Pitanje nuklearne ucene Kremlja teče kao crvena nit kroz ceo aktuelni rusko-ukrajinski rat. I ne samo u poslednje dve godine, od invazije velikih razmera. Čak je i aneksija Krima bila praćena Putinovim pretnjama da će upotrebiti nuklearno oružje ako se bilo ko na Zapadu usudi da se umeša u ruske okupacione planove. Sećate li se ruskog propagandnog filma Krim. Put do domovine“ o događajima na poluostrvu početkom 2014? U njemu je Putin iskreno priznao da je bio spreman da upotrebi nuklearno oružje tokom „krimske kampanje“. „Bili smo spremni da to uradimo“, samouvereno je rekao šef Kremlja.
Pitam se protiv koga? Sam Putin ne precizira u dokumentarcu. Pa, logično je pretpostaviti da protiv zemalja NATO-a koje bi se usudile da pruže direktnu vojnu pomoć Ukrajini. Jer bombardovanje Ukrajine svojom vojskom u to vreme je nekako potpuno nelogično. Posebno one ukrajinske jedinice koje su bile stacionirane na Krimu i imale bar neku šansu da spreče okupaciju.
Ruska nuklearna trijada bila je jedno od glavnih odvraćanja napora Ukrajine da se odbrani od ruske agresije tokom prvih osam godina rata. Na kraju, u poslednje dve godine, ovaj faktor nigde nije nestao, već se, naprotiv, samo ugojio. Međutim, Putin nije uputio direktne nuklearne pretnje ni Ukrajini ni Zapadu. Za ovaj slučaj, Kremlj je koristio svoje propagandističke lančane pse. I s vremena na vreme, bivši predsednik Dmitrij Medvedev je voleo da blefira na ovu temu.
Iako je s vremena na vreme bilo nagoveštaja od samog ruskog diktatora. Nekada su prilično pod velom, nekad su providniji.
Istovremeno, došlo je do procesa devalvacije ruskih nuklearnih pretnji. Zato što je portparol koji ih je izražavao uvek povukao neke crvene linije, čiji bi prelazak od strane Ukrajine ili Zapada vodio do „nuklearne apokalipse“. Ali čim su protivnici Kremlja prešli ovu granicu, on je sledeću nacrtao bez nepotrebnih uvreda (ili možda uz uvrede na koje je malo ljudi obraćao pažnju) i preteće obećao: „Ovaj put..“
A pošto svaki put nije bilo nuklearnog odgovora, logično je da se efektivnost pretnje svaki put smanjila.
Temu nuklearnog blefa Kremlja ponovo je iznela Putinova konferencija za novinare 5. juna za urednike vodećih zapadnih novinskih agencija. Manifestacija je održana u novoizgrađenom 81-spratnom Gazprom tornju uoči godišnjeg Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu i trajala je više od tri sata.
Šta je onda šef Kremlja rekao u kontekstu zloglasnog „nuklearnog pepela“? U početku, Putin je pokušao da se opravda: „Znate, oni uvek pokušavaju da nas optuže da mašemo nekom vrstom nuklearnog čekića. Ali da li sam sada postavio pitanje mogućnosti upotrebe nuklearnog oružja? To si i uradio. Izvuиi me na ovu temu, a onda жeљ reжi da sam mahao nuklearnim иekiжem. Hajde da ga ne donosimo ne samo za upotrebu, nego čak i na pretnju upotrebom.“
Pa, ok, „da ne dokazujemo“, rekla bi svaka trezvena osoba, tumačeći Putinove reči kao uveravanja, Rusija više ne namerava da koristi nuklearne ucene protiv Zapada ili bilo koga na svetu. I ja bih pogrešio, jer je u sledećoj rečenici ruski diktator potpuno demantovao prethodnu tezu i odmah i sam pribegao nuklearnim pretnjama.
„Iz nekog razloga, Zapad veruje da Rusija nikada neće koristiti[nuklearno oružje – ed.]. Imamo nuklearnu doktrinu, pogledajte љta piљe. Ako nečiji postupci ugrožavaju naš suverenitet i teritorijalni integritet, smatramo da je moguće upotrebiti sva sredstva koja su nam na raspolaganju. Ovo ne treba shvatiti olako, površno. Tome treba pristupiti profesionalno. Nadam se da će svi u svetu na taj način tretirati rešavanje takvih pitanja“, rekao je Putin.
Takva je retoriиka љizofrenija. I ne završava se gore navedenim frazama. Umesto toga, ona počinje i eskalira tek kada je reč o zapadnoj vojnoj pomoći Ukrajini. A naročito za dozvolu da se ovo oružje koristi za napade na „kanonska“ teritoriju Rusije.
