratske prepreke su svete na minimum. Kontrolne strukture nisu bile dorasle poslovnim inspekcijama i povećanju poreza. A za takozvanu „busifikaciju“ se tada nije ni čulo. Država je nesvesno delegirala deo svojih ovlašćenja aktivnim građanima. Rezultat nije dugo dolazio.
Isto pravilo funkcionisalo je i u vojsci, kada je veća sloboda delovanja komandanata na terenu i kreativna inicijativa uspela da nadigra rusku vojnu mašineriju. Političari se skoro nisu mešali u rad vojske. A generali iz Generalštaba su mnogo više verovali borbenim komandantima. To je omogućio postizanje izvanrednih rezultata, s obzirom na značajnu superiornost neprijatelja u broju i kvalitetu oružja. Ali mnogo toga se promenilo od tada. Država se vratila u sve sfere. I sa njom su vraćene one osobine koje su od obnove nezavisnosti 1991.
S jedne strane, Ukrajina sada ima moćno oružje o kojem nije ni sanjala na početku velikog rata sa Rusijom. Imamo rakete dometa od nekoliko stotina kilometara, bespilotne letelice koje mogu da lete duboko u zadnji deo agresora, zapadne tenkove i pešadijska borbena vozila. Ruska Crnomoska flota kukavički se krije u zalivima zbog napada ukrajinskih pomorskih bespilotnih letelica. Naše nebo je zaštićeno najnovijim sistemima protivraketne odbrane. I uskoro će se F-16 pridružiti ovoj listi. Ali, nažalost, situacija na frontu i pozadi, kao i javni sentiment, ne izgleda baš optimistično.
Umesto toga, Rusija pokazuje sposobnost da ispravi greške iz 2022. godine. U Ruskoj Federaciji ne postoji aktivno civilno društvo, grassroots inicijativa nikada nije bila jača strana agresora, a Kremlj zna kako da postigne rezultate zahvaljujući svojoj boljoj sposobnosti da skalira korisno iskustvo. Veliki resursi u kombinaciji sa autoritarnim stilom upravljanja imaju efekta. Putin se kladio na razmere, na činjenicu da će mu više resursa pomoći da realizuje svoje kriminalne planove. Čak i protiv pozadine nebeskih gubitaka i nepoštovanja života njihovih vojnika. Logika ruskog diktatora je jednostavna: u uslovima kada su oba sistema nefleksibilna, monopolizovana i prilično korumpirana, pobediće onaj koji ima više resursa. A društvo ima više iskustva autoritarne prinude, za koju je autoritarni stil upravljanja prirodno stanje.
Ukrajina ima istorijske prednosti u odnosu na Rusiju kada je reč o inicijativi građana odozdo. Međutim, čini se da ona nije u stanju da efikasno i brzo skalira korisna kretanja, napredno iskustvo vojske, razvoj preduzetnika, proizvođača oružja i inženjera. Naravno, nešto se radi, postoje određena dostignuća i pomaci. Međutim, oni nisu dovoljni za takav istorijski period i u pozadini takvih pretećih izazova.
Smrtna pretnja trebalo bi da bude dovoljna da pruži unutrašnji podsticaj za poboljšanje i rešavanje štetnih praksi na polju javne uprave. Postavljajte ljude na osnovu profesionalizma i patriotizma, a ne nepotizma. Ne kradite i ne zaraрujte na kupovini. Unapredite sposobne, talentovane komandante. Uspostavite normalno regrutovanje i mobilizaciju rada. Brzo se otarasite sovjetskih metoda upravljanja. Nažalost, ne u slučaju Ukrajine.
Izgleda da su ukrajinske vlasti odlučile da Rusija može biti poražena bez promene bilo čega u strukturi i principima upravljanja. Ali problemi ne idu sami od sebe ako ih ne primetite. Ukrajinsko društvo u celini naviklo je da ne veruje vlastima. Postoje objektivni istorijski razlozi za to. Napajanje mBilo bi neophodno biti svestan specifičnosti ukrajinskog mentaliteta i koristiti mnogo više metoda ličnog interesa od banalne prinude. Ono što bi moglo da uspe u Rusiji neće funkcionisati u Ukrajini. Naprotiv, to će izazvati ogorčenje javnosti i nepoverenje. Ali izgleda da niko ne misli mnogo o tome.
Pod drugim uslovima, Ukrajinci su mogli da isprave tok vlasti, da ih uиe da rade bolje, brћe, transparentnije i efikasnije. Zbog pritiska javnosti vlasti bi mogle da smene i čak procesuiraju korumpirane ili nesposobne zvaničnike. Smenite celu vladu ili najviše zvaničnike. Sada je ova staza zatvorena zbog rata. U Ukrajini mehanizam samočišćenja državnog aparata ne funkcioniše kako treba zbog neefikasnih institucija. I nemoguće je nadoknaditi loš i spor rad institucija, s obzirom da rat ograničava građanske aktivnosti.
Nažalost, vlasti uglavnom nisu bile u stanju da brzo akumuliraju ogroman potencijal civilnog društva. Radije se povukla u sebe. Teško je prihvatiti razumnu kritiku. Centar možda i ne zna šta se tačno dešava na terenu. Regionalni zvaničnici mogu da daju iskrivljenu sliku o stanju stvari prestonici. To dovodi do raznih zloupotreba i prekršaja. Neki od njih dobili su poseban publicitet, posebno u pogledu izgradnje utvrđenja. Klađenje na harizmu razorenu, poslušnu, ali kontrolisanu, i zavisnu kogu u sistemu daje isti osrednji rezultat.
Da bi se razumela fundamentalna razlika između državnog modela Ukrajine i Rusije, ne treba zaroniti u istoriju. Dovoljno je da se prisetimo događaja od pre godinu dana. Kada je Prigožin marširao Moskvom pre godinu dana, ruska moćna državna mašina je momentalno paralizovana. I nije bilo nikoga da je podrža. Nismo videli nikakve znake unutrašnje samoodržive organizacije građana u Rusiji. Rusi su jednostavno pasivno posmatrali šta će se dalje dešavati i ko će preuzeti vlast u zemlji. U Rusiji se slabljenje države i njen gubitak kontrole nad situacijom uvek pretvara u potpunu paralizu sistema i njen kolaps. U Ukrajini je moguć još jedan scenario, kada svesno motivisani građani preuzmu neke od njenih funkcija. Ukrajinci su u stanju da u određenoj meri nadoknade ograničenu efektivnost sopstvene države. Neka se probudi i radi bolje. Dokazali su to viљe puta. Tu osobinu nacionalnog karaktera treba što više koristiti, jer je to naša prednost u sukobu sa ruskim imperijalizmom.
