Veliki ruski rat agresije na Ukrajinu tokom kojeg se dešava već tri godine. A sada, nema znakova njegovog skorog završetka na horizontu. Budućnost je uvek nepoznata. Ali u određenim epohama, manje-više je podnošljivo prognozirati i planirati. Ovo stvara pomalo lažnu, ali prijatnu iluziju kontrole nad sopstvenim životom. Ali živimo u drugačijem vremenu – vremenu neizvesnosti. U tako teškoj eri, čak i prognoze poznatih analitičara možda se neće ostvariti i srušiti. Da ne spominjem obične građane koji imaju izuzetno ograničenu sposobnost da predvide budućnost.
Februarsko istraživanje javnog raspoloženja Ukrajinaca, koje je sproveo KIIS, pokazuje da je optimizam stanovništva u pogledu konačnog pobedničkog ishoda rata i dalje očuvan. Međutim, procena stanja stvari na frontu je mnogo pesimističnija. Skoro polovina ispitanika pre dva meseca verovala je da situacija na bojnom polju nije dala prednost nijednoj strani. Istovremeno, 15 odsto je verovalo da je optimističnije za ruskog agresora, a 24 odsto – za Ukrajinu. Kada bi se slično istraživanje sprovelo sada, brojke bi verovatno bile korigovane na gore. Uprkos svemu, za dva meseca neprijatelj je uspeo da progura liniju fronta u nekoliko oblasti i nanese bolne udarce ukrajinskoj energetskoj infrastrukturi.
Poverenje Ukrajinaca u podršku Zapadu takođe se postepeno smanjuje. Saga o odlaganju vojne pomoći Sjedinjenih Država i neispunjavanje obećanja zapadnih partnera u vezi sa snabdevanjem oružjem uzdrmala je njihov kredibilitet. Krajem februara 44 odsto ispitanika bilo je ubeđeno da su zapadni partneri umorni od podrške Ukrajini i da bi želeli ustupke Rusiji.
Ukrajinci su naučili da žive u uslovima rata i stalnog rizika. Međutim, učenje da se živi sa dugoročnom neizvesnošću je mnogo teže. Ako je i moguжe. To je samo iluzija kada se osećate kao da kontrolišete nesigurnost. Zapravo, to će uvek uticati na život, odluke koje se donose ili ne donose, misli i postupke. To je kao stalni pozadinski stres koji deluje polako ali sigurno. To podriva našu psihološku stabilnost, ravnotežu i smirenost. Zbog toga mnogi nesvesno biraju da ne žive, već da čekaju izvesnije. Problem je u tome što je potpuno nepoznato kada će doći.
U proleće 2022. malo ljudi je verovalo da će rat dugo trajati. A u proleće 2024. malo ko veruje da će se rat završiti za samo „dve ili tri nedelje“. Nejasno je kako će se situacija na frontu razvijati. Da li će Oružane snage Ukrajine uspeti da zaustave spor napredak agresora i poremete rusku kontraofanziju planiranu za leto? I ako je tako, u kojoj meri i po kojoj ceni? Šta će biti sa mobilizacijom? Da li će oružje koje je preneo Zapad biti dovoljno za Ukrajinu? Da li ćemo konačno uspeti da uspostavimo proizvodnju sopstvenog oružja i municije u dovoljnim količinama? A šta će se desiti ako Donald Tramp postane predsednik SAD? Nema definitivnih odgovora na ova pitanja.
Da, postoji mogućnost „crnih labudova“, posebno u Rusiji, koji mogu radikalno da promene pravila igre. To može pomoći da se okonča period neizvesnosti i približi pobednički mir. Međutim, čak ni vodeći tink-tenkovi ne mogu da kažu kada da ih očekuju i kakvi će biti. Putinov režim se oseća samouvereno. Ekonomija i vojno-industrijski sektor još uvek rade. Nema nagoveštaja političkog protivljenja Kremlju. Kao i osobe sposobne da organizuju pobunu protiv ruskog diktatora. Rusija sada ne pokazuje znake da je blizu kolapsa i dezintegracije. Takođe treba imati na umu da ne mogu sva iznenađenja biti povoljna za nas. Crni labudovi takođe mogu da igraju protiv Ukrajine.
