Globalnom mirovnom samitu u Švajcarskoj došao je kraj. Rezultate možete analizirati iz različitih uglova. Da se rastavuju u atome ko i šta od svetskih političara tamo predstavljaju. Međutim, sve te tvrdnje o osudi ruske agresije i potrebi da se poštuju norme međunarodnog prava uopšte, čuju se i ranije, tako da nisu baš impresivne. Međutim, u Švajcarskoj smo čuli i nešto novo. Naime, o mogućnosti pregovora sa Rusijom i postizanju pravog mira u narednih nekoliko meseci.
Međunarodna manifestacija, koja se odigrala među evropskim Alpima, nije postala prekretnica u solidarnosti celog sveta oko suprotstavljanja ruskoj agresiji. Mirovni samit u Švajcarskoj, naprotiv, jasnije je izložio globalnu podelu planete na uslovno zapadni kamp i takozvani Globalni jug. On je takođe svedočio tužnoj istini: Kremlj i dalje zadržava značajan uticaj u svetu i u stanju je da manipuliše političkim liderima brojnih zemalja. Rusija je, ne bez pomoći Kine, takođe uspela da ograniči broj učesnika manifestacije. Ako pogledate geografiju zemalja zastupljenih u Bürgenstock-u, možete videti da su mnoge zemlje u Africi, Aziji i, u manjoj meri, Latinska Amerika odlučile da jednostavno ignorišu ovaj događaj.
Međutim, čak ni svi oni koji su prisustvovali Samitu nisu potpisali konačni tekst kominikea. Iako je već bio u veoma izbalansiranom tonu i nije sadržavao zahteve za kažnjavanje agresora. Opšte fraze o poštovanju teritorijalnog integriteta Ukrajine, Povelji UN, postizanju stabilnog i pravednog mira i rešavanju sporova mirnim putem ostavile su dvosmislen utisak. Navodno, kominike se odnosi na konvencionalni rat između dve države, u kojem ne postoji jasna podela na agresora i žrtvu agresije. I ovaj rat mora konačno nekako da se zaustavi. Zahtevi za prenos ZNPP pod kontrolom Ukrajine, sloboda plovidbe u Crnom i Azovskom moru i oslobađanje svih ratnih zarobljenika su neka vrsta pojasa u pravcu Moskve. I trebalo bi da privuku što više država svojom preteranom korektnošću. Međutim, čak se ni to nije desilo.
Među onima koji nisu potpisali dokument su tako uticajni regionalni igrači kao što su Saudijska Arabija, Indija, Tajland, Indonezija, Meksiko, Južna Afrika, Brazil i UAE. Irak, Ruanda i Jordan su potom neobjašnjivo povukli svoje potpise na kominikeu, smanjujući ukupan broj potpisnika na 77. Kina, koja nije učestvovala na skupu, odbila je da komentariše rezultate samita. Neki potpisnici nisu zaboravili da dodaju u svojim komentarima medijima da bi bilo dobro da druga strana – Rusija – bude prisutna na Samitu. Da je bez Moskve ovaj dogaрaj besmislen. Tako se neformalno izjednačava status agresora i njegove žrtve.
Generalno gledano, većina eksperata se slaže da u Bürgenstoku nije bilo ni izuzetnih diplomatskih uspeha ni opipljivih neuspeha. Međutim, nije baš najjasno zašto je Ukrajina pokušala da ubrza takav događaj. Uprkos svemu, Mirovni samit u Švajcarskoj pripremao se baš u vreme kada su Oružane snage Ukrajine bile primorane da se polako povlače ili sprovode gluvu odbranu zbog kašnjenja zapadne pomoći. A Putin je, naprotiv, počeo da se oseća mnogo samouverenije i ponovo mašta o kapitulaciji Ukrajine. Ako je sve učinjeno zarad brojeva ili želje da se pridobije većina država Globalnog juga, onda nema razloga za hvalisanje.
Međutim, najinteresantnije su izjave da u narednih nekoliko meseci možemo očekivati novi mirovni samit uz učešće Rusije. I da će konačno zabeležiti pravi mir i početak pregovora sa Ruskom Federacijom.
„Ideja je da sledeći samit bude kraj rata. I, naravno, potrebna nam je druga strana za pregovaračkim stolom. Očigledno je da obe strane treba da okončaju rat, moj i naš rad je da osiguramo da Ukrajina bude na najjačim pozicijama u ovom trenutku“, rekao je Ditro Kuleba na brifingu tokom samita 16.
