Prošlog vikenda u švajcarskom letovalištu Bürgenstock održan je događaj od globalnog značaja – Samit mira, gde je širok spektar vodećih političara iz celog sveta odlučio kako da okonča rusko-ukrajinski rat. U prethodnom članku naša publikacija je već detaljno opisala sva dostignuća i pogrešne procene ovog događaja, tako da nema smisla vraćati se na ovaj problem. Bolje je obratiti pažnju na reakciju Rusije.
Činjenica da su predstavnici ruskih vlasti, vodeći političari i propagandisti Kremlja strastveno kritikovali samit pokazuje da je on i dalje imao znatan efekat. Na kraju svega, ovo je bilo jasno iz toga kako je Moskva svim svojim moćima i sredstvima pokušavala da poremeti švajcarsku konferenciju, a kada je shvatila da propada, pokušala je da je diskredituje što je više moguće.
Putin je ispalio svoj glavni hitac dan pre samita, nadajući se da će konačno devalvitiraTi Zapad. Na sastanku sa rukovodstvom ruskog Ministarstva spoljnih poslova u petak, 14. juna, ruski diktator je preteće izjavio:
„Danas pravimo još jedan konkretan, pravi mirovni predlog. Ako Kijev i zapadne prestonice nastave da ga odbacuju, onda je na kraju to njihova stvar, njihova politička i moralna odgovornost za nastavak krvoprolića. Očigledno je da će realnost na terenu, na liniji kontakta, nastaviti da se menja ne u korist kijevškog režima i uslovi za početak pregovora će biti drugačiji.
Želeo bih da naglasim glavnu stvar: suština našeg predloga nije neka vrsta privremenog primirja ili primirja, kako Zapad želi, kako bi povratio gubitke, naoružao kijevski režim i pripremio ga za novu ofanzivu. Ponavljam: ovde se ne radi o zamrzavanju sukoba, već o njegovom konačnom kraju. I ponoviću vam: čim Kijev pristane na takav tok događaja koji je danas predložen, pristaje na potpuno povlačenje trupa iz regiona „DPR“ i „LPR“, Zaporožja i Kersona, i zaista počinje ovaj proces, spremni smo da počnemo pregovore bez odlaganja. Naš principijelni stav je sledeći: neutralan, nesvrstan, nenuklearski status Ukrajine, njena demilitarizacija i denazifikacija. Štaviše, svi su se generalno složili sa tim parametrima tokom razgovora u Istanbulu 2022. Tamo je sve bilo jasno o demilitarizaciji, sve je napisano, broj tenkova, sve je dogovoreno.
Naravno, prava, slobode i interesi građana Ukrajine koji govore ruski moraju biti u potpunosti osigurani. Prepoznate su nove teritorijalne realnosti, status Krima, Sevastopolja, „Donetsk i Luhansk Narodne Republike“, Kerson i Zaporizhia kao subjekti Ruske Federacije.“
Putin je istakao da ukrajinske trupe treba da budu povučene „sa cele teritorije tih regiona, unutar njihovih administrativnih granica koje su postojale u vreme njihovog ulaska u Ukrajinu“. „Čim Kijev saopšti da je spreman za takvu odluku, i počne pravo povlačenje trupa iz tih regiona, kao i zvanično najavi odustajanje od planova za ulazak u NATO, odmah ćemo, bukvalno u istom trenutku, narediti prekid vatre i započeti pregovore“, uverava ruski diktator.
Zašto dajemo tako poduži citat ovog lika? Na kraju svega, najverovatnije, ni on sam ne veruje u izvodljivost takvog „mirovnog plana“. Naravno, niko ni u Ukrajini ni na Zapadu nije ozbiljno shvatio Putinove predloge.
Nemački kancelar Olaf Šolc rekao je: „Ovo nije ozbiljan predlog.“ Istovremeno, optužio je Putina da pokazuje ono što ga zaista zanima, tačnije „klasičnu imperijalističku zaplenu teritorija“. Italijanski premijer Đorđija Meloni nazvao je Putinove predloge „propagandom“. „Ovo je agresija na državu, a mir u Ukrajini ne znači da Ukrajina treba da se preda, kako smatra Putin. Veoma je pogrešno postavljati takve uslove“, rekla je gospođa Meloni. Pretila je Rusiji da će je, naprotiv, ceo civilizovani svet naterati da se preda. Britanski premijer Riši Sunak optužio je Putina da „širi lažne narative o svojoj spremnosti za pregovore“. Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg istakao je da predlozi Kremlja „nemaju nikakve veze sa mirnim namerama, oni su samo način da se nastavi ruski rat agresije“. „Nije na Ukrajini da povuče svoje snage sa ukrajinske teritorije. Posao Rusije je da povuče svoje trupe iz okupiranih ukrajinskih zemalja“, naglasio je generalni sekretar NATO-a. „Putin je ilegalno okupirao suverenu ukrajinsku teritoriju. On nema pravo da diktira Ukrajini šta treba da uradi da bi postigla mir“, rekao je američki ministar odbrane Lojd Ostin.
