U Parizu će 26. jula početi 33. Igre na kojima, prvi put u istoriji, neće biti ni nacionalnog tima Ruske Federacije, pa čak ni „sportista Olimpijskog komiteta Rusije“ (kao što je to bio slučaj u Tokiju 2021).
Da, nažalost, sportistima iz Rusije je bilo dozvoljeno da učestvuju na ovoj Olimpijadi – ali u veoma ograničenom broju (21, biće još više Belorusa, 24) i bez pominjanja njihove nacionalnosti. Zajedno sa beloruskim sportistima, Rusi će se zvati „individualni neutralni sportisti“, zastava i himna su specijalno stvoreni za ova takmičenja, neće biti na svečanom otvaranju (zamislite samo situaciju u kojoj svi učesnici Olimpijade prolaze kroz glavni stadion Igara, a vi ste prinuđeni da sedite u hotelu i gledate sve to na TV-u), a moguće zaslužene medalje neće se odraziti na sveukupnu medalju
Izgleda da nema veće sramote za „veliku sportsku državu“. Međutim, Rusija je uspela da se još više osramoti, i to sopstvenim rukama. Organizovanjem i održavanjem takozvanih „BRICS igara“ u glavnom gradu Tatarstana, u Kazanju.
Ovaj sportski događaj nije izum Kremlja – od 2016. godine održavaju se određena nezvanična takmičenja za samite ove organizacije. Na primer, prvo je bilo fudbalsko takmičenje među omladinskim reprezentacijama zemalja učesnica. I pete nezvanične BRICS igre, održane u oktobru 2023. u Durbanu, u Južnoj Africi, već su se sastojale od pet sportova.
Međutim, Rusija je odlučila da iskoristi ovaj pozadinski događaj za sopstvene geopolitičke potrebe – i organizovala je prve zvanične BRICS igre na svojoj teritoriji, bez ikakvog pozivanja na bilo kakav samit. Razlog za to je prilično očigledan, ali da bi se to bolje razumelo, vredi se setiti događaja iz prve polovine 80-ih godina prošlog veka.
Olimpijada je 1980. (Ne samo da je održano nekoliko mečeva fudbalskog turnira, na primer u Kijevu.) 65 zemalja nije odmah došlo na te Igre – bojkotolo je Moskovske igre zbog sovjetske invazije na Avganistan, koja je počela krajem decembra 1979. Kremlj je, naravno, bio uvređen takvim korakom demokratskog Zapada – i pripremljen za odgovor, jer je sledeća Olimpijada, 1984. godine, bila zakazana u Los Anđelesu, SAD.
Ispostavilo se da je bojkot Olimpijskih igara 1984. godine bio mnogo skromniji – samo 14 zemalja je „podržalo“ SSSR i nije odletelo za Los Anđeles. Znaci navoda ovde su iz očiglednih razloga – naravno, to je bila odluka Kremlja, a zemlje nad kojima je Sovjetski Savez imao uticaj (pre svega zemlje Varšavskog pakta, kao i nekoliko azijskih, afričkih timova, kao što su Angola i Etiopija, i jedini američki, Kuba) nisu došle u Sjedinjene Države.
Međutim, sovjetski lideri su otišli dalje i organizovali alternativne igre, koje su nazvali „Druzhba-84“. Formalno, oni nisu bili alternativa Olimpijskim igrama u Los Anđelesu, to je posebno naglašeno, čak je i vreme izabrano da se ne bi ukrštali sa Igrama u SAD. Ali svi su sve razumeli.
Rezultati Druzhba-84 su, naravno, bili predvidljivi. I još gore. Da bismo razumeli kome je ovo takmičenje bilo potrebno, podsetimo se plasmana medalja na Olimpijskim igrama u Montrealu 1976. SSSR je tada osvojio 46 zlatnih medalja, druga „crvena“ zemlja je bila na drugom mestu, GDR sa 40 setova olimpijskog „zlata“, a Sjedinjene Države su te godine postale tek treće (34 zlatne medalje).