Iz nekog razloga, Putin je siguran da ukrajinska vojska nije sposobna da napadne zapadno visoko precizno naoružanje na teritoriji same Rusije. Da bi se to uradilo, po njegovom mišljenju, neophodno je uvesti letački zadatak za raketu u sistem koji zahteva učešće zemalja koje su snabdevale protivpožarne sisteme: ako govorimo o raketama Olujna senka — Velika Britanija, ako oko ATACMS — USA, itd. To je, prema Putinovim rečima, iza udara na teritoriju Rusije stoji vojska Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije, kao i Švedske, Norveške i svih drugih zemalja koje obezbeđuju rakete Ukrajini.
I u tom kontekstu, Putin preti: „Moskva razmatra mogućnost razmeštanja tako visokotehnoloških raketa velike domet dovoljno blizu da pogodi države koje su dozvolile Ukrajini da pogodi rusku teritoriju takvim raketama.“.
A onda nemački novinar iz agencije DPA pokušava da razjasni da li Putin i dalje preti raketnim udarima, posebno Nemačkoj i kancelaru Olafu Šolcu. Odmah se povuče: „Zašto ste mislili da nekome pretimo? Nikome ne pretimo, pogotovo ne šefu druge države. To su loši maniri, to je loša forma.“
Ton je, naravno, loš, greh je ne složiti se sa Putinom, kao i ne priznati da je već u najmanju i najmanje zbunio sve. A da bi se to razotkrilo, razni eksperti Kremlja moraju da dešifruju poruke Kremlja najmanje mesec dana.
Čini se da je mnogo više te konfuzije, ali Putin proglašava frazu koja već potpuno zbunjuje sve: „Ako neko smatra da je moguće snabdevati takvo oružje udarom na našu teritoriju, zašto nemamo pravo da snabdevamo svoje oružje iste klase onim regionima gde će se sprovoditi štrajkovi na osetljivim ciljevima zemalja koje to rade protiv Rusije? Ako vidimo da su[zapadne]zemlje uvučene u rat protiv nas, zadržavamo pravo da delujemo na isti način, to je put ka vrlo ozbiljnim problemima.“
Hajde da pokušamo da pojednostavimo ovaj geopolitički Putinov narativ, koji je, što bi rekli kulturno-savitljivi Rusi, „utkan od anti-boraca“. Prvo, tu je njegov poziv da ne pribegne nuklearnim pretnjama. Nakon toga, sa njegovih usana se odmah čuje sledeća pretnja. Onda uveravanje da Rusija nikada nikome nije pretila, jer je pretnja „loš manir“. Istovremeno, on preti da će ruske rakete dugog dometa dovesti na teritoriju evropskih država kako bi pogodio te države za vojnu pomoć Ukrajini. Međutim, kasnije se ispostavilo, prema Putinovim rečima, da sama Rusija neće gađati raketama ni na koga, pribeći će „asimetričnim odgovorima“ i preneti svoje moćno oružje na one države koje su neprijateljske prema Zapadu, kako bi mogli da pucaju na zapadne zemlje ili zapadne vojnike, brodove itd. Želeo bih da naglasim da sa tako blagom polu-merom, Putin preti zemljama koje (pažnja!) „Oni su uvučeni u rat protiv nas (Rusi – ed.).“ To je dakle, zemlje su, prema rečima ruskog lidera, već u ratu protiv Rusije, a sama Rusija se samo usuđuje da preda svoje oružje nekome kako bi neko mogao da se osveti ruskim neprijateljima.
Čitalac možda ima logično pitanje: zašto uopšte slušati i pokušavati analizirati te besmislice diktatora Kremlja? I to je neophodno. Zato što nam analiza ovog brbljanja omogućava da shvatimo da Putin neće upotrebiti nikakvo nuklearno oružje, da su njegove nuklearne pretnje čist blef.
Zamislite da vas je komšija uvredio zbog nečega i pretio da će vas ubiti na najbrutalniji način. Sledećeg dana nastavlja da preti, ali ne toliko krvoločist, na primer, obećava da će staviti gomilu ispod vaše kapije. Hoćeš li shvatiti njegove pretnje smrću ozbiljno posle toga? Jedva. Ali ono na šta može da vas podseti izgleda mnogo realističnije. Ali koja je svrha raditi fekalne prljave trikove na nekome ako već nameravaš da ga ubiješ? Oиigledno, nijedan. Ali pretnja da će nametnuti gomilu je prilično uverljiva.
Putinovo zastrašivanje, koje počinje nuklearnom ucenom i završava se pretnjama da će raznim Hamasima, Hesbolahu ili Talibanima i ISIS-u obezbediti rusko oružje, treba posmatrati u ovoj veni. Ovom poslednjem se može verovati, posebno jer Kremlj to čini već duže vreme.
