Američki predsednik Džozef Bajden obećao je da će podržati Izrael i Ukrajinu koliko god bude potrebno. Oba rata u zemljama verovatno će biti na kritičnoj tački. Poslednjih dana Bajden je učestvovao u javnoj demonstraciji poteškoća u komunikaciji sa najtežim saveznicima Amerike – ukrajinskim predsednikom Volodimiom Zelenskim i izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom. U vezi ovoga Piљe Glavni dopisnik Njujork Tajmsa iz Bele kuće Dejvid Sanger.
Prema rečima novinara, problem je pogoršan činjenicom da Vašington nema jasnu predstavu o tome kako bi tačno mogao da izgleda prihvatljiv kraj rata u Ukrajini ili Gazi. Zvanično, Ukrajina i dalje govori o potpunoj pobedi, dok Izrael govori o „potpunom uništenju“ Hamasa.
„U Vašingtonu ti pozivi zvuče sve nerealnije. Čini se da Rusija ponovo napreduje. Poziv na potpuni poraz Hamasa zvuči kao opravdanje za večni rat. Naime, izraelski zvaničnici su javno naveli da će rat u Gazi verovatno trajati do kraja godine, ako ne i duže. Tako je gospodin Bajden preuzeo upravljanje krizama, pokušavajući da spreči najgore, čak i ako ne može da odgovori na pitanje kako se tačno ti ratovi završavaju.“– piše Dejvid Sanger.
Bela kuća je, uz minimalno objašnjenje javnosti, potvrdila da je Bajden napravio izuzetak od zabrane udaranja ruske teritorije američkim oružjem. Kako ističe NYT, Bajden je na početku rata uspostavio takvo pravilo kako bi „izbegao Treći svetski rat“. Dejvid Sanger piše da bi to moglo da eskalira u direktnu američku konfrontaciju sa nuklearnim protivnikom. Prema njegovim rečima, Volodymyr Zelenskyy je pokrenuo kampanju pritiska javnosti kako bi primorao Bajdena da ublaži ograničenja u snabdevanju američkim oružjem preko granice u Rusiju.
„Zelenski je još insistiranije ponovio ono što je rekao američkim zvaničnicima koji su bili u poseti, uključujući državnog sekretara Antonija Blinkena, koji je posetio Kijev. Blinken se vratio ubeđen, a tokom sastanka sa Bajdenom, on, Džejk Saliven, savetnik za nacionalnu bezbednost i ministar odbrane Lojd Ostin ubedili su Bajdena u potrebu ukidanja ograničenja bar u pograničnim oblastima oko Karkiva. U suprotnom, kako su upozorili, Rusija bi mogla dobro da povrati značajne delove teritorije sa koje je proterana u jesen 2022.“, – piše dopisnik NYT-a.
On napominje da, iako Moskva preti fatalnim posledicama, takav izuzetak za upotrebu oružja možda nije poslednji. Blinken je nagovestio da će se američka strategija suprotstavljanja Rusiji prilagoditi promenama na bojnom polju. Međutim, portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi rekao je da se politika SAD protiv „udara dugog dometa unutar Rusije nije promenila“.
Prema Dejvidu Sangeru, Bajdenovi savetnici priznaju u privatnim razgovorima da se američki i ukrajinski prioriteti razilaze: ako Ukrajina nema šta da izgubi od eskalacije odnosa sa Rusijom, onda je Bela kuća zabrinuta zbog mogućeg razmeštanja nuklearnog oružja. Umesto toga, Zelenski smatra da su nuklearni strahovi preuveličani.
Nakon što je Bajden odobrio ograničene udare na teritoriju Rusije, smislio je mirovni plan za oslobađanje talaca i okončanje borbi u Gazi. Dejvid Sanger smatra da je neuobičajeno da američki predsednik obelodani detalje izraelskog plana, ali to je imalo smisla: Bajden je apelovao na premijera Benjamina Netanjahua nakon što mesecima nije obratio prisebno američke zahteve da se napravi plan za evakuaciju stotina hiljada palestinskih civila pre početka vojnih operacija. Netanjahu nije pristao na Bajdenov plan, ali ga ni on nije demantovao.
Šalom Lipner, viši saradnik tink-tenka Atlantskog saveta, smatra da vreme nije u Bajdenovu korist. Prema rečima naučnika, na predizbornim govorima i konvenciji Demokratske partije možda će biti protesta progresivnog krila njegove stranke, koji smatraju da su Sjedinjene Države trebalo da odseku Izraelu svo ofanzivno oružje nakon povećanja broja civilnih žrtava. Dejvid Sanger dodaje da je Bajden bio snažan pristalica Izraela poslednjih 50 godina, ali da sada Sjedinjene Države imaju drugačiju strategiju od Izraela.