Kao što vidite, razlika između dve glavne sportske zemlje Varšavskog pakta bila je prilično mala. A evo i rezultata Olimpijade-80 u Moskvi, Olimpijade, gde nije bilo najjačih zapadnih sportista. Ovde su opet, kao i u Montrealu, pobedile ekipe SSSR-a i GDR-a (sasvim predvidivo), ali kakva je bila upadljiva razlika u zlatnim medaljama – 80 protiv 47! I na Druzhba-84 situacija se ponovila – 126 (od 242) zlatne medalje uzeli su sovjetski sportisti, koji su se javno zakleli na odluku komunističkih vlasti da bojkotuju Igre u Los Anđelesu, a istočnonemački sportisti su osvojili samo 50 pobeda.
Treća, uzgred, oba puta, bila je Bugarska. I obratite pažnju na sledeće brojeve – 8 i 21. To su zlatne medalje Bugara na Olimpijadi-80 i Druzhba-84. 8 naspram 80, 21 naspram 126. Ovo je treći tim turnira. Navodno, kao značajan, reprezentativan, a u slučaju Olimpijskih igara u Moskvi, takođe planetarno (na kraju je na te Igre došlo više od 50 odsto zemalja). Odličan pokazatelj koliko su ta takmičenja zaista bila velikih razmera i ozbiljna.
Uzgred, već tokom IGARA BRICS – koje su, za razliku od Druzhbe-84, održane samo u jednoj zemlji (alternativa Olimpijadi-84 rasuta je u različitim zemljama istočnog bloka) – glavni i odgovorni urednik ruskog lista Sovetsky Sport, Jevgenij Slyusarenko Napisao u svom Telegram kanalu, njegov list tada, tokom Olimpijade-80, nikada nije objavio sveukupne postoje za medalje. Zaљto? TI da ne bi devalvirala uspeh sovjetskih sportista u očima sovjetskog naroda. Četvrt veka učešća SSSR-a na Olimpijadi, svi su se već navikli na žestoku, ne uvek uspešnu, ali svetlu, veliku, patetičnu borbu istinski planetarnih razmera. A onda otvorite sveže novine i vidite da treća zemlja Olimpijskih igara zaostaje za prvom u smislu broja zlatnih medalja DESETOstruko. Reakcija bi, kao što možete da pretpostavite, bila prikladna.
Nije slučajno što se Slyusarenko setio te priče. Zato što su IGRE BRICS-a, koje je Rusija pokušala da predstavi kao alternativu 24 Olimpijade, pribegle potpuno lažnim metodama – proglašavanjem 90 zemalja učesnica, od kojih polovina nije znala za to; odustajanje od klasične ceremonije otvaranja i ograničavanje sebe na izvođenje zastava (iz istog razloga); uključivanjem takvih „zemalja“ kao što su Abhazija, Južna Osecija, pa čak i Republika Srpska (deo Bosne i Hercegovine) među učesnike Igara, pokazali su još veću sramotu organizatorima.
Od 382 zlatne medalje, Rusija je zadržala 262. 69%, više od 2/3 svih takmičenja su pobedili organizatori. (Poređenja radi, ova cifra je bila 39 odsto na Oi-80, a 52 odsto na Druzhba-84.) I to se desilo jer se u nekim disciplinama ruskom učesniku suprotstavio samo jedan protivnik. A u muškom sinhronizovanom plivanju bio je samo jedan učesnik, Rus Aleksandar Malcev. Razmislite o tome – jedan učesnik takmičenja. Kome je garantovano da će dobiti – i dobiće – zlatnu medalju. Stojeći na podijumu (ako se tako može nazvati) sam.
Rusija se, kao i u vreme Hladnog rata, tokom sledećeg pogoršanja odnosa sa Zapadom (značajno je što se ideja bojkota Olimpijade-84 i održavanja „Prijateljstva-84“ pojavila za vreme vladavine idola aktuelnog ruskog diktatora Jurija Andropova, idola – i kolega, u KGB-u SSSR-a) pokušala je da pokaže svoj značaj. Ponovo koristi sport u političke svrhe. Da, da, to su isti ljudi koji su voleli da ponavljaju o „sportu van politike“.
Ali glavna stvar u ovoj priči nije čak ni ova kremljova politizacija sporta. A činjenica da je ideja o alternativi Olimpijadi, ideja o najnovijem „Prijateljstvu-84“ propala, osramotila je ceo svet. I umesto trijumfa Kremlja, svet je video pseudo-igre „Nemich-24“. Verovatno ne možeš preciznije da kažeš.