Ministar je dodao da se u budućnosti direktan dijalog sa Rusijom ne može izbeći: „Savršeno dobro razumemo da će doći trenutak kada ćemo morati da razgovaramo sa Rusijom. Međutim, naš stav je vrlo jasan: nećemo dozvoliti Rusiji da govori jezikom ultimatuma.“
Predsednik Volodymyr Zelensky govorio je u sličnoj veni. „Mi smo u ratnom stanju. Nemamo vremena za dugoroиan rad. Kretati se ka miru znači delovati brzo. Priprema za taj dan će trajati mesecima, a ne godinama. A kada plan bude spreman, i svaki korak bude razraрan, onda жe se otvoriti put za drugi Mirovni samit, a samim tim i za kraj rata, kao i za praviиan i trajan mir“, rekao je Volodimyr Zelenskyy na zavrљnoj konferenciji za novinare.
U ovim izjavama ministra i predsednika nema potrebe da se konkretno traži bilo kakva vrsta izdaje. Ili se unapred navijajte sa raznim lošim scenarijima. Kuleba i Zelenski su zvanično odbacili jezik ultimatuma Kremlja i predaju ukrajinskih teritorija. Predsednik je dodao da bi Kremlj mogao da počne pregovore i sutra ako Rusija povuče svoje trupe. Osno(a) U meri u kojoj je to dozvoljeno odredbama ove Konvencije, generalni sekretar će obezbediti da Zar naša vlada nije previše optimistična u pogledu budućnosti i koliko realno ocenjuje Putinovu spremnost da okonča rat do kraja godine? A da li je racionalno pod trenutnim uslovima forsiti održavanje drugog Mirovnog samita uz učešće Rusije?
Naravno, svi bi voleli da se rat zavrљi. Ali ovde počinju neodgovorena teška pitanja. Da li Rusija sada zaista želi samo mir? Odgovor je nedvosmisleno ne. Putin je već izrazio svoje zahteve za takozvani mir Ukrajine, koji izgleda kao de fakto predaja. Kako onda kombinovati različita shvatanja mira između agresora i žrtve agresije? Nema odgovora na ovo pitanje.
Ako definicija „kraja rata“ podrazumeva prekid vatre na trenutnoj liniji fronta i početak pregovora, onda bi ta opcija mogla da se dogodi. Međutim, nemoguće je to nazvati putem održivog mira. To će više podsećati na pokušaj zamrzavanja sukoba, kada sve okupirane teritorije ostanu pod ruskom okupacijom na neodređeno vreme.
Teško je zamisliti šta bi moglo da se desi u narednih nekoliko meseci da se rat u Ukrajini privede kraju pre izbora u SAD. Bilo je završeno, nije zamrznuto ili snimljeno na kratkoj pauzi. Povlačenje ruskih trupa bar na liniju 23. februara 2022. sada izgleda fantastično. Ali možda nešto ne znamo i previše smo skeptični? Možda svet ima tajni plan da natera Rusiju da se povuče sa bar dela ukrajinske teritorije? A mi ne znamo niљta o njemu. Ili je možda malo drugačije. A vlasti, osećajući javna osećanja, značajno intenziviraju mirovni kolosek, jer su nekada vrlo aktivno najavile kontraofanziju.
Setimo se zime 2022/23. Proleće je još uvek bilo daleko, a Ukrajina je počela aktivno da govori o predstojećoj kontraofanziviji, koja će dovesti do poraza ruskih trupa. Tema kontraofanzive bila je toliko hipnotisana da čak i da je Generalštab kategorički odbio da je sprovede u izvršenje, malo je verovatno da bi proces bio zaustavljen. Društvo je bukvalno živelo u iščekivanju vojnog čuda. Kontraofanziva 2023. bila je neuspešna. I to bi trebalo da nauči vlasti da budu opreznije u svojim planovima i prognozama. Ne dajte nepotrebna obećanja i ne udovolite društvu iluzijama.
Kada ukrajinske vlasti na Mirovnom samitu daju izuzetno optimistične izjave o završetku rata u narednih nekoliko meseci, glavna stvar je da ne ispadne kao sa kontraofanzivama koje su prošle godine bile hipnotisane. Brzim mirom i krajem rata, nažalost, može da se desi slična priča.
