Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg očigledno je odustao od ranije proglašene ideje o stvaranju fonda vojne pomoći za Ukrajinu u iznosu od 100 milijardi dolara, namenjenog narednih 5 godina. Kako piše Blumberg u subotu, 8. juna, Stoltenberg je bio podstaknut takvom odlukom odlučnim odbijanjem pojedinih članica NATO-a da učestvuju u finansiranju fonda.
Prema ranije predloženom planu, zemlje članice NATO-a trebalo je da potroše ukupno 100 milijardi dolara tokom pet godina, što bi bilo iskorišćeno za smrtonosnu i nesmešnu pomoć Ukrajini. Međutim, brojne države dovele su u pitanje takav predlog zbog banalnog oklevanja da se izdvoji novi novac.
Umesto toga, prema novom predlogu, koji bi mogli da podrže ministri odbrane NATO-a na sastanku u Briselu sledeće nedelje, saveznici će se obavezati da će trošiti najmanje 40 milijardi evra godišnje na smrtonosnu i nesmešnu pomoć Ukrajini. To bi odgovaralo prosečnom godišnjem doprinosu od invazije Rusije 2022. godine. Iznos donacija odgovaraće procentu njihovog BDP-a.
Očekuje se da će u novom planu Sjedinjene Države činiti otprilike polovinu pomoći, a ostatak drugim članicama NATO- a. Takođe se pretpostavlja da će takav novac osigurati stabilnost podrške Ukrajini u narednim godinama, posebno suočeni sa bilo kakvim političkim promenama do kojih može doći posle američkih izbora.
Kako piše Blumberg, takav predlog je već dobio pozitivne povratne informacije od članica Alijanse, ali postoje države čija pozicija izaziva zabrinutost. Među njima je, posebno, Mađarska, čiji lider Viktor Orbán insistira na okončanju bilo kakve podrške Ukrajini. Turske diplomate takođe su izrazile određene sumnje u pogledu pomoći Ukrajini.