Zbog toga su Ukrajina i njeni partneri odmah odbacili Putinove predloge kao bezvredne. Na kraju, sam šef Kremlja se nije zaista nadao bilo kakvom efikasnom efektu svog ultimatuma. To se jasno vidi na snimku gde proglašava svoj „mirovni mamac“. Ruski lider stiša pogled nesiguran, neprestano gleda u parče papira, muca, ponavlja se.
Međutim, da li je to zaista bio ultimatum? Portparol Kremlja Dmitrij Peskov kasnije je na brifingu pružio uveravanja da to „nije ultimatum, već mirovna inicijativa“. I čak možemo delimično da se složimo sa njim. Naravno, drugi deo Peskovove teze je očigledna laž, jer se izlaganje nezakonitih teritorijalnih pretenzija ne smatra „mirovnom inicijativom“ ni u kakvoj praksi međunarodnih odnosa. I zaista, u formi Putinovog predloga, to je klasičan ultimatum, koji opisuje zahtev i pretnju neispunjavanja. Ali kakva je to pretnja? Pre svega, više neće biti takvih „dobrih“ ponuda. Ozbiljno? Da li je ovo dobar predlog? Prekrsti se. Druga pretnja je da će „realnosti na terenu, na liniji kontakta, nastaviti da se menjaju ne u korist kijevškog režima“. Stvarno? Pa, pokušaj da promeniš. Posmatramo ove pokušaje više od dve godine.
Da, Putinovi predlozi su besmisleni, i ni Ukrajina ni Zapad ih nikada neće prihvatiti. Međutim, vredi napomenuti da oni više nemaju pretenzije prema celoj takozvanoj „Novorosiji“, „ruskom gradu Odesi“, „ruskom gradu Karkovu“. Kao što internet trolovi retorički pitaju u takvim slučajevima: „Oh, šta se desilo?“ A desilo se to da je rusko rukovodstvo, na čelu sa Putinom, počelo postepeno da shvata koliko je plan za potpunu invaziju na Ukrajinu neusaglašeljiv, i kakve će se posledice na kraju ispostaviti po Rusiju.
Tako je Kremlj još jednom odlučio da blefira. Da bi to uradio, čak je bacio u američku štampu nacrt mirovnog sporazuma, koji je razraрan u Istanbulu u martu 2022. Kao, videli, da su se tada dogovorili sa Ukrajincima, uslovi bi bili mnogo bolji za njih nego sada. A onda neжe biti. Iako će čak i osoba sa ne baš najboljim analitičkim razmišljanjem moći jasno da vidi da je istanbulski dokument još uvek daleko od dogovora. A predlozi ruske strane, da ih je Ukrajina tada prihvatila, zapravo bi stavili tačku na suverenitet. Takođe će biti opozvano da su razgovori u Istanbulu održani u uslovima kada su okupacione snage bile u blizini Kijeva, Karkiva, Sumija i Černihiva, kada su Rusi bili u vlasništvu Kersona, kontrolisali veći deo regiona Karkiva i pretili braniocima Donbasa kazanom. Međutim, do kraja godine Vojska odbrane uspela je značajno da unapredi svoje pozicije, kao i da dobije zapadno naoružanje, oklopna vozila i municiju.
Stoga možemo da izjavimo da Putinovi predlozi nisu imali uticaja (a ako jesu, to je bilo isključivo pozitivno za Ukrajinu) na zapadne partnere Ukrajine. Očigledno je da su one zemlje koje su već na ruskoj strani, uključujući Severnu Koreju, Iran, Siriju i Kinu, ostale sa svojima. Kako kažu, imaju sopstveni interes za rusko-ukrajinski rat.
Možemo pretpostaviti da je Putinovo brbljanje stvoreno za njegove „korisne idiote“. Štaviše, govorimo i o ciljevima zemlje i političkim snagama. Ali i ovde, Putin se prilično preračunao. Zato što njegova izjava značajno unapređuje međunarodni položaj Ukrajine (koja poštuje Povelju UN i deluje isključivo u njenim okvirima) i, shodno tome, pogoršava poziciju Rusije (koja je izbrisana ovom Poveljom). Sada sve mirovne snage – od Južnoafrikanaca do Brazilaca – mogu da budu bocnute ispred nosa potpuno neopravdanim teritorijalnim zahtevima Kremlja, bilo de fakto ili de jure. Afričke zemlje treba da demonstriraju Putinov neokonijalizam sa željom da prošire nove teritorije. Čak je teško zamisliti na osnovu čega će Peking sada pokušati da izgradi svoj najavljeni „alternativni mirovni plan“.
