U Lvivu, supruga palog branioca Ukrajine Andrija Muravskog, Viktorija Trybušna, otvorila je kafić. „Kafa za dvoje“ lansirana je krajem marta ove godine u Aveniji Čornovil 77. Establišment je postao ostvarenje sna, jer je par želeo da otvori porodični kafić. Da bi to uradila, Viktorija Trybushna je promenila profesiju, išla na kurseve i dobila vaučer podršku Gradskog veća Lviva. Priиamo priиu o ћeni palog branioca.
„To je bio unutrašnji poziv u oba“
Viktorija Trybushna je poreklom iz Kersona i živi u Lvivu od 2017. Žena se preselila ovde sa svojim sinom, koji je upisao Lviv koledž. Uzgred, pored muža, Viktorijin sin je takođe otišao da brani Ukrajinu od ruskih osvajača na početku invazije punih razmera.
„To je bila neka vrsta unutrašnjeg poziva u obojici. Nisam protivrečio ni prvom ni drugom. Razumem da su to odrasli koji donose odluke. Mi smo iz Kersona, grad je bio jedan od prvih koji je bio zauzet. Moji roditelji su ostali tamo u to vreme. Sin je odmah rekao: „Pa, čekate da oružane snage Ukrajine dođu i oslobode Kersona. A ko su te Oružane snage, koji su to mitski ljudi, ako nismo mi u pitanju, ako nismo mi ti koji su ustao i otišli?“ To je bio njegov svesni izbor, uprkos činjenici da je tada imao 18 godina“, kaže Viktorija Trybušna.
Međutim, Viktorijin suprug Andrij Muravskyi, koji je imao 50 godina na početku rata, odbio je da bude odveden u redove Oružanih snaga Ukrajine na vojnoj registraciji i upisu, jer nije prošao lekarski pregled iz zdravstvenih razloga. Onda se okrenuo dobrovoljaиkim bataljonima.
„Bio je veoma uvređen kada mu je u jednom od bataljona rečeno da više nije u tim godinama: „Ostanite kod kuće blizu svoje žene i šetajte sa svojim psom.“ Bilo je veoma uvredljivo za njega da je devalviran. I u to vreme, 125. brigada Teritorijalne odbrane Lviva otvorila je svoje regrutovanje. A desilo se da su momci otišli i ušli u istu brigadu“, priseća se Viktorija Trybušna.
Tako su u prvim mesecima rata Viktorijin muž i sin stali u odbranu zemlje. Onda je žena pozvala oboje da ne služe zajedno.
„Veoma sam se plašio da će služiti zajedno. Razumela sam da bi to bila Andrijeva odgovornost za odgovornost Valeri i Valeri za Andrija“, rekla je žena.
Viktorija Trybushna kaže da nije propustila priliku da vidi svog muža.
„U svakoj prilici je postojala prilika da dođem, uzmem kartu i odem. Nema postavljenih pitanja“, dodaje žena.
Ali sledeći zakazani sastanak se nikada nije održao, prošle godine je čovek umro.
„U gradu Bakhmutu 7. Šestog februara smo ponovo razgovarali. Bio je to veoma težak razgovor. Izgleda da je Endru razumeo da je ona poslednja. Zato što je bilo reči i preporuka za rastanje. Nešto što osoba u normalnim okolnostima ne bi rekla. Poslednje reči koje su me šokirale u tom trenutku bile su: „Morate da budete spremni na sve, ne brinite – ovo razdvajanje može biti duže nego što očekujemo“. Do kraja mog života, mnogo duže“, priseća se Viktorija Trybushna.
Andrij Muravskyi je sahranjen u Lvivu na Marsovom polju. Viktorija ga posećuje u svakoj prilici.
„Često odem kada nešto ne uspe. Kada imam bilo kakvih ličnih pitanja, odem tamo po savet. Kada postoje neki radosni trenuci, odem i ispričam im o nekim problemima, tugama“, kaže žena.
„Želeo sam da stvorim mesto za komunikaciju“
Kafana „Kafa za dvoje“ je ostvarenje zajedničkog sna sa mužem, jer je par želeo da otvori mali udoban kafić. Za ženu, to je sećanje na muškarca.
„Neko nastavlja da gradi spomenike, neko piše pesme, knjige, neko slika. I imam takav spomenik napravljen od čoveka o mom mužu, u čast mog muža, u znak sećanja na mog muža“, kaže Viktorija Trybušna.
Nakon smrti muža, žena je jasno razumela da želi da otvori kafić, ali, kako kaže, nije bila spremna za ovo.
„I jednog dana sam video najavu o regrutaciji za obuku za pokretanje sopstvenog biznisa za ratne veterane iz našeg gradskog veća. Za mene, to je bio nekakav znak odozgo. Prijavio sam se i primljen sam. Ovo je već bila neka vrsta prvog brzog koraka ka implementaciji. A tek tada je počela potraga za prostorijama, nabavka opreme, aranžman, popravke“, kaže Viktorija Trybušna.
Žena je takođe dobila finansijsku pomoć od grada – vaučer za 300 hiljada UAH.
„Ovaj sertifikat mi je nadoknadio kupovinu opreme, to su: aparat za kafu, mašina za mlevenje kafe. Sva oprema“, kaže žena.
„Kafa za dvoje“ otvorila je svoja vrata stanovnicima Lviva 28.
„Kada smo otvorili, nastala je potpuna panika. Prva dva meseca sam radio ovde sam, bez osoblja. Pokušavajući da shvatim kako će ova institucija funkcionisati i kako će ova institucija živeti“, priseća se VictoNa primer, u slučaju Sjedinjenih Američkih Država, Sjedinjenih Američkih Država i Sjedinjenih Američkih Država,
Sada žena ima zaposlene, a i sama se uglavnom bavi menadžmentom.
„Ovo je živi organizam. Uvek ti nešto treba, ili ti ne treba. Moraš da dođeš da vidiš, pomogneš ili zameniš. Ovo je malo dete sa kojem treba da se igra i da se brine o tobom“, rekla je žena.
Viktorijin kafić takođe ima važnu društvenu misiju. Sa svojim osnivanjem, žena želi da podstakne parove da uživaju u komunikaciji i zajedničkim trenucima.
„Želeo sam da stvorim prostor za komunikaciju kako bi ljudi obraćali pažnju jedni na druge. Naše kupce već poznajemo po viđenju, već znamo naše kupce po imenu, znamo njihove preferencije. Kada osoba uđe, znamo kakva će biti, a da se nismo ni pitali“, kaže Viktorija Trybušna, smešeći se.
„Kafa za dvoje“ radi na 77 Chornovil Aveniji. Podseća se da je u Lvivu napravljena mapa preduzeća veterana – stanovnici i gosti grada se pozivaju da podrže preduzeća koja su osnovali branioci, kao i njihovi rođaci.