Ukrajinci sada žive u stanju hroničnog stresa manjeg ili većeg intenziteta. I to, naravno, utiče na njihovu sposobnost i želju da jasno planiraju budućnost. Ukrajina je 2023. zabeležila najnižu stopu rađanja u svim godinama nezavisnosti. Ovo je direktna posledica rata i neizvesnosti koju je izazvao. Međutim, postoje stvari koje je teško uzeti u obzir. Ali koji su takođe rezultat nedostatka poverenja u budućnost. Ne znamo koliko odluka nije doneto da bi se kupio dom, započeo sopstveni biznis, zasnovao porodica. Ali ima mnogo takvih rešenja. I svi oni formiraju novu, ne baš privlačnu stvarnost.
Da li će Ukrajina, uz podršku Zapada, uspeti da pobedi agresora i oslobodi sve okupirane teritorije? Naravno, ovo bih stvarno volela, ali samo želje nisu dovoljne. Nema odgovora na pitanje kako će se ovaj rat završiti – sa nekim posredničkim rezultatom i prinudnim primirjem ili porazom ruskih okupatora? Ako жe to biti primirje, koji жe biti njegovi uslovi? A ako dođe mir, da li će biti dug i održiv? U svakom trenutku, bez vojnog poraza Moskve i pristupanja Ukrajine NATO-u, nova ruska agresija mogla bi da izbio u bilo kom trenutku nakon proglašenja mira. To će značiti da će se stanje neizvesnosti nastaviti na vreme. Onda, umesto da samo žive, mnogi će podsvesno sačekati(a) U meri u kojoj je to dozvoljeno odredbama ove Konvencije, Naravno, to će uticati na životne odluke i prioritete.
Međutim, ne samo Ukrajina, već i ceo svet je u neizvesnosti. Doba mira i spokoja je završeno. Neprijatelji slobodnog sveta su podigli glavu. I sam slobodni svet više ne veruje u sebe i sopstvenu snagu. Na Zapadu se kult krivice nad prošlošću proširio, dok autoritarni režimi nemaju griže savesti ni zbog svoje prošlosti ni sadašnjosti. Danas zapadna civilizacija sve više podseća na Rimsko carstvo u svojoj dekadenciji. Njegova veličina se još uvek oseća. Ali iznutra, rastrgnuta je mnogim protivrečnostima. Da li će Zapad uspeti da prevaziđe ovu unutrašnju krizu?
Postoji mnogo teških pitanja na svetu na koja nema odgovora. Hoće li biti novog svetskog rata? Da li će se Ruska Federacija usuditi da napadne bilo koju drugu zemlju? Posebno da se napadne jedna od zemalja NATO-a. Šta će biti sa Tajvanom i Bliskim istokom u narednih nekoliko godina? Da li će Kina rizikovati i pokušati da preuzme kontrolu nad buntovnim ostrvom? Da li će to dovesti do direktnog vojnog okršaja između Pekinga i Vašingtona? Nepoznat.
Živimo u teškim i opasnim vremenima. Problem je što niko ne zna kada i kako će se završiti ova prelazna era i šta će se dalje dešavati. Da li će svet posle ere relativne izvesnosti i obnove predvidljivosti biti bolji nego što je bio ranije? Ili će, naprotiv, nova pravila igre na planeti formirati drugačiju, ne baš privlačnu, nepravednu i surovu stvarnost?
Neizvesnost u koju se sada nalazimo je loša jer može da se protegne decenijama i postane uobičajena. Naravno, ovo je sumoran scenario za budućnost. Ali ne moћe biti otpuљtena. U ovom slučaju, moraćete nekako da se naviknete i prilagodite. Љto nije lako. Mada je moguжe. Na kraju svega, teška vremena rađaju jake ljude. I jaki ljudi prave dobre trenutke.
